Корисник:Еленна187/песак

Пх вриједност земљишног раствора[уреди | уреди извор]

Пх земљишног раствора у производњи поврћа[уреди | уреди извор]

Производња поврћа у великој мјери зависи од вриједности пХ земљишног раствора и воде за наводњавање.

Усвајање од стране коријеновог система макро и микро елемената зависи од реакције земљишног раствора што ће се манифестовати у приносу и квалитету плодова. Промјена пХ вриједности за једну јединицу доводи до промјене концентрације водоникових јона (Х+).

Промјена једне јединице пХ има велики утицај на приступачност јона за биљке. Већини повртарских биљака одговара пХ земљишног раствора од 6,00 — 7,00 тј. благо кисело до неутралне реакције. Ако се пХ земљишног раствора повећава доступност неких елемената као што су цинк, магнезијум, гвожђе се смањује. На високим вриједностима пХ бикарбонатни јон (ХЦО3) може бити присутан у вишку, што ће имати за посљедицу, промјену усвајања других јона, а тиме онемогућити нормалан раст и развиће поврћа.

Земљишта са повећаним садржајем Фе и Ал су такође кисела због хидролизе гвожђе(III) и алуминијум(III) катјона. Промјена редокс статуса земљишта, мијења његову пХ вриједност. Тако, уколико земљиште које садржи хидратисани гвожђе оксид буде потопљено водом, гвожђе(III) оксид се редукује:

Фе(ОХ)₃_(с)+3Х₃О⁺_(аq)+е^-→Фе²⁺_(аq)+6Х₂О

Активна киселост потиче од концентрације Х+ јона у земљишном раствору. Резервна киселост означава Х+ и Ал₃+ који се могу замијенити другим катјонима(позитивно наелектрисаним јонима).^[1]

Коријенов систем преко корјенових длачица успоставља контакт са земљиштем и из земљишног раствора и са површине земљишних колоида усваја јоне. Можемо рећи да је земљишни раствор „базна станица” хранива за биљку. Реакција земљишног раствора утиче и на мобилизацију микроелемената.

Пх вриједност земљишног раствора у повртарству[уреди | уреди извор]

Благо кисела реакција доводи до повећања приступачности већине микроелемената.^[2]

Кисела или врло кисела реакција може да доведе до токсичног садржаја неких микроелемената (манган, гвожђе). Да би избјегли ситуацију (токсичног дејства), а биљкама обезбједили повољан амбијент за раст и развој (спасили производњу) неутрализацију можемо одрадити калцизацијом^[3] (употреба кречног материјала).

Нарочито осјетљиве повртарске културе према високој киселости и високом садржају алуминијума су:

краставац
салата
парадајз

Земљишта са алкалном реакцијом треба ђубрити са физиолошки киселим минералним ђубривима, или се у земљиште може уносити кисели тресет и на тај начин земљиште учинити погодним за даљу повртарску производњу. Парадајз и паприка најбоље успијевају при пХ 5,5 — 6,8 (минимум 5,0 — маxимум 7,0); Краставац и салата на пХ 6,0 — 7,0 (минимум 5,5 — маxимум 7,5). Прије било какве интервенције, везане за поправку пХ земљишта, треба урадити анализу, како би избјегли непожељне појаве везане за врло осјетљиву повртарску производњу.

Понашање фосфорних ђубрива у земљишту зависно од пХ[уреди | уреди извор]

Одмах по уношењу П-ђубрива у земљиште, под дејством земљишне влаге, ђубриво почиње да се раствара. С његовим растварањем, у непосредној близини саме грануле, земљишни раствор се значајно обогаћује раствореним фосфатима, омогућавајући тако да се они удаље од самог језгра. Ово дифузно кретање фосфатних јона, међутим, тече доста споро, тако да се они удаљавају од саме грануле највише 3-7 цм, али се може интензивирати падавинама или већом количином воде која доспијева у земљиште наводњавањем. Пошто се овде ради о спором кретању у раствору, већина фосфатних јона реагује са чврстом фазом земљишта. Овај изразито концентровани раствор П (2,9-6,8 мл/л) реагује са честицама земљишта које му се нађу на удару, при чему долази до растварања неких од присутних минерала у земљишту. У зависности од пХ реакције земљишта, одвија се и правац хемијских процеса, тако да на киселим земљиштима они од примарних фосфата иду ка стварању секундарних [Ца(Х₂ПО₄)₂) → ЦаХЦО₃], а при изразито киселим условима, постепено се преводе у аморфни АлПО₄ и ФеПО₄ и таложе у кристалне талоге минерала варесцита и стренгита. Док се на карбонатним земљиштима прво стварају дикалцијум па трикалцијум-фосфати.

Уколико се уносе ђубрива МАП и ДАП, присуство НХ⁴⁺ утиче на пХ раствор ових ђубрива, тако да МАП ствара изразито киселу средину од пХ 3,5 док код ДАП-а пХ је изразито алкално и износи 8,5 па ће фосфор бити растворљивији у близини гранула ДАП-а.

Уношењем у земљиште ђубрива на бази амонијум-полифосфата (пХ 6,2) њихово понашање идентично је као и понашање свих осталих гранулисаних П ђубрива, а исто је понашање и калцијум и калијум — полифосфата. Мада се реакције које доводе до смањења приступачности П дешавају у целом обиму пХ земљишта, оне су ипак највише изражене на алкалним (пХ>7,3) и киселим земљиштима (пХ<5,5). Стога одржавање земљишне киселости између пХ 6 и 7 доприноси највећој ефикасности примјењених фосфорних ђубрива.^[4]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] пХ

[2] Микроелементи

[3] Калцизација

[4] пХ и фосфорна ђубрива

[1]

[2]

[3]

[4]