Иван Вукадиновић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Иван Вукадиновић
Иван Вукадиновић.jpg
Датум рођења 1974.
Место рођења Београд
 Србија, СФРЈ

Иван Вукадиновић (Београд, 1974) је српски писац и есејиста. Пише романе епске и научне фантастике, есеје о геополитици, науци и књижевности, као и путописе планинарске тематике.

Као романсијер је дебитовао 2006. фантазијском трилогијом „Три гоблина“ која представља наставак Толкиновог света,[1] да би у романима о Агарти ушао у области езотерије и научне фантастике.

Вукадиновић је завршио VI београдску гимназију и Факултет организационих наука у Београду.[2]

Библиографија[уреди]

  • Вечна ватра ("Три гоблина" 1: хиљаду година после Господара прстенова), самостално ауторско издање, Београд, 2006. и. 2007. ISBN 978-86-908903-0-9. и. ISBN 978-86-908903-1-6.
  • Скиптар ("Три гоблина" 2), самостално ауторско издање, Београд. 2007. ISBN 978-86-908903-2-3.
  • Зора Новог дана ("Три гоблина" 3), самостално ауторско издање, Београд. 2007. ISBN 978-86-908903-3-0.
  • Агарта: краљевство подземља и земље, „Либер“, Београд. 2010. ISBN 978-86-6133-012-4.
  • Јеретици Агарте, „Драслар партнер“, Београд. 2012. ISBN 978-86-7614-202-6.
  • Артефакт, „Скрипторијум“, Београд. 2012. ISBN 978-86-6313-002-9.
  • Свет Агарте, „Пешић и синови“, Београд. 2014. ISBN 978-86-7540-192-6.

Пријем код критике[уреди]

Владимир Ђурић Ђура поводом романа Јеретици Агарте оцењује да Вукадиновић има „знање и велику ерудицију“, те да роман нуди „лепу компилацију“. По Ђурићу, Вукадиновићево увођење научне фантастике у тему о Агарти — мотиву који је, као и енергија врила, занимао и нацисте — увршћује овог писца међу оне које, по класификацији Нормана Спинрада, стварају „фантастику у реалним земљама“.[3]

Данко Стојић о роману Јеретици Агарте каже: „Вукадиновић је писац који поседује одлична знања из многих научних и паранаучних области (...) Књишка знања хране његову машту и нагоне га на разноврсне спекулације (...) Јеретици Агарте могу бити својеврстан бревијар за љубитеље мистике и окултизма.“[4]

Исти критичар поводом романа Артефакт каже: „Иван Вукадиновић се у својим романима који су на граничној области научне и историјске фантастике визионарски и смело поиграва феноменима времена и простора, док му је машта безгранична“.[5]

Извори[уреди]

  1. ^ „Господар прстенова на српски начин“, Агенција Бета, 14. новембар 2006. (приступљено 13. августа 2013, 16:11)
  2. ^ Одељак „О аутору“ у: Иван Вукадиновић: „Телетабиси (Алма 2006 – треће место)“, Конкурси региона, 15. мај 2011. (приступљено 13. августа 2013, 15:59)
  3. ^ „Представљени 'Јеретици Агарте' (извештај), Поглед из свемирског брода, 25. април 2012. (приступљено 13. августа 2013, 15:50)
  4. ^ Стојић, Данко. „Агарта“, у: Лични став књижевног критичара: сабрани критички осврти - српска и страна књижевност, Београд, 2013. pp. 94. (приступљено 13. августа 2013, 15:50)
  5. ^ Стојић, Данко. Из рецензије за роман Артефакт, „Скрипторијум“, Београд, 2012. (приступљено 13. августа 2013, 15:52)

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]