Пређи на садржај

Евроазијска плоча

С Википедије, слободне енциклопедије
Евроазијска плоча
Евроазијска тектонска плоча
Евроазијска тектонска плоча
ЕпонимЕвроазија
Типглавна
Композицијаокеанска и
континентална кора
Просечна површина67.800.000 km2[1]
(или: 1,43268 sr)
ГраницеСредњоатлантски и
Гакелски гребен;
Цангпоски шав
Ротација1
 — брзина0,8591 °/Ma
 — Ојлеров пол61° 07′ С; 85° 82′ З
Покретање2
 — брзина7 mm — 14 mm годишње
(тачније: 9,5 mm годишње)
 — смерсеверозапад (Европа)
југоисток (Азија)
ОдликеЕвропа,
Азија;
Атлантски океан,
Арктички океан


1 релативно у односу на Пацифичку плочу
2 релативно у односу на Афричку плочу

Евроазијска плоча је тектонска плоча која укључује већину квазиконтинента Евроазије (копнена маса која се састоји од традиционалних, „правих” континената Европе и Азије), са значајним изузецима Индијског потконтинента, Арапског потконтинента и подручја источно од Черског гребена у источном Сибиру. Такође укључује океанску кору која се протеже западно до Средњоатлантског гребена и северно до Гакелског гребена.

Источна страна је граница са Северноамеричком плочом на северу и граница са Филипинскоморском плочом на југу, те могуће са Охотском плочом и Амурском плочом. Јужна страна је граница са Афричком плочом на западу, Арапском плочом у средини и Индо-аустралијском плочом на истоку. Западна страна је дивергентна граница са Северноамеричком плочом (чини део Средњоатлантског гребена на самом северу), која је уракљена Исландом. Све вулканске ерупције на Исланду — као што су оне када је 1973. године еруптирао Елдфел (вулкан исландског острва Хејмаеј), или када је 1783. године еруптирао Лаки, или када је 2010. еруптирао Ејафјадлајекидл — узроковане су разилажењем Северноамеричке и Евроазијске тектонске плоче, што је резултат дивергентних сила које делују на границама плоча.

Геодинамиком централне Азије доминира међуделовање између северне Евроазијске и Индијске плоче. У овом подручју, многе потплоче или блокови коре могу лако да се препознају. Ове потплоче или блокови коре формирају Централноазијску транзитну зону и Источноазијску транзитну зону.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Sizes of Tectonic or Lithospheric Plates”. Geology.about.com. 20. 9. 2016. Архивирано из оригинала 11. 11. 2016. г. Приступљено 31. 10. 2016. 
  2. ^ Gatinsky, Y.; Rundquist, D.; Vladova, G.; Prokhodova, T. Up-to-Date Geodynamics and Seismicity of Central Asia.