Ivan Vukadinović

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Ivan Vukadinović
Ivan Vukadinović.jpg
Datum rođenja 1974.
Mesto rođenja Beograd
 Srbija, SFRJ

Ivan Vukadinović (Beograd, 1974) je srpski pisac i esejista. Piše romane epske i naučne fantastike, eseje o geopolitici, nauci i književnosti, kao i putopise planinarske tematike.

Kao romansijer je debitovao 2006. fantazijskom trilogijom „Tri goblina“ koja predstavlja nastavak Tolkinovog sveta,[1] da bi u romanima o Agarti ušao u oblasti ezoterije i naučne fantastike.

Vukadinović je završio VI beogradsku gimnaziju i Fakultet organizacionih nauka u Beogradu.[2]

Bibliografija[uredi]

Prijem kod kritike[uredi]

Vladimir Đurić Đura povodom romana Jeretici Agarte ocenjuje da Vukadinović ima „znanje i veliku erudiciju“, te da roman nudi „lepu kompilaciju“. Po Đuriću, Vukadinovićevo uvođenje naučne fantastike u temu o Agarti — motivu koji je, kao i energija vrila, zanimao i naciste — uvršćuje ovog pisca među one koje, po klasifikaciji Normana Spinrada, stvaraju „fantastiku u realnim zemljama“.[3]

Danko Stojić o romanu Jeretici Agarte kaže: „Vukadinović je pisac koji poseduje odlična znanja iz mnogih naučnih i paranaučnih oblasti (...) Knjiška znanja hrane njegovu maštu i nagone ga na raznovrsne spekulacije (...) Jeretici Agarte mogu biti svojevrstan brevijar za ljubitelje mistike i okultizma.“[4]

Isti kritičar povodom romana Artefakt kaže: „Ivan Vukadinović se u svojim romanima koji su na graničnoj oblasti naučne i istorijske fantastike vizionarski i smelo poigrava fenomenima vremena i prostora, dok mu je mašta bezgranična“.[5]

Izvori[uredi]

  1. ^ „Gospodar prstenova na srpski način“, Agencija Beta, 14. novembar 2006. (pristupljeno 13. avgusta 2013, 16:11)
  2. ^ Odeljak „O autoru“ u: Ivan Vukadinović: „Teletabisi (Alma 2006 – treće mesto)“, Konkursi regiona, 15. maj 2011. (pristupljeno 13. avgusta 2013, 15:59)
  3. ^ „Predstavljeni 'Jeretici Agarte' (izveštaj), Pogled iz svemirskog broda, 25. april 2012. (pristupljeno 13. avgusta 2013, 15:50)
  4. ^ Stojić, Danko. „Agarta“, u: Lični stav književnog kritičara: sabrani kritički osvrti - srpska i strana književnost, Beograd, 2013. pp. 94. (pristupljeno 13. avgusta 2013, 15:50)
  5. ^ Stojić, Danko. Iz recenzije za roman Artefakt, „Skriptorijum“, Beograd, 2012. (pristupljeno 13. avgusta 2013, 15:52)

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]