Здравствено задругарство
Здравствено задругарство је облик организовања здравствене заштите становништва у Србији који је постојао у периоду између два светска рата. Прве здравствене задруге основане су 1921. године, а до 1937. године било их је укупно 87, у којима је радило 97 лекара и 71 апотекар. Финансиране су од чланарине задругара и у просеку обухватале по 300 до 500 породица.
Историја организовања здравствених задруга[уреди | уреди извор]
Србија је током Првог светског рата разорена и опустошена. Поред тешких економских, било је неоходно решавати и крупне социјално-здравствене проблеме. Недостатак лекара, проузрокован губитком великог броја здравствених радника током рата, био је најизраженији у руралним подручјима. Како би се проблем ублажио, на предлог младог лекара, др Гаврила Којића,[1] уз подршку Министарства пољопривреде и Министарства социјалне политике и народног здравља Краљевине Срба Хрвата и Словенаца, приступа се оснивању здравствених задруга. Прве здравствене задруге основане су 1921. године. До 1937. године било их је 87 са 97 лекара и 71 апотекаром.[2] Велику заслугу за оснивање здравствених задруга имали су просветни радници, па је тако забележено да је за оснивање здравствене задруге у Бруснику имао учитељ Душан Јеремић, а за оснивање здравствених задруга у другим местима источне Србије, Рготини и Брзој Паланци, такође су били најзаслужнији учитељи – здравствени задругари.[3]
Начин функционисања здравствених задруга[уреди | уреди извор]
Здравствене задруге финансиране су из средстава прикупљаних од чланарине задругара и у просеку су обухватале 300 до 500 породица. Цена лекарског прегледа била је три до четири пута мања него у приватним ординацијама а лекови су куповани са попустом. Поред лечења становништва, здравствене задруге су се бавиле и превенцијом, подизањем здравствене свести и културе, сузбијањем заразних болести (вакцинација), посебно туберкулозе, заштитом мајки, мале и школске деце. После Другог светског рата, 1949. године, здравствене задруге су интегрисане у нови систем организације здравствене службе.[2]
Међународне организације препоручују приватне облике здравственог осигурања, тако да би обнављање здравственог задругарства било оправдано и у складу са модерним постулатима.[3]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Историска величина и значај др. Гаврила Којића за наш народ”. Политика (Дигитална Народна библиотека). 04. 10. 1937. Приступљено 02. 10. 2020.
- ^ а б Јеремић 2000, стр. 417—420
- ^ а б Милорад, Стаменовић (05. 04. 2018). „Здравствено задругарство - стари модел за ново доба”. Данас (онлајн издање). Приступљено 18. 07. 2018.
Литература[уреди | уреди извор]
- Ivanić, Stevan (1930). Zdravstveno zadrugarstvo : Čitanka za svaku nedelju. Beograd: Centralni higijenski zavod.COBISS.SR 215152908
- Seoska zdravstvena služba : referati održani na V sveslovenskom lekarskom kongresu, u Sofiji od 12-15 septembra 1936. Beograd: Centralni higijenski zavod. 1936.COBISS.SR 27440135
- Stefanović, Čedomir (1937). Naše zdravstveno zadrugarstvo /. Sarajevo: Savez zdravstvenih zadruga.COBISS.SR 134757639
- Gerić, Radomir; Jeremić, Velimir; Rakić, Miloje; Nikolić, Aleksandar (1982). Zdravstveno zadrugarstvo : istorijat razvoja i rada na zdravstvenoj zaštiti i unapređivanju zdravlja zemljoradnika. Beograd: Zadruga.COBISS.SR 21134343
- Јеремић, Велимир (2000). „Здравствено задругарство - улога и допринос овог покрета у заштити и унапређењу народног здравља од 1921. до 1949. године”. Српски архив за целокупно лекарство. вол. 128, бр. 11-12: 417—420. Приступљено 18. 07. 2018.
- Живковић, Јасмина; Милошевић Дулић, Наташа (2012). ЗАДРУГАРСТВО У ПОЖАРЕВАЧКОМ ОКРУГУ ДО 1941. ГОДИНЕ (PDF). Пожаревац: Историјски архив Пожаревац. стр. 10, 24. ISBN 978-86-84969-50-9. Приступљено 18. 07. 2018.COBISS.SR 197779212
- Stojanović, Vojislav (21. 02. 1936). „Sokolske zdravstvene zadruge”. Sokolski glasnik. God. VII • Broj 8. Приступљено 18. 07. 2018.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Paunović, Petar. „Zadrugarstvo na selu za zdravstvenu bezbednost seljaka”. LEKSIKON ZDRAVSTVENE KULTURE TIMOČKE KRAJINE. Архивирано из оригинала 18. 07. 2018. г. Приступљено 18. 07. 2018.
- „Zdravstvo”. Belanovica. Приступљено 18. 07. 2018.
