Иван Вукадиновић
Иван Вукадиновић | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 1974. |
| Место рођења | Београд, Србија, СФРЈ |
Иван Вукадиновић (Београд, 1974) српски је писац и есејиста. Пише романе епске и научне фантастике, есеје о геополитици, науци и књижевности, као и путописе планинарске тематике.
Као романсијер је дебитовао 2006. фантазијском трилогијом „Три гоблина“ која представља наставак Толкиновог света,[1] да би у романима о Агарти ушао у области езотерије и научне фантастике.
Вукадиновић је завршио VI београдску гимназију и Факултет организационих наука у Београду.[2]
Библиографија[уреди | уреди извор]
- Вечна ватра ("Три гоблина" 1: хиљаду година после Господара прстенова), самостално ауторско издање, Београд, 2006. и. 2007. ISBN 978-86-908903-0-9.. и. ISBN 978-86-908903-1-6..
- Скиптар ("Три гоблина" 2), самостално ауторско издање. . Београд. 2007. ISBN 978-86-908903-2-3..
- Зора Новог дана ("Три гоблина" 3), самостално ауторско издање. . Београд. 2007. ISBN 978-86-908903-3-0..
- Агарта: краљевство подземља и земље, „Либер“. . Београд. 2010. ISBN 978-86-6133-012-4..
- Јеретици Агарте, „Драслар партнер“. . Београд. 2012. ISBN 978-86-7614-202-6..
- Артефакт, „Скрипторијум“. . Београд. 2012. ISBN 978-86-6313-002-9..
- Свет Агарте, „Пешић и синови“. . Београд. 2014. ISBN 978-86-7540-192-6..
Пријем код критике[уреди | уреди извор]
Владимир Ђурић Ђура поводом романа Јеретици Агарте оцењује да Вукадиновић има „знање и велику ерудицију“, те да роман нуди „лепу компилацију“. По Ђурићу, Вукадиновићево увођење научне фантастике у тему о Агарти — мотиву који је, као и енергија врила, занимао и нацисте — увршћује овог писца међу оне које, по класификацији Нормана Спинрада, стварају „фантастику у реалним земљама“.[3]
Данко Стојић о роману Јеретици Агарте каже: „Вукадиновић је писац који поседује одлична знања из многих научних и паранаучних области (...) Књишка знања хране његову машту и нагоне га на разноврсне спекулације (...) Јеретици Агарте могу бити својеврстан бревијар за љубитеље мистике и окултизма.“[4]
Исти критичар поводом романа Артефакт каже: „Иван Вукадиновић се у својим романима који су на граничној области научне и историјске фантастике визионарски и смело поиграва феноменима времена и простора, док му је машта безгранична“.[5]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Господар прстенова на српски начин“, Агенција Бета, 14. новембар 2006. (приступљено 13. августа 2013, 16:11)
- ^ Одељак „О аутору“ Архивирано на сајту Wayback Machine (21. август 2012) у: Иван Вукадиновић: „Телетабиси (Алма 2006 – треће место)“, Конкурси региона, 15. мај 2011. (приступљено 13. августа 2013, 15:59)
- ^ „Представљени 'Јеретици Агарте' Архивирано на сајту Wayback Machine (26. април 2015) (извештај), Поглед из свемирског брода, 25. април 2012. (приступљено 13. августа 2013, 15:50)
- ^ Стојић, Данко. „Агарта“, у: Лични став књижевног критичара: сабрани критички осврти - српска и страна књижевност, Београд, 2013. pp. 94. (приступљено 13. августа 2013, 15:50)
- ^ Стојић, Данко. Из рецензије за роман Артефакт Архивирано на сајту Wayback Machine (31. октобар 2013), „Скрипторијум“, Београд, 2012. (приступљено 13. августа 2013, 15:52)
Литература[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Вечна ватра, званични сајт писца Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јун 2013)
