Ивањско цвеће
Ивањско цвеће | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | Plantae |
Кладус: | Tracheophytes |
Кладус: | Angiospermae |
Кладус: | Eudicotidae |
Кладус: | Asterids |
Ред: | Gentianales |
Породица: | Rubiaceae |
Род: | Galium |
Врста: | G. verum
|
Биномно име | |
Galium verum |
Ивањско цвеће (ивањско цвијеће жуто, ивањска броћика, броћац, броћика, јованданче), лат. Galium verum, је вишегодишња зељаста биљка из породице броћева (Rubiaceae). Цвета од јуна до октобра.
Порекло имена:
- рода је из гр. од gala = млеко (зато што се неке врсте користе за згрушавање млека);
- врсте је из лат. од verus = истинит, прави.
Синоним:
- Galium praecox Lang.
Опис биљке
[уреди | уреди извор]Стабљике су четвртасте, усправне, достижу висину од 30 cm до 1 m и могу бити мало длакаве или голе. Листови су линеарни и распоређени пршљенасто од 8-12. Са лица су тамнозелени, голи у мало храпави, а са наличја густо длакави и завршавају се трнићем на врху. Цветови су ситни сакупљени у метличасте вршне цвасти чија је осовина густо обрасла кратким длакама. Крунични листићи су жуте боје и миришу на мед. Плод је ситан, дужине око 1,5 mm, без длачица или трнова, црвен и када сазри црне је боје.
Распрострањеност и станиште
[уреди | уреди извор]Ивањско цвеће је веома распрострањена евроазијско-субмедитеранска врста која је одатле пренета у Северну Америку. Расте и на подручју Северне Африке, Азије и Европе. [1] Расте на брдским и претпланинским ливадама, поред путева, листопадних шума и шибљака, на отвореним, сунчаним стаништима.
Хемијски састав дроге
[уреди | уреди извор]Као дрога се користи горњи део процветале биљке (Galii veri herba) који се сакупља по сувом и сунчаном времену и богат је:
- флавоноидиима, око 2%;
- кверцетинским гликозидима: рутин, палустрозид, цинарозид и др.
- мало етарског уља;
- соли органских киселина и др.
Употреба
[уреди | уреди извор]Претежно се користи као народни лек за лечење упале јетре, бубрежних болести, водене болести, хроничних болести органа за дисање. Осим тога употребљава се и код нервних поремећаја као што су хистерија, узнемиреност, епилепсија и сл.
Осим лековитим припада и медоносним биљкама, а користи се за бојење сира и згрушавање млека.
На Ивањдан је обичај православних Срба да ставе венац Ивањског цвећа на врата својих домова.
-
Венац ивањског цвећа у Шидским Бановцима
-
Венац ивањског цвећа у Пачетину
-
Венац ивањског цвећа у Острову
-
Венац ивањског цвећа у Сремским Лазама
-
Венац ивањског цвећа у Трпињи
-
Венац ивањског цвећа у Борову
Порекло назива биљке
[уреди | уреди извор]Gala означава млеко, одакле води порекло назив рода Gallum, јер се раније ова биљка употребљавала за прављење млечних производа.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Gallium verum, цвет
-
Gallium verum, цвет
-
Gallium verum, цвет
-
Gallium verum, цвет
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Prava broćika (Galium verum)”. Plantea (на језику: хрватски). 2015-08-24. Приступљено 2019-08-24.
Литература
[уреди | уреди извор]- Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
- Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
- Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
- Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
- Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
- Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
- Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
- Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
- Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
- Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
- Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
- Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
- Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.