Трпиња

Из Википедије, слободне енциклопедије
Трпиња

Православна црква у Трпињи
Православна црква у Трпињи

Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Област Срем
Жупанија Вуковарско-сремска
Општина Трпиња
Становништво
Становништво (2011) 1.516
Положај
Координате 45°25′09″N 18°53′57″E / 45.419167071034366, 18.899151099983452
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 85 m
Трпиња на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Трпиња
Трпиња на мапи Хрватске
Трпиња на мапи Вуковарско-сријемске жупаније
{{{alt}}}
Трпиња
Трпиња на мапи Вуковарско-сријемске жупаније
Остали подаци
Поштански број 32224 Трпиња
Позивни број +385 32


Координате: 45° 25′ 09" СГШ, 18° 53′ 57" ИГД

Трпиња је насељено место и општина у западном Срему, у северном делу Вуковарско-сремске жупаније, Република Хрватска.

Становништво[уреди]

На попису становништва 2011. године, општина Трпиња је имала 5.572 становника, од чега у самој Трпињи 1.516.

Етнички састав општине, 2011.[уреди]

По попису из 2011. године, у селу живи 1.516 становника. Општина има 5.572 становника где већину чине Срби.

Попис 2011.
Срби
  
5.001 89,75%
Хрвати
  
409 7,34%
остали
  
162 2,90%
укупно: 5.572

Попис 2001.[уреди]

Према попису из 2001. године општина Трпиња има 6.466 становника. Становништво је већински српско (око 89%). Остали су Хрвати, Мађари и др. Према истом том попису у самом селу Трпиња има 1.837 становника, од чега је око 97% српске националности.

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Трпиња је имало 2.171 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Срби
  
1,953 89,95%
Хрвати
  
73 3,36%
Југословени
  
62 2,85%
Роми
  
3 0,13%
Русини
  
2 0,09%
Мађари
  
1 0,04%
Украјинци
  
1 0,04%
неопредељени
  
14 0,64%
непознато
  
62 2,85%
укупно: 2.171

Историја[уреди]

Споменик палим борцима НОБ-а

Име Трпиње први пут се спомиње 1329. године и то у једном мађарском документу који се чува у Будимпешти. Историчари тврде да је Трпиња била у власништву нижег племства и да је таква остала све до доласка Турака. Почетком 14. века у Трпињи су забележене две гране исте породице. У једну од њих као зет ступио је извесни Берислав Бошњак. Потомци Мартина бана имали су у свом поседу неколико села, међу којима је била записана и Велика Трпиња.

Племић Никола из племена Сенте-Магоч поседовао је и село Словенску Трпињу. Из свега тога се може закључити да су постојале чак три Трпиње – Велика, Мала и Словенска, међутим могуће је да се једна од прве две звала и тим трећим називом - Словенска. Касније је уведен још један назив, Старо село. Тај део трпињског атара налази се источно од садашње Трпиње, према Даљу.

Околина Трпиње је била богата археолошким ископинама. У трпињском атару Церић је пронађена велика гробница. На основу тога се закључивало да је у близини гробља било и насеље. Међутим постоје и тврдње да су у ту гробницу сахрањени погинули војници после неке значајније битке, која се наводно одиграла у трпињском атару. Археолошке ископине поуздано говоре у прилог тврдњама да је око садашње Трпиње било неколико насеља.

Турци су продрили у Срем 1536. године, где су господарили до 1691. године. Однос Турака према домаћем становништву и народима који су досељавали на ово подручје се мењао и био је различит.

Крајем 16. и почетком 17. века на леву страну Вуке Турци су почели досељавати влашки православни живаљ, који им је био потребан за посаде у њиховим тврђавама у Вуковару, Даљу и Осијеку. Досељени православци насељавају напуштена села: Трпињу, Боботу, Бршадин, Пачетин, Веру, Клису, Борово, Ловас, Кечину, Церић и Љесково. Већи део тих досељеника преведен је у кметски положај, у коме остаје све до протеривања Турака.

У Трпињи је при крају турске владавине било 30 српских кућа, чији се живаљ 1687. године разбежао, па је село остало неколико година пусто. После 1697. године, у новим сеобама Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем, Трпиња бива поново насељена. Досељеници долазе из разних крајева, а највише из Барање, Босне, Мачве, Црне Горе и Херцеговине, те нешто из западне Славоније. Након овог насељења више се не спомињу Велика и Мала Трпиња, већ у документима пише само Трпиња.

Према попису становништва из 1732. године Трпиња је имала 109 српских породица.

Црква се почела градити 1750. а завршена је 1755. године. Прва школа у Трпињи је утемељна 1776. године. Године 1859. у Трпињи је постојала фабрика за предење свиле. По попису становништва из 1882. године Трпиња броји око 1.800 душа са 400 домова. Становници су Срби православне вере, изузев 2-3 породице римо-католичке вере.

Почетком Првог светског рата младићи из Трпиње почели су одлазити на фронт са којег се многи нису вратили. Године рата узимале су немилосрдно свој крвави данак, у Трпињи су завладале немаштина и болести, као и бројне забране које је прописала тадашња држава. У периоду од 8. 11. 1914. до 14. 4. 1916. године мештани Трпиње су били домаћини евакуираном становништву сремског села Јакова.

У Другом светском рату, у девет славонских бригада се борило 452 Трпињца, од којих је погинуло 75 бораца. Усташе су 170 Рома из Трпиње одвели у Јасеновац 1942. године, од којих се нико није вратио.

Према попису становништва 1981. године Трпиња је имала 2.243 становника.

До почетка грађанског рата и распада СФРЈ, Трпиња се налазила у саставу општине Вуковар, да би након реинтеграције у Републику Хрватску Трпиња постала независна општина.

Познате личности[уреди]

Спорт[уреди]

Види још[уреди]

Литаратура[уреди]

  • „Личности“, Мирко Манојловић

Спољашње везе[уреди]