Иван Вукадиновић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иван Вукадиновић
Иван Вукадиновић.jpg
Датум рођења 1974.
Место рођења Београд
 Србија, СФРЈ

Иван Вукадиновић (Београд, 1974) је српски писац и есејиста. Пише романе епске и научне фантастике, есеје о геополитици, науци и књижевности, као и путописе планинарске тематике.

Као романсијер је дебитовао 2006. фантазијском трилогијом „Три гоблина“ која представља наставак Толкиновог света,[1] да би у романима о Агарти ушао у области езотерије и научне фантастике.

Вукадиновић је завршио VI београдску гимназију и Факултет организационих наука у Београду.[2]

Библиографија[уреди]

  • Вечна ватра ("Три гоблина" 1: хиљаду година после Господара прстенова), самостално ауторско издање, Београд, 2006. и. 2007. ISBN 978-86-908903-0-9. и. ISBN 978-86-908903-1-6.
  • Скиптар ("Три гоблина" 2), самостално ауторско издање, Београд. 2007. ISBN 978-86-908903-2-3.
  • Зора Новог дана ("Три гоблина" 3), самостално ауторско издање, Београд. 2007. ISBN 978-86-908903-3-0.
  • Агарта: краљевство подземља и земље, „Либер“, Београд. 2010. ISBN 978-86-6133-012-4.
  • Јеретици Агарте, „Драслар партнер“, Београд. 2012. ISBN 978-86-7614-202-6.
  • Артефакт, „Скрипторијум“, Београд. 2012. ISBN 978-86-6313-002-9.
  • Свет Агарте, „Пешић и синови“, Београд. 2014. ISBN 978-86-7540-192-6.

Пријем код критике[уреди]

Владимир Ђурић Ђура поводом романа Јеретици Агарте оцењује да Вукадиновић има „знање и велику ерудицију“, те да роман нуди „лепу компилацију“. По Ђурићу, Вукадиновићево увођење научне фантастике у тему о Агарти — мотиву који је, као и енергија врила, занимао и нацисте — увршћује овог писца међу оне које, по класификацији Нормана Спинрада, стварају „фантастику у реалним земљама“.[3]

Данко Стојић о роману Јеретици Агарте каже: „Вукадиновић је писац који поседује одлична знања из многих научних и паранаучних области (...) Књишка знања хране његову машту и нагоне га на разноврсне спекулације (...) Јеретици Агарте могу бити својеврстан бревијар за љубитеље мистике и окултизма.“[4]

Исти критичар поводом романа Артефакт каже: „Иван Вукадиновић се у својим романима који су на граничној области научне и историјске фантастике визионарски и смело поиграва феноменима времена и простора, док му је машта безгранична“.[5]

Извори[уреди]

  1. „Господар прстенова на српски начин“, Агенција Бета, 14. новембар 2006. (приступљено 13. августа 2013, 16:11)
  2. Одељак „О аутору“ у: Иван Вукадиновић: „Телетабиси (Алма 2006 – треће место)“, Конкурси региона, 15. мај 2011. (приступљено 13. августа 2013, 15:59)
  3. „Представљени 'Јеретици Агарте' (извештај), Поглед из свемирског брода, 25. април 2012. (приступљено 13. августа 2013, 15:50)
  4. Стојић, Данко. „Агарта“, у: Лични став књижевног критичара: сабрани критички осврти - српска и страна књижевност, Београд, 2013. pp. 94. (приступљено 13. августа 2013, 15:50)
  5. Стојић, Данко. Из рецензије за роман Артефакт, „Скрипторијум“, Београд, 2012. (приступљено 13. августа 2013, 15:52)

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]