Палау

Република Палау Republic of Palau  (енглески) Beluu er a Belau  (Palauan)
Застава Грб
Химна: Наш Палау (енгл. Our Palau) (пал. Belau rekid)
Главни град	Нгерулмуд
Највећи град	Корор
Службени језик	енглески палауански
Владавина
— Председник	Томи Ременгесау
— Потпредседник	Рејнолд Ојлух
— Председник Сената	Хоконс Болес
— Председник Дома делегата	Сабино Анастасио
— Председник Уставног суда	Артур Нгираксонг
— Председавајући Савета директора	Ибедул Јутака Џибонс
Историја
Независност	Од Уједињених нација 1. октобар 1994.
Географија
Површина	‍
— укупно	495 km2 (195)
— вода (%)	занемарљиво
Становништво	‍
— 2013.	20.901 (225)
— густина	43 ст./km2
Економија
Валута	Амерички долар
— стоти део валуте	‍100 центи‍
Остале информације
Временска зона	UTC +9
Интернет домен	‍.pw‍
Позивни број	+680

Палау (енгл. Palau, пал. Belau), или званично Република Палау (енгл. Republic of Palau, пал. Beluu er a Belau), позната и као Белау, је држава која се налази у западном Пацифику близу Нове Гвинеје и Филипина у појасу Микронезије. Састоји се од 26 главних острва од којих су 8 насељена и од отприлике 300 мањих острваца укупне површине 1632 km² и има 20.000 становника. До 2006. године главни град је био Корор (11.000 становника), али је влада преместила своје надлежности у Нгерулмуд, насеље у административној области Мелекеок. Уједињене нације их 1947. године стављају под америчко туторство.

Након окончања мандата Старатељског савета Уједињених нација, Палау је постао независна држава 1994. године. Новију историју је обележило премештање главног града из Корора у Мелекеок (Нгерулмуд) 2006.

Географија

Положај

Палау је најзападнија држава Океаније, смештена северозападно од Нове Гвинеје и југоисточно од Филипина. Обухвата низ ниских коралних острва (атоли) на југу и виших острва вулканског порекла на северу. Дуж источне стране архипелага пружа се корални гребен дуг више од 100 km.

Клима

Влажна тропска клима погодује расту бујне вегетације, највише прашума у долинама већих вулканских острва.

Историја

Острва су насељена већ хиљаду година. Открили су их Португалци 1543. године, а до 1899. били су под Шпанијом, када их је она продала Немачкој. До Првог светског рата била су мандатно подручје Лиге народа, када су их Јапанци окупирали 1914. и у чијем поседу су остали до 1944. Од 1947. године су били у саставу Тихоокеанске протекцијске територије САД. Унутрашњу самуправу стекала су 1981, а независност 1994. године.

Становништво

зграда капитола у Мелекеоку

Од свих острва, насељено је само шест, а уз Палауце (мешавина малајског и папуанског становништва), највише има Филипинаца - 15 %. Према вероисповести подједнако су заступљени католици, протестанти и анимисти (традиционална веровања). Највише становништва живи на малом коралном острву Корору с истоименим главним градом.

Према попису из 2004. године у Палау живи 21.000 људи, од којих 69 % у граду. Просечна густина насељености је 42 становника по квадратном километру.

Административна подела

Главни чланак: Општине Палауа

Општине Палауа

Палау је подељен на шеснаест држава:

Држава	Површина (km²)	Број становника	Густина становништва (ст./km²)
Аимелик	44	281	6
Аираи	59	253	4
Ангаур	8,06	130	16
Хатохобеи	0,9	10	11
Кајангел	1,7	76	45
Корор	60,52	11670	193
Мелекеок	26	300	12
Нгарард	34	453	13
Нгарчелонг	11,2	281	25
Нгардмау	34	195	6
Нгаремленгуи	68	310	5
Нгатпанг	33	257	8
Нгчесар	43	287	7
Нгивал	17	226	13
Пелелиу	22,3	510	23
Сонсорол	3,1	42	14

Ненасељена Камена острва су била део општина Корор, али данас службено нису део ни једне општине.

Привреда

Становници се највише баве радом на плантажама и риболовом. Узгајају се кокосове палме, банане, ананас и маниок, а знатне приходе даје извоз фосфата, боксита и туризам. Званична валута у Палау је амерички долар, а просечан БДП по становнику изности 5.680 $.