Двозупци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Двозупци
Временски распон:
Касни Палеоцен-Холоцен
Oryctolagus cuniculus Tasmania 2.jpg
Европски кунић
(Oryctolagus cuniculus)
Научна класификација
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Инфракласа: Eutheria
Магноред: Boreoeutheria
Надред: Euarchontoglires
(нерангирано): Glires
Ред: Lagomorpha
Brandt, 1855
Породице

Leporidae
Ochotonidae
Prolagidae

Lagomorpha range.png
Ареал двозубаца

Двозупци[1] или паглодари[2] (лат. Lagomorpha) су ред сисара који укључује две живуће породице зечеве (Leporidae) и пике (Ochotonidae), као и једну изумрлу породицу сардинијске пике (Prolagidae).

Двозупци деле заједничког претка са глодарима, и са њима чине кладу (Glires). Као и преци већине модерних група сисара, овај најближи заједнички предак је живео у периоду након последњег великог изумирања, пре око 66 милиона година, када су сви диносауруси изумрли сем птица. Први двозупци су се појавили вероватно у Азији, одакле су се проширили по целој северној хемисфери. У каснијем периоду су глодари почели да доминирају у већем броју еколошких ниша, након чега су двозупци потиснути из многих.

Таксономија и историја еволуције[уреди]

Изумрла породица сардинијске пике (Prolagidae) је претстављена само једном врстом, а то је сардинијска пика (Prolagus sardus), њени фосили су пронађени на острвима Сардинија, Корзика, и оближњим мањим острвима. Могуће је да је изумрла око 1774.[3]

Зечеви (Leporidae) су се први пут појавили у касном Еоцену и брзо су се проширили по северној хемисфери. У току еволуције код њих је био приметан тренд повећавања дужине задњих удова. Пике (Ochotonidae) су се појавиле касније у Олигоцену у Источној Азији.[4]

Карактеристике[уреди]

Зечеви су слични осталим сисарима по томе што сви имају длаке, четири уда, млечне жлезде и по томе што су ендотерми. Разликују се по томе што имају мешавину примитивних и напредних физичких карактеристика.

Разлике између двозубаца и других сисара[уреди]

Иако су зечеви сроднији глодарима него било којим другим другим сисарима,[5] између ова два реда постоје неке велике разлике. Зечеви се разликују од глодара по томе што двозупци имају 4 секутића у горњој вилици (по 2 зуба у 2 реда), а не два колико имају глодари и по томе што имају зубну глеђ и на предњој и на задњој страни секутића, док глодари имају глеђ само на предњој страни. Још једна разлика је то што су двозубци скоро искључиво биљоједи, за разлику од многих врста из реда глодара, које су сваштоједи и хране се и месом и биљном храном. Двозупци и глодари су слични по томе што им секутићи расту непрекидно током целог живота, због чега постоји потреба за непрестаним жвакањем влакнасте хране да би се спречило да им зуби постану предугачки.[6][7]

Распрострањеност[уреди]

Двозупци су распрострањени по целом свету и насељавају све континенте сем Антарктика. Ипак нема их на крајњем југу Јужне Америке и на многим острвима, као што су Карипска острва, острва Индонезије, Мадагаскар, као ни на многим другим острвима. На Аустралијском континенту нису аутохтона врста, али су их људи на њега пренели, након чега су га успешно колонизовали и постали инвазивна врста, која угрожава многе аутохтоне врсте.[8]

Класификација[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Проф. др. Милош Беуковић; Проф. др. Зоран Поповић (2014). „Ловство” (PDF). стр. 43
  2. ^ Национални парк Копаоник
  3. ^ Hoffman R. S.; Smith A. T. (2005). "Prolagus sardus" in Wilson, D. E.; Reeder, D. M. "Mammal Species of the World" (3rd ed.).
  4. ^ Savage, RJG, & Long, MR (1986). "Mammal Evolution: an illustrated guide". pp. 128–129
  5. ^ „Natural History Collections: Introduction to Lagomorphs”. www.nhc.ed.ac.uk. Приступљено 2015-08-18. 
  6. ^ Best, T. L., Henry, T. H. (1994-06-02). „Lepus arcticus”. Mammalian Species. 457 (457): 1—9. ISSN 0076-3519. JSTOR 3504088. OCLC 46381503. doi:10.2307/3504088. 
  7. ^ Smith, Andrew T. "Lagomorph". Encyclopedia Britannica.
  8. ^ Klappenbach, Laura. „Hares, Rabbits and Pikas”. About.com. Приступљено 2013-08-14. 
  9. ^ Hoffman, R.S.; Smith, A.T. (2005). "Order Lagomorpha". In Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd ed.). Johns Hopkins University Press. pp. 185–211. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494.
  10. ^ The Paleobiology Database Lagomorpha entry

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]