Палау

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 7° 28' СГШ, 134° 33' ИГД

Република Палау
Beluu er a Belau
Republic of Palau
Застава Палауа Грб Палауа
Застава Грб
Химна
Belau loba klisiich er a kelulul
Положај Палауа
Главни град Нгерулмуд
Службени језик енглески
палауански
 — Председник Томи Ременгесау
Независност: Од Уједињених нација
1. октобар 1994.
Површина  
 — укупно 495 km2 (195)
 — вода (%) занемарљиво
Становништво  
 — 2013. 20.901 [1](225)
 — густина 43/km2
Валута амерички долар
Временска зона UTC +9
Интернет домен .pw
Позивни број +680

Палау, позната и као Белау, званично Република Палау је држава која се налази у западном Пацифику близу Нове Гвинеје и Филипина у појасу Микронезије [2]. Састоји се од 26 главних острва од којих су 8 насељена и од отприлике 300 мањих острваца укупне површине 1632 km² и има 20.000 становника. До 2006. главни град је био Корор (11.000 становника), али је влада преместила своје уреде у Мелекеок. Уједињене нације их 1947. стављају под америчко туторство.

Након окончања мандата Старатељског савета Уједињених нација, Палау је постао независна држава 1994. године. Новију историју је обележило премештање главног града из Корора у Мелекеок (Нгерулмуд) 2006.

Природне одлике[уреди]

Палау је најзападнија држава Океаније, смештена северозападно од Нове Гвинеје и југоисточно од Филипина. Обухвата низ ниских коралних острва (атоли) на југу и виших острва вулканског порекла на северу. Дуж источне стране архипелага пружа се корални гребен дуг више од 100 километара. Влажна тропска клима погодује расту бујне вегетације, највише прашума у долинама већих вулканских острва.[3]

Историја[уреди]

Острва су насељена већ хиљаду година. Открили су их Португалци 1543. године, а до 1899. били су под Шпанијом, када их је она продала Немачкој. До Првог светског рата била су мандатно подручје Лиге народа, када су их Јапанци окупирали 1914. и у чијем поседу су остали до 1944. Од 1947. године су били у саставу Тихоокеанске протекцијске територије САД. Унутрашњу самуправу стекала су 1981, а независност 1994. године.[3]

Становништво и привреда[уреди]

зграда капитола у Мелекеоку

Од свих острва, насељено је само шест, а уз Палауце (мешавина малајског и папуанског становништва), највише има Филипинаца - 15 %. Према вероисповести подједнако су заступљени католици, протестанти и анимисти (традиционална веровања). Највише становништва живи на малом коралном острву Корору с истоименим главним градом. Становници се највише баве радом на плантажама и риболовом. Узгајају се кокосове палме, банане, ананас и маниок, а знатне приходе даје извоз фосфата, боксита и туризам.[3]

Према попису из 2004. године у Палау живи 21.000 људи, од којих 69 % у граду. Просечна густина насељености је 42 становника по квадратном километру.

Званична валута у Палау је амерички долар, а просечан БДП по становнику изности 5.680 $.[3]

Списак општина[уреди]

Главни чланак: Општине Палауа
Општине Палауа

Палау је подељен на шеснаест држава:

Држава Површина (km2) Број становника Густина становништва (ст./km2)
Аимелик 44 281 6
Аираи 59 253 4
Ангаур 8,06 130 16
Хатохобеи 0,9 10 11
Кајангел 1,7 76 45
Корор 60,52 11670 193
Мелекеок 26 300 12
Нгарард 34 453 13
Нгарчелонг 11,2 281 25
Нгардмау 34 195 6
Нгаремленгуи 68 310 5
Нгатпанг 33 257 8
Нгчесар 43 287 7
Нгивал 17 226 13
Пелелиу 22,3 510 23
Сонсорол 3,1 42 14

Ненасељена Камена острва су била део општина Корор, али данас службено нису део ни једне општине.

Референце[уреди]

  1. Национална агенција за статистику [1]
  2. United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Денис Шехић, Атлас Америке, Аустралије и Океаније. Политика, 1. изд, Београд, 2007. год. ISBN 978-86-86809-01-8

Спољашње везе[уреди]