Кантабријски зец
| Кантабријски зец | |
|---|---|
| |
| Lepus castroviejoi | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Подрод: | |
| Врста: | L. castroviejoi
|
| Биномно име | |
| Lepus castroviejoi Palacios, 1977
| |
| |
| Ареал кантабријског зеца | |
Кантабријски зец (лат. Lepus castroviejoi, хол. Cantabrische haas) је врста сисара из реда двозубаца (Lagomorpha) и породице зечеви (Leporidae).
Опис[уреди | уреди извор]
Тело кантабријског зеца достиже дужину од 45-65 cm, а реп од 5-10 cm. Дужина предњих ногу износи 10-20 cm, а задњих 20-30 cm. Уши достижу дужину од 18-20 cm.
Крзно кантабријског зеца је смеђе са горње стране тела и бело са доње стране тела. На лицу има карактеристичну белу пругу, реп му је црне и беле боје, док су врхови ушију црне боје.[2]
Врста је призната као посебна тек 1976. године, а претходно се веровало да је део врсте европски зец. Мало се зна о исхрани, размножавању и понашању кантабријског зеца, али се верује да је слично европском зецу.
Распрострањење[уреди | уреди извор]
Кантабријске планине у Шпанији су једино познато природно станиште врсте. Врста је ограничена на површину од око приближно 5.000 km².[3]
Популација ове врсте се смањује, судећи по расположивим подацима.[3]
Станиште[уреди | уреди извор]
Насељава планинско станиште на надморској висини између 1.300 и 1.900 m, али се током зиме спушта у ниже крајеве на надморској висини од око 1.000 m да би избегао снег и хладноћу.[3]
Угроженост[уреди | уреди извор]
Кантабријски зец се сматра рањивом врстом у погледу угрожености од изумирања.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Ballesteros, F. & Smith, A.T. (2019). „Lepus castroviejoi”. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2019: e.T11797A503908. doi:10.2305/IUCN.UK.2019-2.RLTS.T11797A503908.en. Приступљено 19. 12. 2019.
- ^ „Arkive Broom hare (Lepus castroviejoi)”. Архивирано из оригинала 11. 02. 2017. г. Приступљено 10. 02. 2017. (језик: енглески)
- ^ а б в г Црвена листа (језик: енглески)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
