Пређи на садржај

Завод за трансфузију крви Ниш

С Википедије, слободне енциклопедије
Завод за трансфузију крви Ниш
Назив
Завод за трансфузију крви Ниш
Основан
1945.
Земља
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Савезна Република Југославија Србија
Директор
в.д. др мед Весна Кнежевић, спец. трансфузиолог
Седиште
Ниш (Србија)
Адреса
Булевар др Зорана Ђинђића 48
Сајт http://www.transfuzijanis.rs/

Завод за трансфузију крви Ниш је једна од пет специјализованих установа у систему здравства Републике Србије одговорна за прикупљање и дистрибуцију крви и водећа установа из ове области за регион јужне и источне Србије.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Претеча Завода за трансфузију крви Ниш био је новоосновани Кабинет за трансфузију крви у Нишу у оквиру Војне болнице Ниш основан одмах после Другог светског рата. Кабинет је формиран 1945. године, да би четири године касније 1949. године по одлуци тадашњег управник Градске болнице у Нишу др Брила, била основана једна трансфузијска лабораторија – у склопу градске лабораторије. Када је централна болничка лабораторија пресељена у зграду дечијег хируршког одељења, трансфузија је добила одговарајуће просторије и услове за за рад и оснивање кабинета за трансфузију.[2]

Кабинет за трансфузију је 1961. године прераста у станицу за трансфузију крви, у оквиру које је почео да се развија нови савременији и организован приступ добровољним даваоцима крви на принципима плаћеног и породичног давалаштва.

Нова организација службе која је уведана је 1966. године са собом је донела нова задужења и нове лабораторијске анализе и савременији рада у области трансфузиологије. Организују се састанци са руководиоцима радних организација, држе предавања о значају трансфузије крви, и уводе нове методе (хемостаза крви, времена крварења, време коагулације крви, протромбинско време, метода Луес, утврђивање очинства, рад на пренаталној заштити, титар АБО и Рх система (антитела), крвне групе новорођенчади, припремање крви за ексангвинотрансфузије новородјене деце).[2]

Како је Станица за трансфузију крви непрстано ишла у корак са развојем свих грана медицине, а посебно хирургије и гинекологије, постало је неопходно обезбедити веће количине крви за рад тих служби, а то је са собом донело и обимнију организацију рада на терену у читавом нишком региону у коме се крв скупљала од све већег броја добровољних давалаца. Организација послова, пораст броја запослених резултовао је и потребом за све већим простором и новим кадровима.[2]

Станица прераста у Завод за трансфузију крви 1. јула 1971. године, и пресељава се у нове просторије где се и данас налази. У то време постоје следеће организационе целине;[2]

  • одељење крвних група,
  • одељење имунохематологије,
  • одељење пропаганде,
  • рачуноводство.

Како се служба у Заводу с краја 20. века све више ширила у свим областима рада, уведене су и нове методе сепарације крви и крвних продуката, почиње примена пластичних система и кеса за узимање крви, долази до увођења кућних и амбулантних трансфузија, формира се бокс за стерилизацију и сепарацију крви и примену компоненти крви.[2]

Са већим обавезама раста и број запослених у Заводу, јер се његова надлежност обухватаи цео Нишки регион који броји 16 општина.

Завод данас

[уреди | уреди извор]

Данас је Завод прерастао у велику стручну установу, чији рад је заснован на трансфузиологији као високо специјализованој грани медицине и на научним основама, која подразумевају безбедно и савремено лечење болесника у свим гранама медицине, који сарађује са свим службама, станицама и кабинетима за трансфузију широм Републике Србије.[2]

У оквиру Пројекта Помоћи Европске Агенције за реконструкцију Националној служби трансфузије крви у Србији који је почео децембра 2002. године, настаје велики преокрет у развоју службе трансфузије у Нишу. Направљена је нова зграда Завода за трансфузију крви Ниш по савременим стандардима овог доба, набављена нова компјутеризована опрема за Завод, појачан возни парк са новим комби возилима, набављена нова апаратура – опрема – за потребе службе. У реконструкцију овог завода уложено је приближно милион евра, од чега 445 хиљада евра за реконструкцију зграде, 468 хиљада евра за медицинску опрему и 87,5 хиљада евра за возила.[3]

Делатност

[уреди | уреди извор]

Завод обавља следеће здравствене делатности у складу са Закона о здравственој заштити, и то:[4]

  • врши прикупљање и прераду крви од добровољних давалаца;
  • прати и проучава стање у области трансфузиологије;
  • предлаже и спроводи мере за унапређивање добровољног давалаштва крви и службе трансфузије крви и обезбеђује потребне количине крви и продуката од крви за редовно лечење оболелих и повређених и ствара неопходне резерве за потребе у рату, у случају елементарних и других већих непогода и других ванредних прилика, у складу са законом и програмом прикупљања резерви крви.

Организација

[уреди | уреди извор]

Менаџмент

[уреди | уреди извор]

Менаџмент Завода чине:[4]

  • Директор,
  • Управни одбор, који има пет чланова од којих су два из реда запослених у Заводу.
  • Надзорни одбор, који има три члана од којих је један из реда запослених у Заводу.

Организационе јединице

[уреди | уреди извор]

У Заводу данас постоје четири организационе јединице, и то:

1. Организациона јединица за прикупљање, обраду, прераду и дистрибуцију крви и продуката од крви
  • Одсек за организацију прикупљања крви — врши пријем добровољних давалаца крви у Заводу и на терену, обавља здравствене прегледе добровољних давалаца крви, врши колекцију и конзервацију крви, врши планирање и организовање акција прикупљања крви, учествује у мотивацији становништва за давање крви, припреми пропагандног материјала и предавања о давалаштву крви, сарађује са средствима јавног информисања у обавештавању јавности из области давалаштва крви, сарађује са организацијом Црвеног крста, предузећима, установама и свим другим организацијама на мотивацији становништва за добровољно давање крви, припрема даваоце за прикупљање крвних састојака путем аферезних поступака и изводи донорске аферезе, изводи програм аутологног прикупљања крви и крвних продуката, води прописану медицинску документацију, унос података о даваоцима крви на терену и у Заводу, води компјутерску евиденцију даваоца крви, издаје књижице даваоца крви, потврде о давању крви, припрема извештаје о броју даваоца крви и другим подацима о давалаштву за потребе Завода и других организација, пријем давалаца крви у Заводу и на терену.[2]
  • Одсек за колекцију крви
  • Одсек за дијагностику и терапију поремећаја хемостазе
2. Организациона јединица за пружање дијагностичких и терапијских услуга
  • Одсек крвних група
  • Одсек пренаталне заштите
  • Одсек типизације ткива
  • Одсек за трансмисивне болести
3. Организациона јединица за припрему продуката од крви, инфузионих раствора и дрих медицинских и дијагностичких средстава
  • Одсек за производњу компоненти и деривата крви
  • Одсек за примену тест серума и контролу квалитета препарата крви
  • Одсек терапијских афереза и амбулантних трансфузија
4. Организациона јединица немедицинске делатности

За рад одељења одговоран је начелник, за одсеке – шефови одсека, а за рад средњемедицинског кадра одговоран је главни техничар Завода.

  1. ^ Одлуке о Плану мреже здравствених установа („Службени гласник РС“, број 50/92)
  2. ^ а б в г д ђ е „Историјат У: Завод за трансфузију крви Ниш”. www.transfuzijanis.rs. Приступљено 17. 5. 2020. 
  3. ^ „Отворена реконструисана зграда Завода за трансфузију крви Ниш”. www.srbija.gov.rs. Приступљено 16. 5. 2020. 
  4. ^ а б „Odluka o osnivanju Zavoda za transfuziju krvi u Nišu: 37/1993-1669”. www.pravno-informacioni-sistem.rs. Приступљено 16. 5. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]