Пређи на садржај

Малгашки језик

С Википедије, слободне енциклопедије
малгашки
Говори се у Мадагаскар
 Комори
 Мајот
РегионАфрика
Број говорника
18 милиона[1] (2007)
латиница
Званични статус
Службени језик у
Мадагаскар
Језички кодови
ISO 639-1mg
ISO 639-2mlg
ISO 639-3mlgукључујући код
Појединачни кодови:
xmv – Antankarana
bhr – Bara
msh – Masikoro
bmm – Sjeverni Betsimisaraka
plt – Gorštački Malagaški
skg – Sakalava
bjq – Južni Betsimisaraka
tdx – Tandroj-Mafahali
txy – Tanosi
xmw – Tsimiheti
Малгашки језик, најзападнији члан породице аустронежанских језика, који се говори на Мадагаскару
{{{mapalt2}}}
Источни и западни дијалекти малгашког језика на Мадагаскару

Малгашки језик (малгашки: fiteny malagasy) је језик који припада аустронежанској породици,[2] тачније барито скупини[3] Најближе је сродан језицима који се користе на индонежанском делу Борнеа (међу осталима са маањанским језиком), даљње сродство повезује га са осталим аустронежанским језицима Индонезије[4][5].

Класификација

[уреди | уреди извор]

Малгашки језик је најзападнији члан малајско-полинезијске гране аустронезијске језичке породице,[6] групације која обухвата језике из Индонезије, Малезије и Филипина. Заправо, особеност малгашког у односу на оближње афричке језике већ су приметили рани научници, попут холандског учењака Адриана Реланда 1708. године.[7]

Међу свим аустронезијским језицима, Дахл (1951) показао је да су малгашки и манјански - источно-баритански језик који се говори у централном Калимантану у Индонезији на острву Борнео - били посебно уско повезани.[8] Овај језик је такође имао очигледан утицај из раног старомалајског. Даље, сматра се да постоји банту утицај или супстрат у мадагаскарској фонотактици.[9]

Касније је Аделар (1995) сугерисао да речник малгашког језика такође садржи многе речи пореклом из Јужног Сулавеса.[10] Даље доказе за овај предлог изнео је Бленч (2018).[11]

Децимални бројеви 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Протоаустронезијски, око 4000. п. н. е. *isa *DuSa *telu *Sepat *lima *enem *pitu *walu *Siwa *puluq
Малгашки iray/isa roa telo efatra dimy enina fito valo sivy folo
Манјански isa rueh telo epat dime enem pitu balu su'ey sapulu
Кадазански iso duvo tohu apat himo onom tu'u vahu sizam hopod
Дусански iso duo tolu apat limo onom turu walu siam hopod
Тагалог isá dalawá tatló ápat limá ánim pitó waló siyám sampu
Илокански maysá dua talló uppát limá inném pitó waló siam sangapúlo
Чаморски maisa/håcha hugua tulu fatfat lima gunum fiti guålu sigua månot/fulu
Малајски
(обухвата индонезијски и малезијски)
satu dua tiga empat lima enam tujuh (de)lapan sembilan sepuluh
Јавански siji loro telu papat limo nem pitu wolu songo sepuluh
Тетумски ida rua tolu haat lima neen hitu ualu sia sanulu
Фиџански dua rua tolu lima ono vitu walu ciwa tini, -sagavulu
Тонгански taha ua tolu nima ono fitu valu hiva -fulu
Самоански tasi lua tolu fa lima ono fitu valu iva sefulu

Историја

[уреди | уреди извор]

Малагашки језик није сродан са оближњим афричким језицима, већ је најзападнији члан малајско-полинезијске гране породице аустронезијских језика,[6] ту чињеницу први је уочио још давне 1708. холандкси језикословац Адриан ван Реланд.[12] Он је близак малајско-полинезијским језицима који се говоре по Индонезији, Малезији и Филипинима, најближи југоисточним Барито језицима који се говори на Борнеу, осим по својој полинезијској морфологији.[13] Већина речи малгашког базичног вокабулара иста је као код мањанског, који се говори дуж реке Барито у јужном Борнеу. То упућује на чињеницу да су Мадагаскар први населили досељеници са Индонезијског архипелага, али ни до данас није јасно кад се и зашто та колонизација догодила. Касније су се ти досељеници мешали са досељеницима из источне Африке и Арапима.

Малагашки језик има доста посуђеница из Арапског и Банту језика (посебно Свахилија). Његова писана књижевност вероватно се појавила у 15. веку. Кад су Французи основали своју колонију Толанаро у 17. веку, они су код локалног становништва наишли на арапско-малагешко писмо у употреби познато као сорабе. Најстарији познати рукопис на сорабеу је мали малгашко-холандкси речник са почетка 17. века, а први пут објављен тек 1908. од стране Габриела Феранда,[14] то писмо морало је по свим показатељима бити у употреби на југоистоку Мадагаскара већ у 15. веку.[14]

Краљ Радама I (око 1810—1828), први писани представник Краљевине Мерино, добро упознат са сорабом, ипак је одлучио да уведе латинице на малгашком језику и позвао протестантско Лондонско мисионарско друштво да му помогне у томе оснивањем школа и цркава.

Мадагаскар има богату традицију усмене народне књижевности епови и легенде. Најпознатији национални епски је 'Ибонија' ' ', о истоименом малгашком народном јунаку.

Прва штампана књига на малгашком била је Библија, коју су превели на малгашки британски протестантски мисионари 1835.[15] који су деловали на мадагаскарској висоравни. Први двојезични превод верског текста објавио је Етиен де Флакур[16] који је објавио и први малгашки речник.[17]

Дијалекти

[уреди | уреди извор]

Малагашки језик има два основна дијалекта; Источни - којим углавном говоре Мерине и Западни којим углавном говоре Сакалаве. Та подела је логична последица географије Мадагаскара, јер је планински ланац по средини острва уједно и граница (изоглоса) дијалеката.

Малагашки алфабет је фонетски и врло једноставан, употребљава 21 слово из латинице: a, b, d, e, f, g, h, i, j, k, l, m, n, o, p, r, s, t, v, y, z. Једине разлике су код слова i, које на крају речи постаје y, и код слова o, које се изговара као u.

Примери малагашког језика

[уреди | уреди извор]

Доњи примери су из Источног дијалекта који је стандардни малагашки, у употреби у главном граду Антананариву и на централној висоравни, где живи племе Мерина.[18]

Српски Малгашки
Да Eny
Не Tsia ili Tsy (prije glagola)
Bok! kako si? Manao ahoana!
Како си Salama!
Добро сам, хвала Tsara fa misaotra.
Збогом! Veloma!
Молим Azafady
Хвала Misaotra
Добродошли Tsisy fisaorana.
Извињавам се Azafady (sa rukom i šakom okrenutom prema zemlji)
Жао ми је Miala tsiny
Ко? Iza?
Шта? Inona?
Када? Rahoviana?
Где? Aiza?
Зашто? Fa maninona?
Како? Ahoana?
Колико? Firy?
Како се зовеш? Iza ny anaranao?
Зато Satria
Не разумем Tsy mazava, or tsy azoko.
Да, разумем Eny, mazava (or azoko).
У помоћ! Vonjeo!
Да ли можете да ми помогнете? Afaka manampy ahy ve ianao azafady?
Где је тоалет? Aiza ny efitrano fivoahana? (Aiza ny W.C.?)
Не знам малгашки Tsy mahay teny malagasy aho.
Жедан сам Mangetaheta aho.
Гладан сам Noana aho.
Уморан сам Vizaka aho ili Reraka aho
Мокри ми се Poritra aho.
Свиђа ми се Tiako...
Волим те Tiako ianao.
Бројеви
један isa/iray
два roa
три telo
четири efatra
пет dimy
шест enina
седам fito
осам valo
девет sivy
десет folo
једанаест iraika ambin'ny folo
дванаест roa ambin'ny folo
двадесет roapolo
тридесет telopolo
четрдесет efapolo
педесет dimampolo
шездесет enim-polo
седамдесет fitopolo
осамдесет valopolo
деведест sivifolo
сто zato
двесто roan-jato
хиљаду arivo
десет хиљада iray alina
сто хиљада iray hetsy
милион iray tapitrisa

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Languages of Madagascar Архивирано на сајту Wayback Machine (27. април 2012), Приступљено 12. 4. 2013.
  2. ^ Ethnologue (16th)
  3. ^ Peter Austin: One Thousand Languages: Living, Endangered, and Lost. стр. 92.
  4. ^ Malagasy, Plateau - Ethnologue
  5. ^ Muḥammad Jamāl al-Dīn Mukhtār, G. Mokhtar: Ancient Civilizations of Africa. стр. 373.
  6. ^ а б Malagasy's family tree on Ethnologue
  7. ^ Blench, Roger (2007). „New Palaeozoogeographical Evidence for the Settlement of Madagascar” (PDF). Azania: Archaeological Research in Africa. 42 (1): 69—82. doi:10.1080/00672700709480451. Архивирано из оригинала (PDF) 2011-07-21. г. 
  8. ^ Dahl, Otto Christian (1951), Malgache et Maanyan: Une comparaison linguistique, Avhandlinger utgitt av Instituttet 3 (на језику: француски), Oslo: Egede Instituttet 
  9. ^ Dahl 1988
  10. ^ Adelaar, Alexander (1995). „Asian Roots of the Malagasy: A Linguistic Perspective”. Bijdragen tot de Taal-, Land- en Volkenkunde (на језику: енглески). 151 (3): 325—356. JSTOR 27864676. doi:10.1163/22134379-90003036Слободан приступ. 
  11. ^ Blench, Roger (2018), Interdisciplinary Approaches to Stratifying the Peopling of Madagascar (PDF) (на језику: енглески) — преко www.rogerblench.info 
  12. ^ „New palaeozoogeographical evidence for the settlement of Madagascar” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 21. 07. 2011. г. Приступљено 21. 06. 2021. 
  13. ^ Wittmann, Henri (1972). "Le caractère génétiquement composite des changements phonétiques du malgache." Proceedings of the International Congress of Phonetic Sciences 7.807-10. La Haye: Mouton. [1]
  14. ^ а б Ferrand, Gabriel (1908). "Un vocabulaire malgache-hollandais." Bijdragen tot de taal-, land- en volkenkunde van Nederlandsch Indië 61.673-677. Taj rukopi je danas u Arasko-Malagaškoj kolekciji u Bibliothèque nationale de France.
  15. ^ The translation is due to David Griffith of the London Missionary Society, with corrections in 1865–1866
  16. ^ Flacourt, Étienne de (1657). Le Petit Catéchisme madécasse-français. Paris; (1661). Histoire de la grande isle Madagascar. Paris, str. 197–202.
  17. ^ Flacourt, Étienne de (1658). Dictionnaire de la langue de Madagascar. Paris
  18. ^ Rasoloson, Janie (2001). Malagasy–English / English–Malagasy: Dictionary and Phrasebook. Hippocrene Books.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]