Корисник:Irina.marko/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Brige o privatnosti u vezi s Guglom[уреди | уреди извор]

Nije nepoznato da Gugl(engl. Google) sakuplja ogromnu količinu podataka o svojim korisnicama. Gugl je delimično unapredio svoj sistem prikupljanja podataka poslednjih par godina. Uveli su opciju za automatsko brisanje sačuvanih lokacija korisnika, kao i „Incognito“ režim u mapama. Ipak, analitičari smatraju da ovo nije dovoljno.

Gugl je promenio politiku privatnosi 16. marta 2012 godine, što omogućava kompaniji da deli podatke širokom sprektru usluga.[1] Ove ugrađene usluge obuhvataju milione veb-sajtova koji koriste Gugl Adsens i Gugl Analitiku. Ova politika je uplašila korisnike šta stavljaju na internet i kritikovana je zbog stvaranja okruženja koji obeshrabruje internet inovacije.[2]

U decembru 2009. godine, nakon što je izneta zabrinutost za privatnost, Guglov izvršni direktor Erik Šmit je izjavio : „Ako imate nešto što ne želite da iko zna, možda ne bi trebalo da to radite na prvom mestu. Ako vam je stvarno potrebna takva vrsta privatnosti, realnost je da pretraživači - uključujući Gugl - zadržavaju ove informacije neko vreme i važno je, na primer, da smo svi u Sjedinjenim Državama podložni Pariotskom zakonu i moguće je da sve te informaije mogu biti na raspolaganju vlastima.“[3]

Privacy International je izrazio zabrinutost u vezi sa opasnostima i implikacijama na privatnost zbog posedovanja skladišta podataka o milionskim pretragama korisnika interneta, i kako prema kontroverznom postojećem zakonu SAD, Gugl može biti primoran da sve takve informacije preda SAD vladi.[4] Privacy International je rangirao Gugl kao „neprijateljski prema privatnosti“, što je najnižaocena u njihovom izveštaju, čime je Gugl jedina kompanija na listi koja je dobila tu ocenu.

Na tehnološkoj konferenciji 2010. godine, Erik Šmit je predvideo da "pravu transparentnost i bez anonimnosti" je put kojim treba ići na internetu. „U svetu pretnji previše je opasno da ne postoji način da vas identifikujemo, potrebna je proverena usluga da imenuje ljude. Vlade će to zahtevati.“ Takođe je rekao da, "Ako pogledam dovoljno vaših poruka i vašu lokaciju, i koristim veštačku inteligenciju, mogu predvideti kuda ćete ići. Pokažite nam 14 svojih fotografija i možemo da identfikujemo ko ste. Mislite da nemate 14 svojih fotografija na internetu? Imate fotografije na Fejsbuku!". [5]

Na leto 2016. godine, Gugl je tiho odustao od zabrane ličnih podataka u svojoj usluzi DoubleClick oglasa.

Šona Goš, novinar Biznis Insajder-a (engl. Business Insider), primetio je da je sve veći pokret digitalnog otpora protiv Gugl porastao. Fondacija za elektonske granice (енгл. Electronic Frontier Foundation; EFF) je neprofitna organizacija koja se bavi građanskim slobodama, izrazila je zabrinutost u vezi sa pitanjima privatnosti koja se odnose na podatke o učenicima nakon što je sprovela anketu koja je pokazala da je većina roditelja, učenika i nastavnika zabrinuta da se privatnost učenika krši. Prema EFF-u, Federalna trgovinska komisija je ignorisala pritužbe javnosti da Gugl prikuplja podatke o studentima i rezultate pretraga čak i nakon razgovora sa Ministarstvom obrazovanja 2018.

Potencijal za otkrivanje podataka[уреди | уреди извор]

Curenje podataka[уреди | уреди извор]

Gugl je 10. marta 2009. izvestio da je greška u Gugl dokumentima omogućila nenameran pristup nekim privatnim dokumentima. PCWorld je verovao da je 0,05% svih dokumenta koju su se skladištila ovim servisom pogođeno sa greškom.[6] Gugl je naveo da je greška sada ispravljena.[7]

Kolačići[уреди | уреди извор]

Gugl postavlja jedan ili više kolačića na računar svakog korisnika, koji se koristi za praćenje nečijeg pretraživanja veba na velikom broju nepovezanih veb lokacija i praćenje njihove istorije pretrage. Ako je korisnik prijavljen na Gugl uslugu, Gugl takođe koristi kolačiće da zabeleži koji Gugl nalog pristupa svakoj veb lokaciji i vrši svaku pretragu. Od 2016. godine, Guglova politika privatnosti ne obećava ništa o tome da li će i kada njegovi zapisi o pregledavanju veba korisnika ili pretraživanju biti izbrisani iz njegovih zapisa.[8]

Neprofitna grupa istraživača su pokrenuli Google Watch, sajt koji su reklamirali kao „Pogleda na Guglov monopol, algoritme i pitanja privatnosti.“[9] Sajt je pokrenuo pitanja u veti sa Guglovim skladištenjem kolačića, koji su od 2007. imali životni vek duži od 32 godine i uključujući jedistven ID koji je omogućavao kreiranje dnevnika korisničkih podataka (engl. datalogger).[10] Gugl se opet susreo sa kritikama kada je lansirao svoju verziju socijalne mreže Gugl Baz (engl. Google Buzz), gde je Gmail korisnicima automatski javno izbacio spisak svih kontakata osim ako sami nisu isključili tu opciju.

Gugl deli ove informacije sa organima za sprovođenje zakona i drugim vladinim agencijama po prijemu zahteva. Većina ovih zahteva ne uključuje preispitivanje ili odobrenje bilo kog suda ili sudije.[11]

Praćenje[уреди | уреди извор]

Gugl se sumnjiči da prikuplja i objedinjuje podatke o korisnicima interneta preko različitih alata kao što su Gugl analitika, Gugl Plej prodavnica, reCAPTCHA, Guglove fontove i Guglove Api. Ovo bi omogućilo Gugl-u da odredi rutu korisnika preko interneta tako što će pratiti IP adresu korisnika preko uzastopnih sajtova. Ova vrsta podataka je od neprocenjive vrednosti kako za marketing agencije tako i za sam Gugl za povećanje efikasnosti spostvenih marketing i reklamnih aktivnosti.[12]

ReCAPTCHA koristi domen google.com umesto domena specifičnog za ReCAPTCHA. Ovo omogućava Gugl da primi sve kolačiće koje je već postavio za korisnika, efektivno zaobilazeći ograničenja za postavljanje kolačića trećih strana i dozvoljavajući korelaciju saobraćaja sa svim drugim Guglovim uslugama koje većina korisnika koristi. ReCAPTCHA prikuplja dovoljno informacija da bi mogao pouzdano da deanonimizira mnoge korisnike koji jednostavno žele da dokažu da nisu robot.[13]

Nakon kontinuirane reakcije na agresivno praćenje i nepoznate periode zadržavanja podataka, Gugl je pokušao da se dopadne sve većem broju ljudi koji vode računa o privatnosti. Na Google I/O 2019, najavio je planove za ograničavanje perioda zadržavanja podataka za neke usluge, počevši od aktivnosti na vebu i u aplikacijama. Korisnici mogu da biraju između 3 meseca i 18 meseci na kontrolnoj tabli Gugl naloga. Ograničenje perioda zadržavanja podataka je podrazumevano onemogućeno.

Gmail[уреди | уреди извор]

Steve Ballmer [14], Liz Figueroa, Mark Rasch, i drugi editori Google Watcha-a veruju da je obrada sadržaja e-poruka od strane Google Gmail-a usluge prevazilaze pravilnu upotrebu.

Google Inc. tvrdi da poštu poslatu na ili sa ''Gmail-a nikada ne čita ljudsko biće osim vlasnika naloga, a sadržaj koji čitaju računari koristi se samo za poboljšanje relevantnosti reklama i blokiranje neželjene e-pošte. Politika privatnosti drugih popularnih servisa e-pošte, kao što su Outlook i Yahoo, dozvoljavaju prikupljanje i korišćenje ličnih podataka korisnika u reklamne svrhe.[15]

Godine 2004, 31 organizacija za zaštitu privatnosti i građanskih sloboda napisala je pismo pozivajući Gugl da suspenduje svoju Gmail uslugu dok se pitanja privatnosti ne reše na adekvatan način. U pismu se takođe poziva Gugl da pojasni svoje pisane politike informacija u vezi sa zadržavanjem podataka i deljenjem podataka među svojim poslovnim jedinicama. Organizacije su izrazile zabrinutost zbog Guglovog plana da skenira tekst svih dolaznih poruka u svrhu postavljanja oglasa, napominjući da skeniranje poverljive e-pošte radi umetanja sadržaja oglasa treće strane narušava implicitno poverenje provajdera usluga e-pošte.

Microsoft je 2013. godine okrenuo reklamnu kompanju za napad na Gugl zbog skeniranja e-poruka, tvrdeći da većina korisnika Gmail-a nije svesna da Gugl prati njihove lične poruke kako bi isporučio ciljane oglase. Takođe tvrdi da njegova usloga e-pošta Outlook ne skenira sadržaj poruka.

Gugl je 2017. prestao da personalizuje Gmail oglase.[16]

CIA i NSA[уреди | уреди извор]

U februaru 2010. je objavljeno da Gugl radi na sporazumu sa agencijom za nacionalnu bezbednost (od engl. skraćenice NSA (National Security Agency) ) za istragu nedavnih napada na njegovu mrežu. Iako sporazum nije dao agenciji za nacionalnu bezbednost pristup Guglovim podacima o pretragama korisnika ili e-mail komunikacijama i nalozima, svakako su zagovornici privatnosti i građanskih prava su bili zabrinuti.[17][18]

U oktobru 2004. godine Gugl je kupio Keyhole Inc, kompaniju koja se bavi 3D mapiranjem. U februaru pre nego sto je Gugl kupio kompaniju, Keyhole je dobio investiciju od In-Q-Tel-a, CIA-inog investicionog ogranka.[19] U julu 2010. godine je objavljeno da investicioni ogranci CIA-je i Gugla invstiraju u Recorded Future, kompanija koja specijalizuje u predikivnu analitiku - nadgledanje veba u realnom vremenu i koristeći te informacije za predviđanje budućnosti. Privatne korporacije koriste slične sisteme od 1990-ih, ali učešće Gugla i CIA-e, sa njihovim velikim skladištima podataka, izazvalo je zabrinutost za privatnost.[20][21]

Vladini zahtevi[уреди | уреди извор]

Gugl je kritikovan i zbog toga što je prebrzo otkrio previše informacija vladama i zato što nije otkrio informacije koje su vlade potrebne da bi sprovele svoje zakone. U aprilu 2010. Gugl je po prvi put objavio detalje o tome koliko često zemlje širom sveta traže od njega da preda korisničke podatke ili cenzuriše informacije.[22]

Gugl je rekao da nije mogao da dostavi statistiku Kine jer je zaštićena kao državna tajna. Na vrhu liste je Brazil sa 3,666 zahteva, zatim US sa 3,580 i UK kao treći sa 1,166. Brazil je takođe na vrhu liste po broju zahteva za uklanjanje sadržaja sa 291, zatim Nemačka sa 188, Indija sa 142 i SAD sa 123.

Glavni pravni službenik Gugla je rekao: „Ogromna većina ovih zahteva je validna i potrebne su informacije za legitimne krivične istrage ili za uklanjanje dečije pornografije“.

Google Chrome[уреди | уреди извор]

U 2008 Consumer Watchdog je postavio video kako Google Chrome beleži šta korisnik unese u polje za veb adresu i šalje te informacije Gugl serverima da popune predloge za pretragu. Video sadrži diskusiju o potencijalnim implikacijama na privatnost ove funkcije. [23][24]

Google Chrome uključuje funkciju privatnog pregledanja pod nazivom „režim pregledanja bez arhiviranja“ koja sprečava da pregledač trajno skladišti bilo kakve informacije ili kolačiće iz istorije pregledanja ili preuzimanja . Korišćenje režima bez arhiviranja sprečava praćenje od strane pretraživača. Međutim, pojedinačne posećene veb lokacije i dalje mogu da prate i čuvaju informacije o posetama. Konkretno, sve pretrage izvršene dok ste prijavljeni na Gugl nalogu biće sačuvani kao deo veb istorije naloga.[25] Postoji zabrinutost da su ova ograničenja možda navela korisnike Google Chroma-a da veruju da režim bez arhiviranja pruža veću zaštitu privatnosti nego što to zaista čini.[26]

Street view[уреди | уреди извор]

Google Street View automobil

Guglov servis za mape na mreži "Street view" je optužen za fotografisanje i gledanje predaleko u privatne kuće ljudi i previše blizu ljudi na ulici kada ne znaju da ih fotografišu.[27][28]


Google Buzz[уреди | уреди извор]

9. februara 2010. Gugl je pokrenuo Gugl Baz (engl. Goggle Buzz) , Guglov servis za mikroblogovanje. Gde je Gmail korisnicima automatski javno izbacio spisak svih kontakata osim ako sami nisu isključili tu opciju. Takodje svako ko ima Gmail nalog automatski je dodat kao kontakt već postojećim Gmail kontaktima i morao je da odustane ako nije želeo da učestvuje.[29]

2011. godine, Federalna trgovinska komisija Sjedinjenih Država pokrenula je postupak Komisije protiv tužene kompanije Google, Inc., navodeći da su određene lične informacije korisnika Gmail-a deljene bez dozvole korisnika preko društvene mreže Gugl Baza.

Prava imena i Google+[уреди | уреди извор]

Glavni artikal : Nymwars

Google+ logo

Gugl Plus (engl. Google Plus;Google+) je pokrenut krajem juna 2011. Nova usluga dobila je 20 miliona članova za samo nekoliko nedelja.[30] trenutku pokretanja, u politici korisničkog sadržaja i ponašanja sajta je pisalo: „Da biste pomogli u borbi protiv neželjene pošte i sprečili lažne profile, koristite ime koje vas prijatelji, porodica ili saradnici obično zovu.“[31] Počevši od jula 2011. Gugl je počeo da primenjuje ovu politiku suspedovanjem naloga onih koji su koristili pseudonime.[32] U avgustu 2011, Gugl je obezbedio korsicnicima rok od četiri dana da promene ime pre suspendovanja.

Politika je proširena na nove naloge za sve Guglove usloge, uključujući Gmail, Jutjub, i ako nalozi koji postojali pre nove politike nisu morali da se ažuriraju. Krajem 2012. Gugl je počeo da dozvoljava članovima da koriste nadimke, devojačka prezimena i druga „utvrđena“ imena pored uobičajnih ili pravih imena.[33]

Prema Guglu, politika pravog imena čini Gugl više sličnim stvarnom svetu. Ljudi mogu lakše da pronađu jedni druge, poput telefonskog imenika. Politika pravog imena štiti decu i mlade od maltretiranja putem interneta, jer se ti nasilnici kriju iza pseudonima.[34]

YouTube[уреди | уреди извор]

Youtube logo

U aprilu 2018. , koalicija od 23 grupe podnela je žalbu Federalnoj trgovinskoj komisiji , navodeći da je YouTube prikupljao informacije od korisnika mlađih od 13 godina bez saglasnosti roditelja, kršeći zakon o zaštiti privatnosti dece na mreži.

14. jula 2008. Viacom je hteo kompromis da zaštiti lične podatke Youtube korisnika u njihvoj tužbi za autorska prava vrednoj milijardu dolara. Gugl se dogovorio da će korisničke informacije i adrese internet protokola podesiti na anonimne pre nego što Youtube preda podatke Viacom-u.

Jutjub je bio primoran da plati 170 miliona dolara i implementira nove sisteme privatnosti FTC-u nakon žalbe na primenu zakona o zaštiti privatnosti dece na mreži od strane platforme.[35]

Scroogle[уреди | уреди извор]

Scroogle, nazvan po izmišljenom liku Ebenezer Scroogem je bio veb servis koji je omogućio korisnicima da anonimno obavljaju Gugl pretrage. U velikoj meri se fokusirao na privatnost pretraživača blokiranjem Gugl kolačića i ne čuvanjem datoteka evidencije. Servis je 2003. godine pokrenuo Guglov kritičar Daniel Brandt, koji je bio zabrinut da Gugl prikuplja lične podatke o svojim korisnicima. Scroogle je ponudio veb interfejs i dodatke za pregledače popout Firefox, Google Chrome i Intrenet Explorer da anonimno koriste Gugl pretraživač. Vraćeni su samo neobrađeni rezultati pretrage, što znači da funkcije kao što su pregled stranice nisu bile dostupne. Korisnici su imali opciju da sva komunikacija između njihovog računara i stranice za pretragu bude SSL (engl. Secure Sockets Layer ) šifrovana.

Iako su Scroogle aktivnosti tehnički prekršile Guglove uslove korišćenja, Gugl je generalno tolerisao njegovo postojanje, stavljajući sajt na belu listu u više navrata. Nakon 2005. godine, usluga je naišla na brz rast pre nego što je naišla na niz problema počevši od 2010. U februaru 2012. njen kreator je trajno ugasio uslugu.

Pre svog nestanka, Scroogle je obrađivao oko 350.000 upita dnevno, rangiran je među 4.000 najboljih sajtova širom sveta i među 2.500 najboljih za Sjedinjene Države, Kanadu, Ujedinjeno Kraljevstvo, Australiju i druge zemlje u veb saobraćaju.[36]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Политика приватности – Приватност и Услови – Google”. policies.google.com. Приступљено 2022-04-26. 
  2. ^ Cohen, Adam (2012-03-05). „Will We Ever Get Strong Internet Privacy Rules?”. Time (на језику: енглески). ISSN 0040-781X. Приступљено 2022-04-26. 
  3. ^ Metz, Cade. „Google chief: Only miscreants worry about net privacy”. www.theregister.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-26. 
  4. ^ „Google ranked 'worst' on privacy” (на језику: енглески). 2007-06-11. Приступљено 2022-04-26. 
  5. ^ „No anonymity on future web says Google CEO | THINQ.co.uk”. web.archive.org. 2010-08-15. Приступљено 2022-04-26. 
  6. ^ „Google Docs Glitch Exposes Private Files”. PCWorld (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-26. 
  7. ^ „Google software bug shared private online documents”. The Sydney Morning Herald (на језику: енглески). 2009-03-10. Приступљено 2022-04-26. 
  8. ^ „Честа питања – Приватност и Услови – Google”. policies.google.com. Приступљено 2022-04-28. 
  9. ^ Sherman, Chris (2005-05-27). Google Power (на језику: енглески). McGraw Hill Professional. ISBN 978-0-07-225787-8. 
  10. ^ Agger, Michael (2007-10-10). „Does Google know too much about us?”. Slate Magazine (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-28. 
  11. ^ „Google Transparency Report”. transparencyreport.google.com. Приступљено 2022-04-28. 
  12. ^ Andrienko, G.; Gkoulalas-Divanis, A.; Gruteser, M.; Kopp, Christine; Liebig, T.; Rechert, K. (2013). „Report from Dagstuhl: the liberation of mobile location data and its implications for privacy research”. MOCO. doi:10.1145/2505395.2505398. 
  13. ^ NearCyan. „You (probably) don’t need ReCAPTCHA | nearcyan” (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-28. 
  14. ^ Moltzen, Edward F. (2007-10-07). „Microsoft's Ballmer: Google Reads Your Mail”. CRN. Приступљено 2022-05-02. 
  15. ^ „Yahoo Terms International | Yahoo”. legal.yahoo.com. Приступљено 2022-05-02. 
  16. ^ „Google Still Doesn’t Care About Your Privacy”. Fortune (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-02. 
  17. ^ Zetter, Kim. „Google Asks NSA to Help Secure Its Network”. Wired (на језику: енглески). ISSN 1059-1028. Приступљено 2022-04-29. 
  18. ^ Shachtman, Noah. „'Don't Be Evil,' Meet 'Spy on Everyone': How the NSA Deal Could Kill Google”. Wired (на језику: енглески). ISSN 1059-1028. Приступљено 2022-04-29. 
  19. ^ Andrew Orlowski. „Google buys CIA-backed mapping startup”. www.theregister.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-29. 
  20. ^ Shachtman, Noah. „Exclusive: Google, CIA Invest in 'Future' of Web Monitoring”. Wired (на језику: енглески). ISSN 1059-1028. Приступљено 2022-04-29. 
  21. ^ „Google and CIA Invest in a Minority Report-Like Technology That May Make Our World a Less Certain Place”. HuffPost (на језику: енглески). 2010-07-30. Приступљено 2022-04-29. 
  22. ^ „Google shows official data calls” (на језику: енглески). 2010-04-20. Приступљено 2022-05-02. 
  23. ^ „Consumer Watchdog Exposes Google Privacy Problems”. GovTech (на језику: енглески). 2010-07-27. Приступљено 2022-05-02. 
  24. ^ How Google's 'Chrome' Doesn't Protect Your Privacy (на језику: српски), Приступљено 2022-05-02 
  25. ^ „Browse in private - Computer - Google Chrome Help”. support.google.com. Приступљено 2022-05-02. 
  26. ^ Warren, Tom (2013-10-03). „Chrome for iOS' incognito mode isn't private, bug reveals”. The Verge (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-02. 
  27. ^ Goodin, Dan. „EFF lawyer is smokin' on Google Street View”. www.theregister.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-28. 
  28. ^ Knight, Sam. „All seeing Google Street View prompts privacy fears” (на језику: енглески). ISSN 0140-0460. Приступљено 2022-04-28. 
  29. ^ „http://content.usatoday.com/communities/technologylive/post/2010/02/google-buzz%E2%80%93facebook-in-gmail/1#.YmqhRdpByUk”. USATODAY.COM. Приступљено 2022-04-28.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  30. ^ Whitney, Lance. „Google+ name policy 'frustrating,' Google confesses”. CNET (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-28. 
  31. ^ „Privacy Policy – Privacy & Terms – Google”. policies.google.com. Приступљено 2022-04-28. 
  32. ^ McCracken, Harry (2011-09-22). „Breaking News, Analysis, Politics, Blogs, News Photos, Video, Tech Reviews”. Time (на језику: енглески). ISSN 0040-781X. Приступљено 2022-04-28. 
  33. ^ Miller, Claire Cain (2012-01-23). „In a Switch, Google Plus Now Allows Pseudonyms”. Bits Blog (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-28. 
  34. ^ „Change your Google Account picture, name & other info - Computer - Google Account Help”. support.google.com. Приступљено 2022-04-28. 
  35. ^ Fri, Sep 6th 2019 10:47am-Mike Masnick (2019-09-06). „FTC's Latest Fine Of YouTube Over COPPA Violations Shows That COPPA And Section 230 Are On A Collision Course”. Techdirt (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-02. 
  36. ^ „ZEIT ONLINE | Lesen Sie zeit.de mit Werbung oder im PUR-Abo. Sie haben die Wahl.”. www.zeit.de. Приступљено 2022-05-02. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Irina.marko/песак&oldid=24918038”