Зоран Божовић
| Зоран Божовић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 18. март 1940. |
| Место рођења | Змајево, Краљевина Југославија |
| Награде | Награда Бранислав Нушић |
Зоран Божовић (Змајево, 18. март 1940) српски је драмски писац, књижевник, преводилац и универзитетски професор.
Биографија
[уреди | уреди извор]Основну школу похађао је у Суботици, Пули и Аранђеловцу, гимназију је завршио у Аранђеловцу, дипломирао је на Групи за руски језик и књижевност Филолошког факултета у Београду. Докторску дисертацију Чехов као драмски писац код Срба одбранио је 1978, за доцента је изабран 1980, а за редовног професора 1990. године. Предавао је руску књижевност[1] друге половине деветнаестог века, неколико година држао је курс из старе руске књижевности и спецкурс Руска драма деветнаестог века за постдипломце. Повремено је предавао на универзитетима у Приштини, Врању и Нишу.
Као гост универзитета у Варшави, Отави и Москви одржао је више предавања из руске књижевности.
Учествовао је на више научних скупова у земљи и иностранству са рефератима који су штампани у светским часописима на српском, руском, немачком и енглеском језику.
Био је управник Одсека за славистику и председник Славистичког друштва Србије. Био је члан редакције часописа Зборник за славистику и Филолошки преглед.
Његова књижевна дела превођена су на неколико европских језика.
Преводи
[уреди | уреди извор]Превео је са руског језика више приповедака, романа и драма Гогоља, Љермонтова, Достојевског, Тургењева, Чехова, Шварца, Зорина, Розова и др. Превео је две књиге писама за Сабрана дела А. Чехова, као и преписку између Чехова и глумице Московског художественог театра Олге Книпер ("Нежна срца"). Превео је књигу Ј. Борјева Стаљинијада. Урадио је савремену језичку верзију Орфелиновог дела Петар Велики.[2]
Oн је приредио више издања руских класика на српском језику, укључујући Сабрана дела А. Чехова у дванаест књига, у сарадњи са проф. Др М. Бабовићем, и Изабрана дела А. Чехова у две књиге (2013).[2]
Награде
[уреди | уреди извор]- Награда на Филмском фестивалу у Врњачкој Бањи (1965)
- Победник конкурса Позоришта на Теразијама и Удружења Књижевника (1982)
- Велика награда Радоје Домановић (1999)
- Награда Бранислав Нушић (1999)
- Награда Невен, најбоља књига за децу (2007)
- Награда Доситеј Обрадовић
- Пет првих награда за радио драму
- Три друге награде за радио драму
- Победник конкурса Дани комедије у Јагодини
Дела
[уреди | уреди извор]- Чехов као драмски писац код Срба (1985)[3]
- Чеховљева приповетка у српској књижевности (1988)[4]
- Инспекторско брдо, збирка прича (1984)
- Леве приче, збирка прича (1987)
- Живети туђ живот, роман (1995)
- Време жена, збирка прича (2000)
- Приче од којих боли глава, збирка прича (2000)
- Omnia vincit Amor, роман (2001)
- Отмица Балше Поповића, роман (2007)
- Волим те бленто, роман (2008)
- Записи сломљеног срца, роман (2012)
- Пази како силазиш низ степенице, роман (2013)
- Позоришна дела
- Комедије (2000)
- Свадбени марш (2002)
- Бомба у позоришту (2004)
- Краљица смеха (2006)
- Ђавоље племе
- Дијамантска огрлица
- Шумски рај
- Краљица смеха
- Добри другари
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Историјат | Filoloski fakultet” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 22. 12. 2021. г. Приступљено 2021-12-22.
- ^ а б „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2021-12-22.
- ^ Božović, Zoran (1985). Čehov kao dramski pisac kod Srba (на језику: хрватски). Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu.
- ^ Božović, Zoran (1988). Čehovljeva pripovetka u srpskoj knjiženvosti (на језику: енглески). Filološki Fakultet Beogradskog Univerziteta.
