Пређи на садржај

Завичајни музеј Мокрин

С Википедије, слободне енциклопедије
Завичајни музеј Мокрин
Датотека:Zgrada zavičajnog muzeja u Mokrinu.jpg
ЛокацијаМокрин
 Србија
Број предметаоко 50.000
ОснивачДрагољуб Бадрљица
АдресаСветог Саве 148, Мокрин

Завичајни музеј у Мокрину смештен је у Варошку кућу, објекат који датира из 1790. године, и после Храма СПЦ (1762-1782), најстарији је сачуван објекат у Мокрину.

У збирци музеја чува се преко 45.000 експоната, фотографија, докумената и предмета, везаних за историју Мокрина и околине. Сакупљање ове колекције започео је оснивач музеја Драгољуб Бадрљица, мокрински директор основне школе у пензији.

Прва изложба коју је музеј организовао била је изложба фотографија „Мокринске лепотице”, на којој су изложене сачуване фотографије двадесетак жена са подручја Мокрина, које су живеле у периоду од 18. до 21. века.[1]

Библиотека Раше Попова

[уреди | уреди извор]

Поред Мике Антића, Васе Стајића и других великана, Мокрин је родно место и Радивоја Раше Попова, српског песника за децу и одрасле. По жељи песника комплетна библиотека Раше Попова завештана је Музеју после његове смрти. Становници Мокрина су у част песника направили фестивал Дан Раше Попова.

Мокринска лепотица

[уреди | уреди извор]

Међу најбитнијим експонатима Музеја, издваја се скулптура „Мокринска лепотица”, пронађена на подручју Мокрина, процењено је да је скулптура стара око 5.500 година, скулптура се тренутно чува у Народном музеју у Кикинди.

Међу најважнијим експонатима у Музеју је и скулптура Мокринска лепотица која је пронађена у атару Мокрина. Скулптура је стара око 5.500 година и чува се у Народном музеју у Кикинди.

Мокринско огледало

[уреди | уреди извор]

Мокринско огледало је музејски експонат који датира из 18. века, у питању је велико кућно огледало од око три метра у висину украшено дубоким дуборезом. Око овог огледала са временом се ствара легенда и локално становништво га назива „Чаробним огледалом” које, по легенди, младим девојкама које седну испред њега испуњава жеље.[2]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „ртв.рс”. https://rtv.rs. 17. 01. 2017. Приступљено 06. 02. 2022.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  2. ^ „Novosti.rs”. https://www.novosti.rs. 21. 06. 2017. Приступљено 06. 02. 2022.  Спољашња веза у |website= (помоћ)