Коген
| Коген | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 273. п. н. е. |
| Датум смрти | 158. п. н. е. (115 година) |
| Гроб | Цуруги но ике но шима но е но мисасаги (Нара) |
| Цар Јапана | |
| Период | 214. п. н. е. – 158. п. н. е. [1] |
| Претходник | Кореи |
| Наследник | Каика |
Коген (孝元天皇 Kōgen-tennō), познат и као Ојаматонекохикокуникуру но Микото, био је осми цар Јапана.[2][3] Сматра се да је владао од 214. п. н. е. до 158. п. н. е.[4]
О владару[уреди | уреди извор]
Данашњи истраживачи сумњају у постојаност девет царева Јапана, у које спада и Кореи, па их класификују у тз. митолошке цареве, све до Суџина након чега долазе владари са чвршћим доказима постојања.[5] Име „Коген“ је постхумно име које се по јапанском обичају додељује после смрти.[6]
Историчари сврставају Когена у тз. митолошке владаре јер чврстих доказа о његовом животу и владавини не постоје и мало тога се зна о њему.[7]
У записима Коџики и Нихон шоки остало је сачувано име и генелогија владара. Иако нема јачих доказа да је овај владар заиста владао, Јапанци су традиционално прихватили његово постојање одржавајући место које се сматра његовим гробом (царски мисасаги).[8]
Џиен, јапански песник, писац и будистички монах из 12. века оставио је запис да је Коген био најстарији син цара Кореија, и да је владао из палате Сакаихара-но-мија у месту Кару, касније део Јамато провинције.[9] Сматра се да Абе клан води порекло од овог цара.[10]
Коген је постхумно име. Ипак сугерише се да је то име изведено из кинеске форме и може се повезати са будизмом који је касније дошао у Јапан, што говори да је тај назив додељен доста касније, вероватно у време када је Коџики написан.[8]
Право место где је сахрањен цар Коген ни данас није познато[2] па се уместо тога традиционално поштује у шинтоистичком храму (мисасаги) у Нари. Тамо је и његов званични маузолејум „Цуруги но ике шима но е но мисасаги“.[11]
Супруге и деца[уреди | уреди извор]
Царица: Utsusikome (欝色謎命), younger sister of Utsusikoo (欝色雄命)
- Принц Охико (大彦命), Предак Абе но Оми (Абе клана) (阿倍臣), Кашиваде но Оми (膳臣), Ахе но Оми (阿閉臣), Сасакијама но Кими (狭狭城山君), Цукуши но Куно но Мијацуко (筑紫国造)
- Принц Сунанаококоро (少彦男心命)
- Принц Вакајаматонекохикооби (稚日本根子彦大日日尊) (цар Каика)
- Принцеза Јаматото-химе (倭迹迹姫命)
Икагашикоме (伊香色謎命), ћерка Охесоки (大綜麻杵)
- Принц Хикофуцуоши но макото (彦太忍信命), деда Такеучи но Сукунеа (武内宿禰)
Ханијасу-химе (埴安媛), ћерка Кавачи но Аотамакаке (河内青玉繋)
- Принц Такеханијасухико (武埴安彦命)
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ "Genealogy of the Emperors of Japan" at Kunaicho.go.jp; retrieved 2013-8-28.
- ^ а б Imperial Household Agency (Kunaichō): 孝元天皇 (8); retrieved 2013-8-22.
- ^ Titsingh, Isaac. (1834). Annales des empereurs du japon, на сајту Гугл књиге; Brown, Delmer M.' (1979). Gukanshō, pp. 252; Varley, H. Paul. (1980). Jinnō Shōtōki, pp. 92–93;
- ^ Ponsonby-Fane, Richard. (1959). The Imperial House of Japan, pp. 30.
- ^ Yoshida, Reiji. "Life in the Cloudy Imperial Fishbowl", Japan Times. March 27, 2007; retrieved 2013-8-22.
- ^ Brinkley, Frank. (1915). A History of the Japanese People from the Earliest Times to the end of the Meiji Era. стр. 21 на сајту Гугл књиге
- ^ Kelly, Charles F. "Kofun Culture", Japanese Archaeology. April 27, 2009.
- ^ а б Aston 1896, стр. 147–148
- ^ Brown & Ishida 1979, стр. 252
- ^ Asakawa, Kan'ichi. (1903). The Early Institutional Life of Japan. стр. 140.
- ^ Ponsonby-Fane. стр. 418.
Литература[уреди | уреди извор]
- Asakawa, Kan'ichi. (1903). The Early Institutional Life of Japan. Tokyo: Shueisha.
- Aston, William George. (1896). Nihongi: Chronicles of Japan from the Earliest Times to A.D. 697. London: Kegan Paul, Trench, Trubner. OCLC 448337491
- Brown, Delmer Myers; Ishida, Ichirō (1979). The Future and the Past: A Translation and Study of the Gukanshō, an Interpretative History of Japan Written in 1219. Berkley: University of California Press. ISBN 978-0-520-03460-0. OCLC 251325323.
- Chamberlain, Basil Hall. (1920). The Kojiki. Read before the Asiatic Society of Japan on April 12, May 10, and June 21, 1882; reprinted, May, 1919. OCLC 1882339
- Nussbaum, Louis-Frédéric; Roth, Käthe (2002). Japan Encyclopedia. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01753-5. OCLC 58053128.
- Ponsonby-Fane, Richard Arthur Brabazon (1959). The Imperial House of Japan. Kyoto: Ponsonby Memorial Society. OCLC 194887.
- Titsingh, Isaac (1834). Annales des empereurs du Japon. Paris: Royal Asiatic Society, Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland. OCLC 5850691.
- Varley, H. Paul (1980). A Chronicle of Gods and Sovereigns: Jinnō Shōtōki of Kitabatake Chikafusa. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-04940-5. OCLC 59145842.
