Пређи на садржај

Запад

С Википедије, слободне енциклопедије
Стране света

Запад је једна од главних страна света. На картама запад се налази на левој страни, уколико то није другачије означено и означава се са 270° или 9 сати. Запад се такође користи као одредница за тзв. Западну цивилизацију под којом се најчешће сматрају западна Европа и северна Америка.[1]

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Име је добило јер на тој страни хоризонта Сунце залази (пада, запада).

Реч „west“ је германска реч која је прешла у неке романске језике (ouest у француском, oest у каталонском, ovest у италијанском, oeste у шпанском и португалском). Као и у другим језицима, творба речи потиче од чињенице да је запад правац заласка сунца увече: 'west' потиче од индоевропског корена *wes редуковано од *wes-pero 'вече, ноћ', сродно са старогрчким ἕσπερος хесперос 'вече; Вечерашња звезда; западно' и латинско vesper 'вече; запад'.[2] Примери исте формације у другим језицима укључују латински occidens 'запад' од occidō 'сићи, залазити' и хебрејски מַעֲרָב maarav 'запад' од עֶרֶב erev 'вече'.

Навигација

[уреди | уреди извор]

Да би се ишло на запад помоћу компаса за навигацију (на месту где је магнетни север у истом смеру као прави север) потребно је да поставите смер или азимут од 270°.

Запад је правац супротан од Земљине ротације око своје осе, и стога је општи правац према коме изгледа да Сунце непрестано напредује и на крају залази. То није тачно на планети Венери, која ротира у супротном смеру од Земље (ретроградна ротација).[3][4] За посматрача на површини Венере, Сунце би излазило на западу и залазило на истоку[5] иако Венерини непрозирни облаци спречавају посматрање Сунца са површине планете.[6]

На мапи са севером на врху, запад је лево. Континуирано кретање на запад прати круг географске ширине.[7][8]

Због правца Земљине ротације, на многим местима на средњим географским ширинама (тј. између 35 и 65 степени географске ширине) преовлађује ветар са запада.[9][10]

Фраза „Запад“ се често говори у контексту западног света, који укључује Европску унију (такође земље EFTA), Уједињено Краљевство, Америку, Израел, Аустралију, Нови Зеланд и (делимично) Јужну Африку.

Концепт западног дела земље има своје корене у Западном римском царству и западном хришћанству. Током Хладног рата „Запад“ се често користио за означавање NATO кампа за разлику од Варшавског пакта и несврстаних нација. Израз опстаје, са све двосмисленијим значењем.

Симболичка значења

[уреди | уреди извор]

У кинеском будизму, Запад представља кретање ка Буди или просветљењу (погледајте Путовање на Запад). Древни Астеци су веровали да је Запад царство велике богиње воде, магле и кукуруза. У старом Египту, Запад се сматрао порталом у доњи свет, и он је кардинални правац који се разматра у вези са смрћу, иако не увек са негативном конотацијом. Стари Египћани су такође веровали да је богиња Амунет персонификација Запада.[11] Келти су веровали да се иза западног мора ван ивица свих мапа налази Други свет, или Загробни живот.

У јудаизму се узима да је запад у правцу Шекине (присуства) Бога, као што су у јеврејској историји Табернакл и каснији Јерусалимски храм били окренути ка истоку, са Божјим присуством у Светињи над светињама уз степенице на западу. Према Библији, Израелци су прешли реку Јордан идући на запад у Обећану земљу. У исламу, у Индији се људи моле окренути према западу ка Меки, јер је Мека у правцу запада.

У америчкој књижевности (нпр. у Великом Гетсбију) кретање на Запад понекад симболизује стицање слободе, можда као повезаност са насељавањем Дивљег запада (погледајте такође америчку границу и манифестну судбину).

Толкин је користио Запад симболично, при чему је умирући Торин је у Хобиту назвао Билба Багинса „дете љубазног Запада“. Ово је много јасније у Господару прстенова, где је исток служио Саурону, а његови непријатељи се повезују са Западом.

У Саберагеновој серији Империја Истока, ривалске силе су Запад и Исток, укључујући и људе и натприродна бића. Сви демони су део Истока.

Ово није универзално. У Толкиновим ранијим радовима, север је био правац зла. Ц. С. Луис у „Путовању корача зоре“ има исток као свети правац, који води до Асланове земље.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Orijentacija”. PD dr Radivoj Simonović Sombor. Приступљено 18. 1. 2019. 
  2. ^ „west | Origin and meaning of west by Online Etymology Dictionary”. www.etymonline.com (на језику: енглески). Приступљено 2018-03-03. 
  3. ^ McBride, Neil; Bland, Philip A.; Gilmour, Iain (2004). An Introduction to the Solar System. Cambridge University Press. стр. 248. ISBN 978-0-521-54620-1. 
  4. ^ Bergstralh, Jay T.; Miner, Ellis; Matthews, Mildred (1991). Uranus. стр. 485—86. ISBN 978-0-8165-1208-9. 
  5. ^ „Space Topics: Compare the Planets”. The Planetary Society. Архивирано из оригинала 18. 2. 2006. г. Приступљено 12. 1. 2016. 
  6. ^ Serge Brunier (2002). Solar System Voyage. Превод: Dunlop, Storm. Cambridge University Press. стр. 40. ISBN 978-0-521-80724-1. 
  7. ^ Maling, Derek Hylton (1992), Coordinate Systems and Map Projections (second изд.), Pergamon Press, ISBN 0-08-037233-3 
  8. ^ Monmonier, Mark (2004), Rhumb Lines and Map Wars: A Social History of the Mercator ProjectionНеопходна слободна регистрација (Hardcover изд.), Chicago: The University of Chicago Press, ISBN 0-226-53431-6 
  9. ^ Glossary of Meteorology (2009). „Westerlies”. American Meteorological Society. Архивирано из оригинала 2010-06-22. г. Приступљено 2009-04-15. 
  10. ^ Sue Ferguson (2001-09-07). „Climatology of the Interior Columbia River Basin” (PDF). Interior Columbia Basin Ecosystem Management Project. Архивирано из оригинала (PDF) 2009-05-15. г. Приступљено 2009-09-12. 
  11. ^ Campbell, Joseph. The Mythic Image. Princeton University Press, 1981.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  • Речничка дефиниција за West на Викиречнику