Западно-малајско-полинежански језици
| западно-малајско-полинежански | |
|---|---|
| (одбачена хипотеза) | |
| Географска распрострањеност | југоисточна Азија и Мадагаскар |
| Језичка класификација | аустронежански
|
| ISO 639-5 | pqw |
| Глотолог | None |
-en.svg) На мапи је приказан западни део простора малајско-полинежанских језика, на коме се види 8 од 9 основних грана према Смиту (2017). То су:
I) Западно-малајско-полинежански језици: чаморски, осн. грана која није приказана на мапи, у употреби на Маријанским острвима источно од Филипина.
II) Приказан је и најзападнији део средњо-источно-малајско-полинежанских језика, који не припадају западно-малајско-полинежанским језицима | |
Западно-малајско-полинежански језици, су парафилетска група аустронежанских језика која укључује оне малајско-полинежанске језике који не припадају средњо-источно-малајско-полинежанској грани. Укључује аустронежанске језике којима се говори на Мадагаскару, у континенталној југоисточној Азији, Филипинима, на Великим Сундским острвима (укљ. мања суседна острва), Бали, Ломбок, западни део острва Сумбава, Палау и Маријанска острва.
Постојање западно-малајско-полинежанске гране малајско-полинежанских језика први је предложио Роберт Бласт, према његовом предлогу малајско-полинежански језици се састоје од две основне гране.[1] Међутим због непостојања заједничких особина специфичних за језике ове хипотетичке гране, у новијим класификацијама њено постојање није признато.[2][3]
Породице које су укључиване
[уреди | уреди извор]Најзначајнији предлог за унутрашњу класификацију малајско-полинежанских језика дао је Роберт Бласт, који је представио неколико радова у којима заговара поделу на две основне гране западно-малајско-полинежанску и средњо-источно-малајско-полинежанску.[4]
Док је средњо-источно-малајско-полинежанскa грана широко прихваћена као подгрупа (постоји мали број аутора који је оспорава[5][6]), за западно-малајско-полинежанску грану већина аутора данас (укљ. самог Бласта) сматра да је то збирни назив, којим су обухваћене групе које не припадају средњо-источно-малајско-полинежанској грани, другим речима није генетска подгрупа.
Малајско-полинежански језици који су сврставани у западно-малајско-полинежанске језике се могу поделити на следеће подгрупе:[7]
- Филипински (спорно)
- Самско-баџавски
- Северноборнејски
- Кајанскомурички
- Копненодајачки
- Баритски (укљ. малгашки)
- Малајско-чамски
- Мокенскомокленски
- Северозападносуматрански (вероватно укљ. енгански језик)
- Реџаншки
- Лампуншки
- Сундски
- Јавански
- Мадурски
- Балијско-сасачко-сумбавски
- Целебешки
- Јужносулавешки
- Палаучки
- Чаморски
Према Смиту (2017)
[уреди | уреди извор]Језици који су сврставани у западно-малајско-полинежанске језике, према Смиту (2017) су укључени у доле наведене основне гране малајско-полинежанских језика. На основу предлога који је првобитно изнео Бласт (2010) као проширење ширесеверноборнејске хипотезе,[8] Смит (2017) уједињује неколико малајско-полинежанских подгрупа у „западноиндонежанску грану”, на тај начин значајно смањујући број основних грана малајско-полинежанских језика:[3]
- Западноиндонежански
- Ширесеверноборнејски
- Ширебаритски (језички комплекс)
- Самско-баџавски
- Баритски (парафилетски језички комплекс[9])
- Лампуншки
- Јавански
- Мадурски
- Балијско-сасачко-сумбавски
- Северозападносуматрански (проширена верзија северозападносуматранских језика, која укључује насалски; питање унутрашње класификације Смит је оставио отвореним)
- Целебешки
- Јужносулавешки
- Палаучки
- Чаморски
- Мокленски
- Филипински (језички комплекс, према Смиту, „више је слабо повезана група језика, која можда садржи већи број основних грана, него што је једна грана”)
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Blust, Robert. 1980. Austronesian Etymologies. Oceanic Linguistics 19, pp. 1-189
- ^ K. Alexander Adelaar & Nikolaus Himmelmann. 2005. The Austronesian languages of Asia and Madagascar: A historical perspective, pp. 1-42, London, Routledge ISBN 0-7007-1286-0
- ^ а б Smith, Alexander D. (2017). „The Western Malayo-Polynesian Problem”. Oceanic Linguistics. 56 (2): 435–490. doi:10.1353/ol.2017.0021.
- ^ Blust, R. (1993). „Central and Central-Eastern Malayo-Polynesian”. Oceanic Linguistics. 32 (2): 241—293.
- ^ Ross, Malcolm (2005), "Some current issues in Austronesian linguistics", in D.T. Tryon, ed., Comparative Austronesian Dictionary, 1, 45–120. Berlin: Mouton de Gruyter.
- ^ Donohue, M., & Grimes, C. (2008). Yet More on the Position of the Languages of Eastern Indonesia and East Timor. Oceanic Linguistics, 47(1), 114–158.
- ^ Adelaar, K. Alexander; Himmelmann, Nikolaus (2005). The Austronesian languages of Asia and Madagascar.. London: Routledge.
- ^ Blust, Robert (2010). „The Greater North Borneo Hypothesis”. Oceanic Linguistics. 49 (1): 44—118. JSTOR 40783586. doi:10.1353/ol.0.0060.
- ^ Smith, Alexander D. 2018. The Barito Linkage Hypothesis, with a Note on the Position of Basap. JSEALS Volume 11.1 (2018).
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
