Kogen
| Kogen | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 273. p. n. e. |
| Datum smrti | 158. p. n. e. (115 godina) |
| Grob | Curugi no ike no šima no e no misasagi (Nara) |
| Car Japana | |
| Period | 214. p. n. e. – 158. p. n. e.[1] |
| Prethodnik | Korei |
| Naslednik | Kaika |
Kogen (孝元天皇 Kōgen-tennō), poznat i kao Ojamatonekohikokunikuru no Mikoto, bio je osmi car Japana.[2][3] Smatra se da je vladao od 214. p. n. e. do 158. p. n. e.[4]
O vladaru[uredi | uredi izvor]
Današnji istraživači sumnjaju u postojanost devet careva Japana, u koje spada i Korei, pa ih klasifikuju u tz. mitološke careve, sve do Sudžina nakon čega dolaze vladari sa čvršćim dokazima postojanja.[5] Ime „Kogen“ je posthumno ime koje se po japanskom običaju dodeljuje posle smrti.[6]
Istoričari svrstavaju Kogena u tz. mitološke vladare jer čvrstih dokaza o njegovom životu i vladavini ne postoje i malo toga se zna o njemu.[7]
U zapisima Kodžiki i Nihon šoki ostalo je sačuvano ime i genelogija vladara. Iako nema jačih dokaza da je ovaj vladar zaista vladao, Japanci su tradicionalno prihvatili njegovo postojanje održavajući mesto koje se smatra njegovim grobom (carski misasagi).[8]
Džien, japanski pesnik, pisac i budistički monah iz 12. veka ostavio je zapis da je Kogen bio najstariji sin cara Koreija, i da je vladao iz palate Sakaihara-no-mija u mestu Karu, kasnije deo Jamato provincije.[9] Smatra se da Abe klan vodi poreklo od ovog cara.[10]
Kogen je posthumno ime. Ipak sugeriše se da je to ime izvedeno iz kineske forme i može se povezati sa budizmom koji je kasnije došao u Japan, što govori da je taj naziv dodeljen dosta kasnije, verovatno u vreme kada je Kodžiki napisan.[8]
Pravo mesto gde je sahranjen car Kogen ni danas nije poznato[2] pa se umesto toga tradicionalno poštuje u šintoističkom hramu (misasagi) u Nari. Tamo je i njegov zvanični mauzolejum „Curugi no ike šima no e no misasagi“.[11]
Supruge i deca[uredi | uredi izvor]
Carica: Utsusikome (欝色謎命), younger sister of Utsusikoo (欝色雄命)
- Princ Ohiko (大彦命), Predak Abe no Omi (Abe klana) (阿倍臣), Kašivade no Omi (膳臣), Ahe no Omi (阿閉臣), Sasakijama no Kimi (狭狭城山君), Cukuši no Kuno no Mijacuko (筑紫国造)
- Princ Sunanaokokoro (少彦男心命)
- Princ Vakajamatonekohikoobi (稚日本根子彦大日日尊) (car Kaika)
- Princeza Jamatoto-hime (倭迹迹姫命)
Ikagašikome (伊香色謎命), ćerka Ohesoki (大綜麻杵)
- Princ Hikofucuoši no makoto (彦太忍信命), deda Takeuči no Sukunea (武内宿禰)
Hanijasu-hime (埴安媛), ćerka Kavači no Aotamakake (河内青玉繋)
- Princ Takehanijasuhiko (武埴安彦命)
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ "Genealogy of the Emperors of Japan" at Kunaicho.go.jp; retrieved 2013-8-28.
- ^ a b Imperial Household Agency (Kunaichō): 孝元天皇 (8); retrieved 2013-8-22.
- ^ Titsingh, Isaac. (1834). Annales des empereurs du japon, na sajtu Gugl knjige; Brown, Delmer M.' (1979). Gukanshō, pp. 252; Varley, H. Paul. (1980). Jinnō Shōtōki, pp. 92–93;
- ^ Ponsonby-Fane, Richard. (1959). The Imperial House of Japan, pp. 30.
- ^ Yoshida, Reiji. "Life in the Cloudy Imperial Fishbowl", Japan Times. March 27, 2007; retrieved 2013-8-22.
- ^ Brinkley, Frank. (1915). A History of the Japanese People from the Earliest Times to the end of the Meiji Era. str. 21 na sajtu Gugl knjige
- ^ Kelly, Charles F. "Kofun Culture", Japanese Archaeology. April 27, 2009.
- ^ a b Aston 1896, str. 147–148
- ^ Brown & Ishida 1979, str. 252
- ^ Asakawa, Kan'ichi. (1903). The Early Institutional Life of Japan. str. 140.
- ^ Ponsonby-Fane. str. 418.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Asakawa, Kan'ichi. (1903). The Early Institutional Life of Japan. Tokyo: Shueisha.
- Aston, William George. (1896). Nihongi: Chronicles of Japan from the Earliest Times to A.D. 697. London: Kegan Paul, Trench, Trubner. OCLC 448337491
- Brown, Delmer Myers; Ishida, Ichirō (1979). The Future and the Past: A Translation and Study of the Gukanshō, an Interpretative History of Japan Written in 1219. Berkley: University of California Press. ISBN 978-0-520-03460-0. OCLC 251325323.
- Chamberlain, Basil Hall. (1920). The Kojiki. Read before the Asiatic Society of Japan on April 12, May 10, and June 21, 1882; reprinted, May, 1919. OCLC 1882339
- Nussbaum, Louis-Frédéric; Roth, Käthe (2002). Japan Encyclopedia. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01753-5. OCLC 58053128.
- Ponsonby-Fane, Richard Arthur Brabazon (1959). The Imperial House of Japan. Kyoto: Ponsonby Memorial Society. OCLC 194887.
- Titsingh, Isaac (1834). Annales des empereurs du Japon. Paris: Royal Asiatic Society, Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland. OCLC 5850691.
- Varley, H. Paul (1980). A Chronicle of Gods and Sovereigns: Jinnō Shōtōki of Kitabatake Chikafusa. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-04940-5. OCLC 59145842.
