1783
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1783 на Викимедијиној остави.
| |
1783 је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- јануар — Јекатерина Воронцова-Дашкова постављена за директора руске Царске академије уметности и наука - прва жена на таквом положају.
- 16. јануар — Јозефинизам: објављен је патент о браку, уведена могућност грађанског брака.
- 20. јануар — Преговори о миру у Версају: Британци склапају прелиминарни мир са Француском и Шпанијом
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 4. фебруар — Велика Британија је у Паризу потписала споразум о признању САД, чиме је окончан осмогодишњи Амерички рат за независност.
- 4. фебруар — Први у серији Калабријских земљотреса који ће на југу Италије, тада Напуљском и Сицилијанском краљевству, током фебруара и марта однети животе 50.000 људи.
- 7. фебруар — Француске и шпанске снаге су прекинуле опсаду Гибралтара.
- 24. фебруар — Британска влада еарла од Шебурнеа даје оставку јер се Парламент противи договореним условима мира.
Март
[уреди | уреди извор]- 15. март — Урота у Неубургу: Џорџ Вашингтон успева одговорити официре од помисли на побуну против Конгреса због заосталих плаћа и несигурне мировине.
- 23. март — Моцарт држи концерт у бечком Бургтеатру, коме присуствује и цар; између осталог је извео и Хафнерову симфонију.
- 29. март — Хенри Лефèвре д'Ормессон је нови генерални контролор финансија Француске: затиче велики дефицит и дугове у вези Америчког рата; покушај лутријског зајма пропада јер треба спасити народну банку - губи поверење следеће јесени.
- 30. март — Цар Јосип II даје декрет о централним ућилиштима, бискупима је одузета могућност да непосредно одлучују о одгоју свећеничког подмлатка.
- март — Црногорски гувернадур Јован Радоњић отишао у Ријеку (до новембра), можда и до Беча, поново моли Аустрију за помоћ.
- 31. март — У Угарској је донесена Систематска регулација јеврејског народа: дозвољено насељевање у слободне краљевске градове, образовне одредбе итд.
Април
[уреди | уреди извор]- 2. април — Војвода од Портланда је титуларни шеф британске владе, заправо коалиције Фокса и лорда Нортха (до децембра).
- 3. април — Уговор о пријатељству и трговини између САД и Шведске.
- 9. април — У Америци су издата наређења обема странама да се прекине са непријатељствима.
- 17. април — Закон ирских призива или Закон одрицања: Британски парламент се одрекао доношења закона за Ирску, призиви на одлуке ирских судова се не могу износити пред британске (али ирски парламент је укинут унијом 1800/01).
- 19. април — Руска царица Катарина Велика доноси указ којим је анектиран Кримски Канат, који се претходних неколико година налазио под руском "заштитом"; тиме нестаје посљедњи траг некадашње Златне Хорде.
- април — Група попа Николе Радомировића, са Радичем Петровићем и Стеваном Весковићем је кренула у прву извиђачку мисију у Србију, упућени од земунског мајора Лидерскрона. У јуну ће обилазити и Босну.
- април — Доситеј Обрадовић пише "Писмо Харалампију" у којој најављује "Совјете здраваго разума" (излазе следеће године).
- април — Врховни суд Масачусетса пресуђује да је ропство неуставно - али одлука је слабо позната, неуки робови не знају за њу и још увек служе, рекласификовани су у најамне раднике.
- 28. април — Други англо-мајзорски рат, на југу Индије: Типу Султан заузима након опсаде Бедноре, дан. Нагару у Карнатаки.
Мај
[уреди | уреди извор]- мај — У Босни се наставља куга од прошле године: "Нека се памти и то да је иза Јурјева готово читав мјесец дана сваким даном пред Беговом џамијом у подне и икиндију било по 20 џеназа, а некада и по више". Куге се шири у Бања Луци, Острошцу, Травнику и Бихаћу, а у Србији у Београду, Шапцу и другде - Сава је блокирана, пребези из Турске се враћају назад. У Босни је и гладна година, једу се суве крушке уместо хлеба; када је из Цариграда стигао капиџија да тражи велики порез, народ је одбио. Куга у Далмацији 1783-84, о којој пише Јулије Бајамонти (1786).
- 20. мај — Други Англо-мајсорски рат: Типу Султан успешно опседа Британце у Мангалореу (до јануара).
Јун
[уреди | уреди извор]- 4. јун — Француски проналазачи браћа Етјен и Жозеф Монголфје први пут су јавно приказали летење балоном пуњеним загрејаним ваздухом.
- 8. јун — Почетак ерупције вулкана Лаки на Исланду која ће трајати осам месеци и посредно и непосредно проузроковати смрт трећине исландског становништва, као и глад на подручју Северозападне Европе, па и у даљим крајевима. У ерупцији је и Гримсветн.
- 14. јун — Руске власти на новоприпојеном подручју Крима оснивају град Севастопољ, као базу за морнаричку ескадрилу, прво под именом Ахтијар (Бела литица).
- 29. јун — Црногорски главари пишу карловачком митрополиту Мојсију да рукоположи архимандрита Петра, пошто је Арсеније Пламенац болестан и не напушта Црмницу - урађено следеће године.
Јул
[уреди | уреди извор]- јул — Панчевачки мајор Турати саставља опис путева Србије на основу извештаја обавештајаца.
- јул — Доситеј Обрадовић је у Лајпцигу издао "Живот и прикљученија", први део. Он је други писац, након Орфелина, који је штампао књигу грађанском ћирилицом.
- 23. јул — Арапска племенска конфедерација Бани Утбах на челу са Ахмед бин Мухаммад бин Кхалифом заузима Бахреин, раније под персијском влашћу.
- 24. јул — Краљевство Картли-Кахети и Руска Империја су потписали Георгијевски споразум, чиме је Грузија постала руски протекторат.
Август
[уреди | уреди извор]- 4. август — Ерупција ере Тенмеи: након тромесечне активности долази врхунац ерупције јапанског вулкана Асама - гине око 1.500 људи, али много више од погоршане глади (1782-88).
- 10. август — Антелопе, брод Британске источноиндијске компаније, насукао се на Палауу, што је први доследни контакт са тим острвима.
- 27. август — Жак Чарлс и браћа Роберт покренули у Паризу први водонични балон, Ле Глобе.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 3. септембар — Велика Британија, САД, Шпанија и Француска су потписале су у Париски мир којим је формално завршен Амерички рат за независност. Велика Британија признаје независност својих бивших колонија те предаје источни дио Лоуизијане; Француска од Британије преузима Сенегал, Тобаго и део колонија у Индији; Шпанија од Британаца преузима Флориду. Индијанци нису поменути, тако да остају у рату са САД ( Сјеверозападни индијански рат).
- септембар — Јосеф Брант, поглавица Мохавка, окупља представнике 35 племена на горњој реци Сандускy у Северозападну конфедерацију.
- 19. септембар — Балон браће Монтголфиер Аéростат Ревеилон лети у Версају са првим живим бићима: овца, патка и петао - краљ након овога дозвољава летове са људима, Етјен Монтголфиер ће у сарадњи са Јеан-Баптисте Ревеилоном за то направити већи балон.
- 22. септембар — Конгрес конфедерације САД забрањује куповину индијанске земље на савезној територији, изван држава (Комитет Конгреса за индијанске послове ипак потражује земљу следећег месеца).
Октобар
[уреди | уреди извор]- 11. октобар — Основана Руска академија за изучавање филологије, руског језика и књижевности. На челу је такође Јекатерина Воронцова-Дашкова.
- 26. октобар — Праизведба Моцартове Велике мисе у Салзбургу.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 3. новембар — Чарлс-Александре де Калоне је генерални контролор финансија Француске (до 1787). Приоритет му је да поврати поверење јавности у време када су приходи знатно мањи од обавеза.
- 18. новембар — Луј Абгуст Ле Тоннелиер де Бретеуил је именован за француског Државног секретара Краљевог дома (до 1788), што се са Калоновим именовањем смата врхунцем утицаја краљице Марије Антоанете.
- 21. новембар — Французи Франсоа Пилатр де Розије и Франсоа Лоран извели први успешан лет балоном напуњеним топлим ваздухом.
- 25. новембар — Амерички рат за независност: Последње британске трупе напуштају Њујорк 3 месеца након потписивања Париског мира.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 1. децембар — Жак Чарлс полеће из Париза водоничним балоном, прво са једним од браће Роберт па сам до висине од 3 км.
- 13. децембар — У Санкт Петербургу отворена учитељска школа, под вођством Теодора Јанковић-Миријевског.
- 19. децембар — Након пада Фоксове владе, јер се краљ противио предлогу закона о реформи Источноиндијске компаније, Вилијам Пит Млађи (24) постаје британски премијер (до 1801. и 1804-06).
- 23. децембар — Џорџ Вашингтон даје оставку као врховни командант Континенталне армије. Постаје први лидер Друштва Цинцината, наследног официрског удружења.
- децембар — Скадарски Махмуд-паша Бушатлија почиње вршити снажнији притисак на Црну Гору.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Карловачка генерална команда препоручила да се допусти слободније насељавање српских трговаца и занатлија по свим варошима и штапским местима - неке породице се пресељавају из Костајнице у Петрињу и Карловац.
- Уједињене банска и вараждинска генералкоманда са седиштем у Загребу.
- Комисија за уједначавање правописа у Крајини и Славонији - преовлађује мишљење да се узме правопис славонских писаца.
- Један припадник дубровачке нове властеле је тек ове године изабран у Веће умољених (Сенат), а што је омогућено споразумом из 1763.
- Православна епархија у Буковини је стављена под јурисдикцију Карловачке митрополије (до 1873).
- Цар Јосип II. укида цехове (прије смрти ће повући тај патент).
- Цркве: жупна црква Навјештења Блажене Дјевице Марије у Госпићу; Евангеличка црква у Бачком Петровцу; православна Рођења Богородице у Ботошу; св. Јована Крститеља у Бачкој Паланци; жупна црква св. Вида у Питомачи.
- У Београду подигнуто Шејх-Мустафино турбе.
- Захарије Орфелин издаје своје дело "Искусни подрумар".
Рођења
[уреди | уреди извор]Март
[уреди | уреди извор]- 24. јул — Симон Боливар, јужноамерички револуционар
Смрти
[уреди | уреди извор]Фебруар
[уреди | уреди извор]- 18. септембар — Леонард Ојлер, швајцарски математичар и физичар
- 27. септембар — Етјен Безу, француски математичар
Октобар
[уреди | уреди извор]- 29. октобар — Жан ле Рон д'Аламбер, француски математичар, физичар и филозоф
Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
