Салата

Из Википедије, слободне енциклопедије
Тањир са салатом

Салата је врста хране, која се обично једе као прилог уз главно јело, а ређе самостално (нпр. воћна салата). Салата се најчешће прави од сировог поврћа. Може јој се додати тестенина, кувано месо, сир, мајонез, разни преливи и слично. У поједине салате додаје се и воће, нпр. јабуке сецкане на коцкице. Воћна салата је врста десертне салате у којој су главни састојци разне врсте воћа.

Салата се најчешће зачињава уљем и сирћетом уз додатак соли, бибера и лимуновог сока. Сезонске салате се праве од свежег поврћа типичног за то доба године. Салате имају хранљиву вредност, и садрже витамине и минерале. Већина салата са сматра дијеталном храном, јер садрже мало калорија, а веће количине воде и биљних влакана.

Врсте салата[уреди]

Главна подела салата је на летње и зимске. [1] Летње салате су: салата од свежих краставаца, зелена салата, салата од парадајза, паприке и лука и сл. Зимске салате су: салата од киселог купуса, салата од цвекле, туршија, кисели краставчићи и сл.

Познате салате су: зелена салата која има много варијанти, воћна салата, француска салата (кисели краставци, кромпир, шаргарепа, грашак, мајонез, пилетина), српска салата (паприка, парадајз, краставац, лук, фефероне), урнебес салата, руска салата, „Валдорф”, туршија, салата од пасуља, салата од кромпира, салата од туњевине и др.

Галерија[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Велики народни кувар, Народна књига Београд 1979.