Палау
| Република Палау | |
|---|---|
_(small_islands_magnified).svg) Локација Палауа у Тихом океану _-_PLW_-_UNOCHA.svg) | |
| Главни град | Нгерулмуд |
| Највећи град | Корор |
| Службени језик | |
| Владавина | |
| — Председник | Томas Ременгесау Jr. |
| — Потпредседник | Рејнолд Ојлух |
| — Председник Сената | Хоконс Болес |
| — Председник Дома делегата | Сабино Анастасио |
| — Председник Уставног суда | Артур Нгираксонг |
| — Председавајући Савета директора | Ибедул Јутака Џибонс |
| Историја | |
| Независност | Од Уједињених нација 1. октобар 1994. |
| Географија | |
| Површина | |
| — укупно | 495 km2 (195) |
| — вода (%) | занемарљиво |
| Становништво | |
| — 2013. | 20.901[1] (225) |
| — густина | 46,7 ст./km2 |
| Економија | |
| Валута | Амерички долар |
| — стоти део валуте | 100 центи |
| Остале информације | |
| Временска зона | UTC +9 |
| Интернет домен | .pw |
| Позивни број | +680 |
Палау (енгл. Palau, пал. Belau), или званично Република Палау (енгл. Republic of Palau, пал. Beluu er a Belau),[2] позната и као Белау, је држава која се налази у западном Пацифику близу Нове Гвинеје и Филипина у појасу Микронезије.[3] Састоји се од 26 главних острва од којих су 8 насељена и од отприлике 300 мањих острваца укупне површине 1632 km² и има 20.000 становника. До 2006. године главни град је био Корор (11.000 становника), али је влада преместила своје надлежности у Нгерулмуд, насеље у административној области Мелекеок. Уједињене нације их 1947. године стављају под америчко туторство.
Након окончања мандата Старатељског савета Уједињених нација, Палау је постао независна држава 1994. године. Новију историју је обележило премештање главног града из Корора у Мелекеок (Нгерулмуд) 2006.
Земљу су првобитно населили мигранти из поморске југоисточне Азије пре отприлике 3.000 година.[4][5] Палау је први нацртао на европској мапи чешки мисионар Пол Клајн[6] на основу описа који је дала група палауанаца бродоломаца на филипинској обали на Самару. Острва Палау су постала део Шпанске Источне Индије 1885. Након пораза Шпаније у Шпанско-америчком рату 1898. године, острва су продата Немачкој 1899. под условима Немачко-шпанског уговора, где су им они управљали као део Немачке Нове Гвинеје. После Првог светског рата, острва су постала део мандата Јужних мора Лиге народа под јапанском владавином. Током Другог светског рата, сукоби, укључујући велику битку код Пелелиа, вођени су између америчких и јапанских трупа као део кампање на Маријанским и Палау острвима. Заједно са другим пацифичким острвима, Палау је 1947. године постао део повереничке територије Пацифичких острва којом су управљале Сједињене Државе. Пошто су на референдуму гласали против придруживања Савезним Државама Микронезије 1978. године,[7][8] острва су добила потпуни суверенитет 1994. према Споразуму о слободном удруживању са Сједињеним Државама.
Географија[уреди | уреди извор]
Палау се састоји од око 340 острва (рачунајући острвца око 500), највеће се зове Бабелдаоб на ком је смештен главни град Нгерулмуд. Нгерулмуд је најмањи главни град на свету, са популацијом од око 400 људи. Палау је подељен на 16 мањих држава (администрација) од којих свака има своју заставу.
Положај[уреди | уреди извор]
Палау је најзападнија држава Океаније, смештена северозападно од Нове Гвинеје и југоисточно од Филипина. Обухвата низ ниских коралних острва (атоли) на југу и виших острва вулканског порекла на северу. Дуж источне стране архипелага пружа се корални гребен дуг више од 100 km.
Геологија и рељеф[уреди | уреди извор]
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Воде[уреди | уреди извор]
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Флора и фауна[уреди | уреди извор]
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Клима[уреди | уреди извор]
Влажна тропска клима погодује расту бујне вегетације, највише прашума у долинама већих вулканских острва.[9]
| Клима Палау острва (1961–1990) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Максимум, °C (°F) | 30,6 (87,1) |
30,6 (87,1) |
30,9 (87,6) |
31,3 (88,3) |
31,4 (88,5) |
31,0 (87,8) |
30,6 (87,1) |
30,7 (87,3) |
30,9 (87,6) |
31,1 (88) |
31,4 (88,5) |
31,1 (88) |
30,97 (87,74) |
| Просек, °C (°F) | 27,3 (81,1) |
27,2 (81) |
27,5 (81,5) |
27,9 (82,2) |
28,0 (82,4) |
27,6 (81,7) |
27,4 (81,3) |
27,5 (81,5) |
27,7 (81,9) |
27,7 (81,9) |
27,9 (82,2) |
27,7 (81,9) |
27,62 (81,72) |
| Минимум, °C (°F) | 23,9 (75) |
23,9 (75) |
24,1 (75,4) |
24,4 (75,9) |
24,5 (76,1) |
24,2 (75,6) |
24,1 (75,4) |
24,3 (75,7) |
24,5 (76,1) |
24,4 (75,9) |
24,4 (75,9) |
24,2 (75,6) |
24,24 (75,63) |
| Количина кише, mm (in) | 271,8 (10,701) |
231,6 (9,118) |
208,3 (8,201) |
220,2 (8,669) |
304,5 (11,988) |
438,7 (17,272) |
458,2 (18,039) |
379,7 (14,949) |
301,2 (11,858) |
352,3 (13,87) |
287,5 (11,319) |
304,3 (11,98) |
3.758,3 (147,964) |
| Дани са кишом | 19,0 | 15,9 | 16,7 | 14,8 | 20,0 | 21,9 | 21,0 | 19,8 | 16,8 | 20,1 | 18,7 | 19,9 | 224,6 |
| Сунчани сати — месечни просек | 198,4 | 194,9 | 244,9 | 234,0 | 210,8 | 168,0 | 186,0 | 176,7 | 198,0 | 179,8 | 183,0 | 182,9 | 2.357,4 |
| Извор: Hong Kong Observatory[10] | |||||||||||||
Историја[уреди | уреди извор]
Острва су насељена већ хиљаду година. Открили су их Португалци 1543. године, а до 1899. били су под Шпанијом, када их је она продала Немачкој. До Првог светског рата била су мандатно подручје Лиге народа, када су их Јапанци окупирали 1914. и у чијем поседу су остали до 1944. Од 1947. године су били у саставу Тихоокеанске протекцијске територије САД. Унутрашњу самоуправу стекла су 1981, а независност 1994. године.[9]
Становништво[уреди | уреди извор]
Од свих острва, насељено је само шест, а уз Палауце (мешавина малајског и папуанског становништва), највише има Филипинаца - 15%. Према вероисповести подједнако су заступљени католици, протестанти и анимисти (традиционална веровања). Највише становништва живи на малом коралном острву Корору с истоименим главним градом.
Према попису из 2004. године у Палау живи 21.000 људи, од којих 69% у граду. Просечна густина насељености је 42 становника по квадратном километру.
Административна подела[уреди | уреди извор]
Палау је подељен на шеснаест држава:
| Држава | Површина (km²) | Број становника | Густина становништва (ст./km²) |
|---|---|---|---|
| Аимелик | 44 | 281 | 6 |
| Аираи | 59 | 253 | 4 |
| Ангаур | 8,06 | 130 | 16 |
| Хатохобеи | 0,9 | 10 | 11 |
| Кајангел | 1,7 | 76 | 45 |
| Корор | 60,52 | 11670 | 193 |
| Мелекеок | 26 | 300 | 12 |
| Нгарард | 34 | 453 | 13 |
| Нгарчелонг | 11,2 | 281 | 25 |
| Нгардмау | 34 | 195 | 6 |
| Нгаремленгуи | 68 | 310 | 5 |
| Нгатпанг | 33 | 257 | 8 |
| Нгчесар | 43 | 287 | 7 |
| Нгивал | 17 | 226 | 13 |
| Пелелиу | 22,3 | 510 | 23 |
| Сонсорол | 3,1 | 42 | 14 |
Ненасељена Камена острва су била део општина Корор, али данас службено нису део ни једне општине.
Привреда[уреди | уреди извор]
Становници се највише баве радом на плантажама и риболовом. Узгајају се кокосове палме, банане, ананас и маниок, а знатне приходе даје извоз фосфата, боксита и туризам.[9] Званична валута у Палау је амерички долар, а просечан БДП по становнику износи 17.438 $.[9]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Национална агенција за статистику [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (13. новембар 2014)
- ^ Constitution of Palau Архивирано 26 мај 2013 на сајту Wayback Machine. (PDF). palauembassy.com. Retrieved 1 June 2013.
- ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
- ^ Clark, Geoffrey; Anderson, Atholl; Wright, Duncan (2006). „Human Colonization of the Palau Islands, Western Micronesia”. Journal of Island & Coastal Archaeology. 1 (2): 215—232. S2CID 129261271. doi:10.1080/15564890600831705.
- ^ Smith, Alexander D. (2017). „The Western Malayo-Polynesian Problem”. Oceanic Linguistics. 56 (2): 435—490. S2CID 149377092. doi:10.1353/ol.2017.0021.
- ^ Francis X. Hezel, SJ. „Catholic Missions in the Carolines and Marshall Islands”. Приступљено 15. 1. 2015.
- ^ Ming-chao, Tang (25. 9. 1978). „Referendum on the draft constitution for the Federated states of Micronesia, July 1978” (PDF). United Nations. стр. 5. Приступљено 12. 6. 2021.
- ^ Nakayama, Tosiwo; Henry, Bethwel (14. 9. 1978). „Letter to the United Nations” (PDF). United Nations. стр. 8—10. Приступљено 12. 6. 2021.
- ^ а б в г Шехић, Денис (2007). Атлас Америке, Аустралије и Океаније (1 изд.). Београд: Политика. ISBN 978-86-86809-01-8.
- ^ „Climatological Information for Palau Islands, Pacific Islands, United States”. Hong Kong Observatory. Архивирано из оригинала 1. 10. 2018. г. Приступљено 20. 5. 2011.
Референце[уреди | уреди извор]
- „Palau”. The World Factbook. CIA. 22. 9. 2021.
- „Palau Demographics Profile”. www.indexmundi.com.
- „Palau”. www.imf.org.
- „Human Development Report 2021/2022” (PDF) (на језику: енглески). United Nations Development Programme. 8. 9. 2022. Приступљено 8. 9. 2022.
- Francis X. Hezel, SJ. „Catholic Missions in the Carolines and Marshall Islands”. Приступљено 15. 1. 2015.
- Berger, Lee R.; Churchill, Steven E.; De Klerk, Bonita; Quinn, Rhonda L. (март 2008). „Small-Bodied Humans from Palau, Micronesia”. PLoS ONE. 3 (3): e1780. Bibcode:2008PLoSO...3.1780B. PMC 2268239
. PMID 18347737. doi:10.1371/journal.pone.0001780 . - United States. (1948). „Report to the United Nations on the administration of the Trust Territory of the Pacific Islands”. Trust Territory of the Pacific Islands. Department of State publication.5735, 6243, etc.: v.
- „Palau National Communications Corporation”. Архивирано из оригинала 2011-07-09. г. Приступљено 2011-01-03.
- Serrano (S.I.), Andres (1707). Los siete principes de los Angeles: validos del Rey del cielo. Misioneros, y protectores de la Tierra, con la practica de su deuocion (на језику: шпански). por Francisco Foppens.
- „Department of State publication. no.10353 Palau.”. Background Notes. Some issues: Foreign relations of the United States: v. 1996 — преко Hathitrust.
- „Surangel Whipps Jr to be Palau's new president”. Radio New Zealand. 6. 11. 2020.
Овај чланак садржи материјал у јавном власништву National Park Service са веб-сајта https://catalog.hathitrust.org/Record/003299366.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Republic of Palau National Government
- Embassy of the Republic of Palau in Japan
- Chief of State and Cabinet Members
- Honorary Consulate of the Republic of Palau to the United Kingdom of Great Britain and Northern Ireland
- Honorary Consulate-General of Palau to Belgium
- Island Times
- Palau Wave Radio
- Pacific Note
- Palau. The World Factbook. Central Intelligence Agency.
- Palau from the University of Colorado at Boulder Libraries (USA) – Government Publications
- Палау на сајту Curlie (језик: енглески)
- Palau profile from the BBC News
- "Palau"—Encyclopædia Britannica entry
Палау (Викиатлас)- NOAA's National Weather Service – Palau
- The Interesting History of Prince Lee Boo, Brought to England from the Pelew Islands—From the Collections at the Library of Congress
| Суверене државе |
|  | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Зависне и друге територије |
| ||||||||||
| Суверене државе |
| | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Зависне и друге територије |
| ||||||||||