Палау
| Република Палау Beluu er a Belau
Republic of Palau |
|
|---|---|
_(small_islands_magnified).svg) |
|
| Главни град | Нгерулмуд |
| Службени језик | енглески палауански |
| Владавина | |
| — Председник | Томи Ременгесау |
| Историја | |
| Независност | Од Уједињених нација 1. октобар 1994. |
| Географија | |
| Површина | |
| — укупно | 495 км2 (195) |
| — вода (%) | занемарљиво |
| Становништво | |
| — 2013. | 20.901 [1] (225) |
| — густина | 43/км2 |
| Економија | |
| Валута | амерички долар |
| — стоти део валуте | 100 центи |
| Остале информације | |
| Временска зона | UTC +9 |
| Интернет домен | .pw |
| Позивни број | +680 |
Палау, позната и као Белау, званично Република Палау је држава која се налази у западном Пацифику близу Нове Гвинеје и Филипина у појасу Микронезије [2]. Састоји се од 26 главних острва од којих су 8 насељена и од отприлике 300 мањих острваца укупне површине 1632 km² и има 20.000 становника. До 2006. главни град је био Корор (11.000 становника), али је влада преместила своје надлежности у Мелекеок. Уједињене нације их 1947. стављају под америчко туторство.
Након окончања мандата Старатељског савета Уједињених нација, Палау је постао независна држава 1994. године. Новију историју је обележило премештање главног града из Корора у Мелекеок (Нгерулмуд) 2006.
Садржај
Географија[уреди]
 |
Овај одељак треба проширити. |
Положај[уреди]
Палау је најзападнија држава Океаније, смештена северозападно од Нове Гвинеје и југоисточно од Филипина. Обухвата низ ниских коралних острва (атоли) на југу и виших острва вулканског порекла на северу. Дуж источне стране архипелага пружа се корални гребен дуг више од 100 km.
Геологија и рељеф[уреди]
|
Овај одељак треба проширити. |
Воде[уреди]
|
Овај одељак треба проширити. |
Флора и фауна[уреди]
|
Овај одељак треба проширити. |
Клима[уреди]
Влажна тропска клима погодује расту бујне вегетације, највише прашума у долинама већих вулканских острва.[3]
Историја[уреди]
Острва су насељена већ хиљаду година. Открили су их Португалци 1543. године, а до 1899. били су под Шпанијом, када их је она продала Немачкој. До Првог светског рата била су мандатно подручје Лиге народа, када су их Јапанци окупирали 1914. и у чијем поседу су остали до 1944. Од 1947. године су били у саставу Тихоокеанске протекцијске територије САД. Унутрашњу самуправу стекала су 1981, а независност 1994. године.[3]
Становништво[уреди]
Од свих острва, насељено је само шест, а уз Палауце (мешавина малајског и папуанског становништва), највише има Филипинаца - 15 %. Према вероисповести подједнако су заступљени католици, протестанти и анимисти (традиционална веровања). Највише становништва живи на малом коралном острву Корору с истоименим главним градом.
Према попису из 2004. године у Палау живи 21.000 људи, од којих 69 % у граду. Просечна густина насељености је 42 становника по квадратном километру.
Административна подела[уреди]
Палау је подељен на шеснаест држава:
| Држава | Површина (km2) | Број становника | Густина становништва (ст./km2) |
|---|---|---|---|
| Аимелик | 44 | 281 | 6 |
| Аираи | 59 | 253 | 4 |
| Ангаур | 8,06 | 130 | 16 |
| Хатохобеи | 0,9 | 10 | 11 |
| Кајангел | 1,7 | 76 | 45 |
| Корор | 60,52 | 11670 | 193 |
| Мелекеок | 26 | 300 | 12 |
| Нгарард | 34 | 453 | 13 |
| Нгарчелонг | 11,2 | 281 | 25 |
| Нгардмау | 34 | 195 | 6 |
| Нгаремленгуи | 68 | 310 | 5 |
| Нгатпанг | 33 | 257 | 8 |
| Нгчесар | 43 | 287 | 7 |
| Нгивал | 17 | 226 | 13 |
| Пелелиу | 22,3 | 510 | 23 |
| Сонсорол | 3,1 | 42 | 14 |
Ненасељена Камена острва су била део општина Корор, али данас службено нису део ни једне општине.
Привреда[уреди]
Становници се највише баве радом на плантажама и риболовом. Узгајају се кокосове палме, банане, ананас и маниок, а знатне приходе даје извоз фосфата, боксита и туризам.[3] Званична валута у Палау је амерички долар, а просечан БДП по становнику изности 5.680 $.[3]
Референце[уреди]
- ↑ Национална агенција за статистику [1]
- ↑ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 Денис Шехић, Атлас Америке, Аустралије и Океаније. Политика, 1. изд, Београд, 2007. год. ISBN 978-86-86809-01-8.
Спољашње везе[уреди]
 |
Палау на Википутовању. |
