Корисник:Ирина.марко/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Brige o privatnosti u vezi s Guglom[уреди | уреди извор]

Nije nepoznato da Gugl(engl. Google) sakuplja ogromnu količinu podataka o svojim korisnicama. Gugl je delimično unapredio svoj sistem prikupljanja podataka poslednjih par godina. Uveli su opciju za automatsko brisanje sačuvanih lokacija korisnika, kao i „Incognito“ режим у мапама. Ипак, аналитичари сматрају да ово није довољно.

Гугл је променио политику приватноси 16. марта 2012 године, што омогућава компанији да дели податке широком спректру услуга.[1] Ове уграђене услуге обухватају милионе веб-сајтова који користе Гугл Адсенс и Гугл Аналитику. Ова политика је уплашила кориснике шта стављају на интернет и критикована је због стварања окружења који обесхрабрује интернет иновације.[2]

У децембру 2009. године, након што је изнета забринутост за приватност, Гуглов извршни директор Ерик Шмит је изјавио : „Ако имате нешто што не желите да ико зна, можда не би требало да то радите на првом месту. Ако вам је стварно потребна таква врста приватности, реалност је да претраживачи - укључујући Гугл - задржавају ове информације неко време и важно је, на пример, да смо сви у Сједињеним Државама подложни Париотском закону и могуће је да све те информаије могу бити на располагању властима.“[3]

Privacy International је изразио забринутост у вези са опасностима и импликацијама на приватност због поседовања складишта података о милионским претрагама корисника интернета, и како према контроверзном постојећем закону САД, Гугл може бити приморан да све такве информације преда САД влади.[4] Привацy Интернатионал је рангирао Гугл као „непријатељски према приватности“, што је најнижаоцена у њиховом извештају, чиме је Гугл једина компанија на листи која је добила ту оцену.

На технолошкој конференцији 2010. године, Ерик Шмит је предвидео да "праву транспарентност и без анонимности" је пут којим треба ићи на интернету. „У свету претњи превише је опасно да не постоји начин да вас идентификујемо, потребна је проверена услуга да именује људе. Владе ће то захтевати.“ Такође је рекао да, "Ако погледам довољно ваших порука и вашу локацију, и користим вештачку интелигенцију, могу предвидети куда ћете ићи. Покажите нам 14 својих фотографија и можемо да идентфикујемо ко сте. Мислите да немате 14 својих фотографија на интернету? Имате фотографије на Фејсбуку!". [5]

На лето 2016. године, Гугл је тихо одустао од забране личних података у својој услузи ДоублеЦлицк огласа.

Шона Гош, новинар Бизнис Инсајдер-а (енгл. Бусинесс Инсидер), приметио је да је све већи покрет дигиталног отпора против Гугл порастао. Фондација за електонске границе (енгл. Елецтрониц Фронтиер Фоундатион; ЕФФ) је непрофитна организација која се бави грађанским слободама, изразила је забринутост у вези са питањима приватности која се односе на податке о ученицима након што је спровела анкету која је показала да је већина родитеља, ученика и наставника забринута да се приватност ученика крши. Према ЕФФ-у, Федерална трговинска комисија је игнорисала притужбе јавности да Гугл прикупља податке о студентима и резултате претрага чак и након разговора са Министарством образовања 2018.

Потенцијал за откривање података[уреди | уреди извор]

Цурење података[уреди | уреди извор]

Гугл је 10. марта 2009. известио да је грешка у Гугл документима омогућила ненамеран приступ неким приватним документима. PCWorld је веровао да је 0,05% свих документа коју су се складиштила овим сервисом погођено са грешком.[6] Гугл је навео да је грешка сада исправљена.[7]

Колачићи[уреди | уреди извор]

Гугл поставља један или више колачића на рачунар сваког корисника, који се користи за праћење нечијег претраживања веба на великом броју неповезаних веб локација и праћење њихове историје претраге. Ако је корисник пријављен на Гугл услугу, Гугл такође користи колачиће да забележи који Гугл налог приступа свакој веб локацији и врши сваку претрагу. Од 2016. године, Гуглова политика приватности не обећава ништа о томе да ли ће и када његови записи о прегледавању веба корисника или претраживању бити избрисани из његових записа.[8]

Непрофитна група истраживача су покренули Google Watch, сајт који су рекламирали као „Погледа на Гуглов монопол, алгоритме и питања приватности.“[9] Сајт је покренуо питања у вети са Гугловим складиштењем колачића, који су од 2007. имали животни век дужи од 32 године и укључујући једиствен ИД који је омогућавао креирање дневника корисничких података (енгл. даталоггер).[10] Гугл се опет сусрео са критикама када је лансирао своју верзију социјалне мреже Гугл Баз (енгл. Google Buzz), где је Gmail корисницима аутоматски јавно избацио списак свих контаката осим ако сами нису искључили ту опцију.

Гугл дели ове информације са органима за спровођење закона и другим владиним агенцијама по пријему захтева. Већина ових захтева не укључује преиспитивање или одобрење било ког суда или судије.[11]

Праћење[уреди | уреди извор]

Гугл се сумњичи да прикупља и обједињује податке о корисницима интернета преко различитих алата као што су Гугл аналитика, Гугл Плеј продавница, reCAPTCHA, Гуглове фонтове и Гуглове Апи. Ово би омогућило Гугл-у да одреди руту корисника преко интернета тако што ће пратити ИП адресу корисника преко узастопних сајтова. Ова врста података је од непроцењиве вредности како за маркетинг агенције тако и за сам Гугл за повећање ефикасности споствених маркетинг и рекламних активности.[12]

РеЦАПТЦХА користи домен гоогле.цом уместо домена специфичног за РеЦАПТЦХА. Ово омогућава Гугл да прими све колачиће које је већ поставио за корисника, ефективно заобилазећи ограничења за постављање колачића трећих страна и дозвољавајући корелацију саобраћаја са свим другим Гугловим услугама које већина корисника користи. ReCAPTCHA прикупља довољно информација да би могао поуздано да деанонимизира многе кориснике који једноставно желе да докажу да нису робот.[13]

Након континуиране реакције на агресивно праћење и непознате периоде задржавања података, Гугл је покушао да се допадне све већем броју људи који воде рачуна о приватности. На Google I/O 2019, најавио је планове за ограничавање периода задржавања података за неке услуге, почевши од активности на вебу и у апликацијама. Корисници могу да бирају између 3 месеца и 18 месеци на контролној табли Гугл налога. Ограничење периода задржавања података је подразумевано онемогућено.

Gmail[уреди | уреди извор]

Стеве Баллмер [14], Лиз Фигуероа, Марк Расцх, и други едитори Google Watcha-а верују да је обрада садржаја е-порука од стране Google Gmail-а услуге превазилазе правилну употребу.

Гоогле Инц. тврди да пошту послату на или са ''Gmail-а никада не чита људско биће осим власника налога, а садржај који читају рачунари користи се само за побољшање релевантности реклама и блокирање нежељене е-поште. Политика приватности других популарних сервиса е-поште, као што су Оутлоок и Yахоо, дозвољавају прикупљање и коришћење личних података корисника у рекламне сврхе.[15]

Године 2004, 31 организација за заштиту приватности и грађанских слобода написала је писмо позивајући Гугл да суспендује своју Gmail услугу док се питања приватности не реше на адекватан начин. У писму се такође позива Гугл да појасни своје писане политике информација у вези са задржавањем података и дељењем података међу својим пословним јединицама. Организације су изразиле забринутост због Гугловог плана да скенира текст свих долазних порука у сврху постављања огласа, напомињући да скенирање поверљиве е-поште ради уметања садржаја огласа треће стране нарушава имплицитно поверење провајдера услуга е-поште.

Мицрософт је 2013. године окренуо рекламну компању за напад на Гугл због скенирања е-порука, тврдећи да већина корисника Гмаил-а није свесна да Гугл прати њихове личне поруке како би испоручио циљане огласе. Такође тврди да његова услога е-пошта Оутлоок не скенира садржај порука.

Гугл је 2017. престао да персонализује Гмаил огласе.[16]

ЦИА и НСА[уреди | уреди извор]

У фебруару 2010. је објављено да Гугл ради на споразуму са агенцијом за националну безбедност (од енгл. скраћенице НСА (Натионал Сецуритy Агенцy) ) за истрагу недавних напада на његову мрежу. Иако споразум није дао агенцији за националну безбедност приступ Гугловим подацима о претрагама корисника или е-маил комуникацијама и налозима, свакако су заговорници приватности и грађанских права су били забринути.[17][18]

У октобру 2004. године Гугл је купио Keyhole Inc, компанију која се бави 3Д мапирањем. У фебруару пре него сто је Гугл купио компанију, Keyhole је добио инвестицију од In-Q-Tel-а, ЦИА-иног инвестиционог огранка.[19] У јулу 2010. године је објављено да инвестициони огранци ЦИА-је и Гугла инвстирају у Рецордед Футуре, компанија која специјализује у предикивну аналитику - надгледање веба у реалном времену и користећи те информације за предвиђање будућности. Приватне корпорације користе сличне системе од 1990-их, али учешће Гугла и ЦИА-е, са њиховим великим складиштима података, изазвало је забринутост за приватност.[20][21]

Владини захтеви[уреди | уреди извор]

Гугл је критикован и због тога што је пребрзо открио превише информација владама и зато што није открио информације које су владе потребне да би спровеле своје законе. У априлу 2010. Гугл је по први пут објавио детаље о томе колико често земље широм света траже од њега да преда корисничке податке или цензурише информације.[22]

Гугл је рекао да није могао да достави статистику Кине јер је заштићена као државна тајна. На врху листе је Бразил са 3,666 захтева, затим УС са 3,580 и УК као трећи са 1,166. Бразил је такође на врху листе по броју захтева за уклањање садржаја са 291, затим Немачка са 188, Индија са 142 и САД са 123.

Главни правни службеник Гугла је рекао: „Огромна већина ових захтева је валидна и потребне су информације за легитимне кривичне истраге или за уклањање дечије порнографије“.

Google Chrome[уреди | уреди извор]

У 2008 Цонсумер Wатцхдог је поставио видео како Гоогле Цхроме бележи шта корисник унесе у поље за веб адресу и шаље те информације Гугл серверима да попуне предлоге за претрагу. Видео садржи дискусију о потенцијалним импликацијама на приватност ове функције. [23][24]

Google Chrome укључује функцију приватног прегледања под називом „режим прегледања без архивирања“ која спречава да прегледач трајно складишти било какве информације или колачиће из историје прегледања или преузимања . Коришћење режима без архивирања спречава праћење од стране претраживача. Међутим, појединачне посећене веб локације и даље могу да прате и чувају информације о посетама. Конкретно, све претраге извршене док сте пријављени на Гугл налогу биће сачувани као део веб историје налога.[25] Постоји забринутост да су ова ограничења можда навела кориснике Гоогле Цхрома-а да верују да режим без архивирања пружа већу заштиту приватности него што то заиста чини.[26]

Street view[уреди | уреди извор]

Google Street View аутомобил

Гуглов сервис за мапе на мрежи "Street view" је оптужен за фотографисање и гледање предалеко у приватне куће људи и превише близу људи на улици када не знају да их фотографишу.[27][28]


Google Buzz[уреди | уреди извор]

9. фебруара 2010. Гугл је покренуо Гугл Баз (енгл. Гоггле Бузз) , Гуглов сервис за микроблоговање. Где је Gmail корисницима аутоматски јавно избацио списак свих контаката осим ако сами нису искључили ту опцију. Такодје свако ко има Gmail налог аутоматски је додат као контакт већ постојећим Гмаил контактима и морао је да одустане ако није желео да учествује.[29]

2011. године, Федерална трговинска комисија Сједињених Држава покренула је поступак Комисије против тужене компаније Гоогле, Инц., наводећи да су одређене личне информације корисника Гмаил-а дељене без дозволе корисника преко друштвене мреже Гугл База.

Права имена и Google+[уреди | уреди извор]

Главни артикал : Нyмwарс

Гоогле+ лого

Гугл Плус (енгл. Гоогле Плус;Гоогле+) је покренут крајем јуна 2011. Нова услуга добила је 20 милиона чланова за само неколико недеља.[30] тренутку покретања, у политици корисничког садржаја и понашања сајта је писало: „Да бисте помогли у борби против нежељене поште и спречили лажне профиле, користите име које вас пријатељи, породица или сарадници обично зову.“[31] Почевши од јула 2011. Гугл је почео да примењује ову политику суспедовањем налога оних који су користили псеудониме.[32] У августу 2011, Гугл је обезбедио корсицницима рок од четири дана да промене име пре суспендовања.

Политика је проширена на нове налоге за све Гуглове услоге, укључујући Гмаил, Јутјуб, и ако налози који постојали пре нове политике нису морали да се ажурирају. Крајем 2012. Гугл је почео да дозвољава члановима да користе надимке, девојачка презимена и друга „утврђена“ имена поред уобичајних или правих имена.[33]

Према Гуглу, политика правог имена чини Гугл више сличним стварном свету. Људи могу лакше да пронађу једни друге, попут телефонског именика. Политика правог имена штити децу и младе од малтретирања путем интернета, јер се ти насилници крију иза псеудонима.[34]

YouTube[уреди | уреди извор]

Yоутубе лого

У априлу 2018. , коалиција од 23 групе поднела је жалбу Федералној трговинској комисији , наводећи да је YouTube прикупљао информације од корисника млађих од 13 година без сагласности родитеља, кршећи закон о заштити приватности деце на мрежи.

14. јула 2008. Виацом је хтео компромис да заштити личне податке Youtube корисника у њихвој тужби за ауторска права вредној милијарду долара. Гугл се договорио да ће корисничке информације и адресе интернет протокола подесити на анонимне пре него што Yоутубе преда податке Viacom-у.

Јутјуб је био приморан да плати 170 милиона долара и имплементира нове системе приватности ФТЦ-у након жалбе на примену закона о заштити приватности деце на мрежи од стране платформе.[35]

Scroogle[уреди | уреди извор]

Scroogle, назван по измишљеном лику Ебенезер Сцроогем је био веб сервис који је омогућио корисницима да анонимно обављају Гугл претраге. У великој мери се фокусирао на приватност претраживача блокирањем Гугл колачића и не чувањем датотека евиденције. Сервис је 2003. године покренуо Гуглов критичар Даниел Брандт, који је био забринут да Гугл прикупља личне податке о својим корисницима. Сцроогле је понудио веб интерфејс и додатке за прегледаче попоут Фирефоx, Гоогле Цхроме и Интренет Еxплорер да анонимно користе Гугл претраживач. Враћени су само необрађени резултати претраге, што значи да функције као што су преглед странице нису биле доступне. Корисници су имали опцију да сва комуникација између њиховог рачунара и странице за претрагу буде ССЛ (енгл. Сецуре Соцкетс Лаyер ) шифрована.

Иако су Scroogle активности технички прекршиле Гуглове услове коришћења, Гугл је генерално толерисао његово постојање, стављајући сајт на белу листу у више наврата. Након 2005. године, услуга је наишла на брз раст пре него што је наишла на низ проблема почевши од 2010. У фебруару 2012. њен креатор је трајно угасио услугу.

Пре свог нестанка, Scroogle је обрађивао око 350.000 упита дневно, рангиран је међу 4.000 најбољих сајтова широм света и међу 2.500 најбољих за Сједињене Државе, Канаду, Уједињено Краљевство, Аустралију и друге земље у веб саобраћају.[36]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Политика приватности – Приватност и Услови – Гоогле”. полициес.гоогле.цом. Приступљено 2022-04-26. 
  2. ^ Цохен, Адам (2012-03-05). „Wилл Wе Евер Гет Стронг Интернет Привацy Рулес?”. Тиме (на језику: енглески). ИССН 0040-781X. Приступљено 2022-04-26. 
  3. ^ Метз, Цаде. „Гоогле цхиеф: Онлy мисцреантс wоррy абоут нет привацy”. www.тхерегистер.цом (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-26. 
  4. ^ „Гоогле ранкед 'wорст' он привацy” (на језику: енглески). 2007-06-11. Приступљено 2022-04-26. 
  5. ^ „Но анонyмитy он футуре wеб саyс Гоогле ЦЕО | ТХИНQ.цо.ук”. wеб.арцхиве.орг. 2010-08-15. Приступљено 2022-04-26. 
  6. ^ „Гоогле Доцс Глитцх Еxпосес Привате Филес”. ПЦWорлд (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-26. 
  7. ^ „Гоогле софтwаре буг схаред привате онлине доцументс”. Тхе Сyднеy Морнинг Хералд (на језику: енглески). 2009-03-10. Приступљено 2022-04-26. 
  8. ^ „Честа питања – Приватност и Услови – Гоогле”. полициес.гоогле.цом. Приступљено 2022-04-28. 
  9. ^ Схерман, Цхрис (2005-05-27). Гоогле Поwер (на језику: енглески). МцГраw Хилл Профессионал. ИСБН 978-0-07-225787-8. 
  10. ^ Аггер, Мицхаел (2007-10-10). „Доес Гоогле кноw тоо муцх абоут ус?”. Слате Магазине (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-28. 
  11. ^ „Гоогле Транспаренцy Репорт”. транспаренцyрепорт.гоогле.цом. Приступљено 2022-04-28. 
  12. ^ Андриенко, Г.; Гкоулалас-Диванис, А.; Грутесер, M.; Копп, Цхристине; Лиебиг, Т.; Рецхерт, К. (2013). „Репорт фром Дагстухл: тхе либератион оф мобиле лоцатион дата анд итс имплицатионс фор привацy ресеарцх”. МОЦО. дои:10.1145/2505395.2505398. 
  13. ^ НеарЦyан. „Yоу (пробаблy) дон’т неед РеЦАПТЦХА | неарцyан” (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-28. 
  14. ^ Молтзен, Едwард Ф. (2007-10-07). „Мицрософт'с Баллмер: Гоогле Реадс Yоур Маил”. ЦРН. Приступљено 2022-05-02. 
  15. ^ „Yахоо Термс Интернатионал | Yахоо”. легал.yахоо.цом. Приступљено 2022-05-02. 
  16. ^ „Гоогле Стилл Доесн’т Царе Абоут Yоур Привацy”. Фортуне (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-02. 
  17. ^ Зеттер, Ким. „Гоогле Аскс НСА то Хелп Сецуре Итс Нетwорк”. Wиред (на језику: енглески). ИССН 1059-1028. Приступљено 2022-04-29. 
  18. ^ Схацхтман, Ноах. „'Дон'т Бе Евил,' Меет 'Спy он Еверyоне': Хоw тхе НСА Деал Цоулд Килл Гоогле”. Wиред (на језику: енглески). ИССН 1059-1028. Приступљено 2022-04-29. 
  19. ^ Андреw Орлоwски. „Гоогле буyс ЦИА-бацкед маппинг стартуп”. www.тхерегистер.цом (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-29. 
  20. ^ Схацхтман, Ноах. „Еxцлусиве: Гоогле, ЦИА Инвест ин 'Футуре' оф Wеб Мониторинг”. Wиред (на језику: енглески). ИССН 1059-1028. Приступљено 2022-04-29. 
  21. ^ „Гоогле анд ЦИА Инвест ин а Миноритy Репорт-Лике Тецхнологy Тхат Маy Маке Оур Wорлд а Лесс Цертаин Плаце”. ХуффПост (на језику: енглески). 2010-07-30. Приступљено 2022-04-29. 
  22. ^ „Гоогле схоwс оффициал дата цаллс” (на језику: енглески). 2010-04-20. Приступљено 2022-05-02. 
  23. ^ „Цонсумер Wатцхдог Еxпосес Гоогле Привацy Проблемс”. ГовТецх (на језику: енглески). 2010-07-27. Приступљено 2022-05-02. 
  24. ^ Хоw Гоогле'с 'Цхроме' Доесн'т Протецт Yоур Привацy (на језику: српски), Приступљено 2022-05-02 
  25. ^ „Броwсе ин привате - Цомпутер - Гоогле Цхроме Хелп”. суппорт.гоогле.цом. Приступљено 2022-05-02. 
  26. ^ Wаррен, Том (2013-10-03). „Цхроме фор иОС' инцогнито моде исн'т привате, буг ревеалс”. Тхе Верге (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-02. 
  27. ^ Гоодин, Дан. „ЕФФ лаwyер ис смокин' он Гоогле Стреет Виеw”. www.тхерегистер.цом (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-28. 
  28. ^ Книгхт, Сам. „Алл сееинг Гоогле Стреет Виеw промптс привацy феарс” (на језику: енглески). ИССН 0140-0460. Приступљено 2022-04-28. 
  29. ^ „хттп://цонтент.усатодаy.цом/цоммунитиес/тецхнологyливе/пост/2010/02/гоогле-бузз%Е2%80%93фацебоок-ин-гмаил/1#.YмqхРдпБyУк”. УСАТОДАY.ЦОМ. Приступљено 2022-04-28.  Спољашња веза у |титле= (помоћ)
  30. ^ Wхитнеy, Ланце. „Гоогле+ наме полицy 'фрустратинг,' Гоогле цонфессес”. ЦНЕТ (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-28. 
  31. ^ „Привацy Полицy – Привацy & Термс – Гоогле”. полициес.гоогле.цом. Приступљено 2022-04-28. 
  32. ^ МцЦрацкен, Харрy (2011-09-22). „Бреакинг Неwс, Аналyсис, Политицс, Блогс, Неwс Пхотос, Видео, Тецх Ревиеwс”. Тиме (на језику: енглески). ИССН 0040-781X. Приступљено 2022-04-28. 
  33. ^ Миллер, Цлаире Цаин (2012-01-23). „Ин а Сwитцх, Гоогле Плус Ноw Аллоwс Псеудонyмс”. Битс Блог (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-28. 
  34. ^ „Цханге yоур Гоогле Аццоунт пицтуре, наме & отхер инфо - Цомпутер - Гоогле Аццоунт Хелп”. суппорт.гоогле.цом. Приступљено 2022-04-28. 
  35. ^ Фри, Сеп 6тх 2019 10:47ам-Мике Масницк (2019-09-06). „ФТЦ'с Латест Фине Оф YоуТубе Овер ЦОППА Виолатионс Схоwс Тхат ЦОППА Анд Сецтион 230 Аре Он А Цоллисион Цоурсе”. Тецхдирт (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-02. 
  36. ^ „ЗЕИТ ОНЛИНЕ | Лесен Сие зеит.де мит Wербунг одер им ПУР-Або. Сие хабен дие Wахл.”. www.зеит.де. Приступљено 2022-05-02. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Irina.marko/песак&oldid=24918038”