Ivan Vukadinović

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Ivan Vukadinović
Ivan Vukadinović.jpg
Datum rođenja 1974.
Mesto rođenja Beograd
 Srbija, SFRJ

Ivan Vukadinović (Beograd, 1974) je srpski pisac i esejista. Piše romane epske i naučne fantastike, eseje o geopolitici, nauci i književnosti, kao i putopise planinarske tematike.

Kao romansijer je debitovao 2006. fantazijskom trilogijom „Tri goblina“ koja predstavlja nastavak Tolkinovog sveta,[1] da bi u romanima o Agarti ušao u oblasti ezoterije i naučne fantastike.

Vukadinović je završio VI beogradsku gimnaziju i Fakultet organizacionih nauka u Beogradu.[2]

Bibliografija[uredi]

Prijem kod kritike[uredi]

Vladimir Đurić Đura povodom romana Jeretici Agarte ocenjuje da Vukadinović ima „znanje i veliku erudiciju“, te da roman nudi „lepu kompilaciju“. Po Đuriću, Vukadinovićevo uvođenje naučne fantastike u temu o Agarti — motivu koji je, kao i energija vrila, zanimao i naciste — uvršćuje ovog pisca među one koje, po klasifikaciji Normana Spinrada, stvaraju „fantastiku u realnim zemljama“.[3]

Danko Stojić o romanu Jeretici Agarte kaže: „Vukadinović je pisac koji poseduje odlična znanja iz mnogih naučnih i paranaučnih oblasti (...) Knjiška znanja hrane njegovu maštu i nagone ga na raznovrsne spekulacije (...) Jeretici Agarte mogu biti svojevrstan brevijar za ljubitelje mistike i okultizma.“[4]

Isti kritičar povodom romana Artefakt kaže: „Ivan Vukadinović se u svojim romanima koji su na graničnoj oblasti naučne i istorijske fantastike vizionarski i smelo poigrava fenomenima vremena i prostora, dok mu je mašta bezgranična“.[5]

Izvori[uredi]

  1. „Gospodar prstenova na srpski način“, Agencija Beta, 14. novembar 2006. (pristupljeno 13. avgusta 2013, 16:11)
  2. Odeljak „O autoru“ u: Ivan Vukadinović: „Teletabisi (Alma 2006 – treće mesto)“, Konkursi regiona, 15. maj 2011. (pristupljeno 13. avgusta 2013, 15:59)
  3. „Predstavljeni 'Jeretici Agarte' (izveštaj), Pogled iz svemirskog broda, 25. april 2012. (pristupljeno 13. avgusta 2013, 15:50)
  4. Stojić, Danko. „Agarta“, u: Lični stav književnog kritičara: sabrani kritički osvrti - srpska i strana književnost, Beograd, 2013. pp. 94. (pristupljeno 13. avgusta 2013, 15:50)
  5. Stojić, Danko. Iz recenzije za roman Artefakt, „Skriptorijum“, Beograd, 2012. (pristupljeno 13. avgusta 2013, 15:52)

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]