Глобус

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Глобус (вишезначна одредница).
Централна пројекција
Анимација окретања глобуса

Глобус (лат. globus - лопта) је умањени лоптасти приказ Земље, планета или небеске сфере са уцртаним картографским приказом дате површине. Однос и геометријска подударност са стварним приказима је најсличнија од свих могућих интерпретација (мапа и др). Према типу глобуси се могу поделити на географске и астрономске.[1] У настави географије, сферни приказ Земље је један од основних учила.

Историја[уреди | уреди извор]

Први глобуси појавили су се још у старом веку, одмах по сазнању да је Земља округла. Првим творцем сматра се Кратес са острва Малос, који је у II веку пре нове ере израдио сферни модел планете.[2] Клаудије Птолемеј је у свом делу „Географија“, дао упутства за израду глобуса. Током XIII века у арапском свету је направљеном неколико модела Земље, само два у сачувана до данас. Мартин Бехајм је 1492. године конструисао први глобус у средњем веку, и то пре открића Новог света.

Особине[уреди | уреди извор]

Пресликавање Земљине површине на глобус врши се по правилима централне пројекције. Наиме, замисле се две идентичне лопте са заједничих центром, од којих је Земља већа, а узета сфера мања. Затим, се тачке пројектују замишљеним зрацима који се састају у заједничком средишту. Тиме се пројекције површина са Земље налазе на глобусу у тачкама пресецања. Размер глобуса је једнак у свакој тачки. Углови са модела су једнаки истоветним на Земљиној лопти, па се то назива конформност. Такође и однос површина је у размери.

Главна својства сваког глобуса су: очување сличности фигуре, конформност углова и еквивалентност површина и линија. На основу ових показатеља глобус је навернији и најприближнији приказ Земљине лопте. На лопту малог пречника повлаче се географске координате (упоредници и подневци), осовине које повезују северни и јужни пол нагну су за 23 степена и 27 минута и унесе се географски садржај. Израђују се модели који имају приближан облик Земље да би се избегле све деформације. На њему не постоје деформације дужина у било ком правцу, као ни углова без обзира на правац пружања кракова. Због свега тога глобус је веран приказ Земљине површине.[3]

Размер глобуса[уреди | уреди извор]

Размера је по правилу мала. Најчешће се израђују са пречником од 50 до 60cm. То је у ствари размера од 1:25 000 000 до 1:21 000 000. На тој размери разлика између Земљиних полуоса не прелази дужину од 1 mm. То је занемарљива разлика што омогућава да се глобуси израђују као лопте, а не као елипсоиди. На међународној изложби у Паризу 1889. године изложен је модел пречника 12,5 m и тежак око десет тона у размери 1:1.000.000. Један од најмањих глобуса потиче из 1507. године и познат је као Јагеловски глобус из Кракова. Његов пречник је 7,3 cm.[3]

Подела[уреди | уреди извор]

Глобуси се могу поделити на више типова.[1]

  • географске (општи, тематски и индукциони)
  • астрономске (звездани, планетарни и месечеви)

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Мастило, Наталија (2005). Речник савремене српске географске терминологије. Београд: Географски факултет Универзитета у Београду. стр. 58. 
  2. ^ Љешевић, Милутин; Живковић, Драгица (2001). Картографија. Београд: Географски факултет Универзитета у Београду. стр. 25—34. 
  3. ^ а б Ћурчић, Слободан; Ристановић, Бранко (2010). Картографија. Нови Сад: Природно-математички факултет, Департман за географију, туризам и хотелијерство. стр. 138—139. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]