Корисник:Марко9977.мс/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

У дипломатији и међународним односима, шатл или посредничка дипломатија је акција спољашње странке која служи као посредник између (или међу) претпостављених у спору, без непосредног контакта између претпостављених. Првобитно и обично, процес подразумева узастопно путовање ("схуттлинг") од посредника, од радне локације једног претпостављеног до оног другог.

Термин је први пут примењен како би описао напоре америчког државног секретара Хенрија Кисинџера, почевши од 5. новембра 1973. године [1] , који је олакшао престанак непријатељстава након рата у Јом Киппуру.

Преговарачи често користе шатл дипломатију када један или оба претпостављена одбијају признавање другог пре међусобно пожељних преговора.

Медијатори су такође усвојили термин "шатл дипломатија".[2]

Примери[уреди | уреди извор]

Кисинџер је наставио да учествује у шатл дипломатији на Блиском истоку током управе Никсона и Форда (1969-1977); то је резултирало споразумом из Синаја (1975) и аранжманима између Израела и Сирије на Голанским висинама (1974)[3]. Термин је постао широко распрострањен током службе Кисинџера као државног секретара.

Турска је спровела шатл дипломатију, често укључујући Израел: Турска је била најближи савезник Израела у муслиманском свету, а неке арапске земље (посебно Сирија, која има заједничке границе с Турском и са Израелом) биле су подложне Турској, са својом муслиманском већинском популацијом. Још један пример је између Русије и Грузије 2008. године.[4]

Види даље[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ленцзоwски, Г. (1990). Америцан пресидентс анд тхе Миддле Еаст. Дуке Университy Пресс. стр. 131
  2. ^ Фор еxампле: Маргулиес, Роберт Е. (Децембер 2002). "Хоw то Wин ин Медиатион" (ПДФ). Неw Јерсеy Лаwyер. пп. 53–54. Ретриевед 2010-03-21. Афтер тхе опенинг сессион, тхе партиес усуаллy бреак инто цауцус гроупс, анд тхе медиатор утилизес схуттле дипломацy бетwеен тхе гроупс ин ордер то идентифy интерестс анд поситионс оф тхе партиес анд хелп тхем цреате солутионс.
  3. ^ Дханани, Гулсхан (1982). „Исраели Wитхдраwал фром Синаи”. Ецономиц анд Политицал Wееклy. 17 (20): 821—822. Приступљено 5. 4. 2018. 
  4. ^ Едиториал. „Туркеy'с Ердоган ин схуттле дипломацy ин Цауцасус”. реутерс.цом. Реутерс. Приступљено 5. 4. 2018.