Корисник:Мимимијатовиц/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Европски парламент младих је невладина, непрофитна организација која подстиче младе да буду укључени и ангажовани у дешавањима широм Европе. У њен рад је сваке године укључено око 30 000 младих из свих крајева Европе, од чега 3 500 волонтера.[1] Европски парламент младих је организација младих за младе и бави се неформалним образовањем. Основан је у Француској 1987.

Европски Парламент Младих
Основана1987
ОснивачБеттина Царр-Аллинсон (Холандија) & Лаурент Грéгоире (Француска)
ТипОбразовна непрофитна организација Неформално образовање
ЛокацијаБерлин, Немачка
РуководиоциЛукас Фендел (Извршни Директор)
Број волонтера50,000+

Историја[уреди | уреди извор]

Европски парламент младих (ЕПМ) је основан од стране Лаурен Грегоар (Француска) и Бетина Кар-Алисона (Холандија), првобитно као школски пројекат на лицеју Франсоа-лер (Лyцéе Франçоис-Иер).[2] Почевши од 1988. управо су се у том месту одржала прва три интернационална заседања.

Када се организација утврдила, године 1991. бива призната као званична организација у Витнију у Великој Британији. Наредних десет година организација наставља да се развија, број чланица расте и заседања постају учесталија. Национални комитети који су чланови Европског парламента младих не представљају само земље чланице Европске Уније, већ укључују и Србију, Босну и Херцеговину, Албанију, Турску, Грузију, Азербејџан, Јерменију и др.

Између 2001. и 2004. ЕПМ се сусреће са разним финансијским проблемима. Ипак, у новембру 2004. године склапа уговор са Шварцкопф Фондацијом. Од тада је ЕПМ програм Фондације Шварцкопф за младу Европу (Сцхwарзкопф-Стифтунг Јунгес Еуропа) са седиштем у Берлину.[3] Чак и у периоду финансијских потешкоћа, организација није престала са својим радом.

Организација[уреди | уреди извор]

На интернационалном нивоу, ЕПМ-ом управља управни одбор (Говернинг Бодy). Управни одбор броји шест чланова који су изабрани од стране националних комитета и чланова алумни клуба. Један од чланова је увек представник Шварцкопф Фондације. Управни одбор је задужен за квалитет интернационалних заседања као и за дефинисање смера у којем ће се организација развијати. Организацијом у свкодневним пословима руководи менаџер из Интернационалне канцеларије у Берлину. Тренутни извршни директор је Лукас Фендел из Данске (2019).[4]

Европски парламент

На националном нивоу, национални комитети земаља чланица ЕПМ-а су слободни да се организују према својој жељи, али у складу са принципима демократије. Обавеза националних комитета јесте да финансирају и организују национална заседања (више о томе у одељку заседања).[5] Заседања су углавном финансирана уз помоћ разних спонзорстава и добротворних организација. Свако заседање мора бити економски независно.

Заседања[уреди | уреди извор]

Интернационална заседања[уреди | уреди извор]

Сваке године, ЕПМ организује три интернационална заседања у трајању од девет дана. Одржавају се у различитим европским земљама и све државе чланице организације су позване да учествују. Сваки национални комитет бира своје представнике (делегате) које шаље на ова заседања. Величина ове делегације тј. број делегата које један национални комитет може да пошаље зависи од тога колико дуго је тај национални комитет члан ЕПМ-а. Делегације се потом распоређују у комитете. Сваки комитет се бави посебном темом. Како би се осигурала културна размена, у једном комитету се налазе делегати из различитих земаља.

Свако интернационално заседања почиње са два дана која су посвећени упознавању (Теамбуилдинг). Делегати играју различите игре како би се упознали и навикли на остале чланове комитета.

Следећих четири или пет дана су посвећени раду на задатој теми (Цоммиттее Wорк). У овој фази делегати дискутују о неком проблему са којим се Европа сусреће у одређеном сегменту живота (заштита животне средине, урбанизација, економија, права жена…). Обично делегати имају прилику да се сусретну и разговарају са неким интернационалним експертом на ту тему.

Заседање се завршава церемонијом Генералног Заседања (Генерал Ассемблy) где комитети представљају своје резолуције на којима су радили. Тада се дебатује и гласа. Резолуције могу да се усвоје или одбију. Оне које буду усвојене, обично буду прослеђене Европском Парламенту као органу Еворпске Уније на разматрање. Обичај је да се Генерално Заседање одржи у некој престижној и значајној сали (градска већница, државни парламент и сл.).

Државе чланице ЕУ


Регионална и национална заседања[уреди | уреди извор]

Осим интернационалних заседања, национални комитети организују неколико националних и регионалних заседања или форума сваке године. Национална заседања служе томе да се нови чланови уведу у национални комитет као и да се одаберу делегати који ће представљати национални комитет на неком од интернационалних заседања. Ова заседања су краћа (обично три дана) и њих не посећују експерти. Резолуције које буду усвојене на овим заседањима се не прослеђују Европском Парламенту.

Земље чланице Европског парламента младих[уреди | уреди извор]

  1. Албанија
  2. Аустрија
  3. Азербејџан
  4. Јерменија
  5. Белорусија
  6. Белгија
  7. Босна и Херцеговина
  8. Хрватска
  9. Чешка Република
  10. Данска
  11. Естонија
  12. Финска
  13. Француска
  14. Грузија
  15. Немачка
  16. Грчка
  17. Исланд
  18. Ирска
  19. Италија
  20. Јерменија
  21. Латвија
  22. Литванија
  23. Луксембург
  24. Македонија
  25. Холандија
  26. Норвешка
  27. Пољска
  28. Португал
  29. Румунија
  30. Русија
  31. Србија
  32. Словачка
  33. Словенија
  34. Шпанија
  35. Шведска
  36. Швајцарска
  37. Турска
  38. Украјина
  39. Уједињено Краљевство

Градови који су били домаћини интернационалних заседања[уреди | уреди извор]

Мимимијатовиц/песак на карти Европе
Фонтаинеблеау
Фонтаинеблеау
Тхессалоники
Тхессалоники
Лисбон
Лисбон
Кронберг
Кронберг
Прагуе
Прагуе
Барцелона
Барцелона
Оxфорд
Оxфорд
Страсбоург
Страсбоург
Гхент
Гхент
Берн
Берн
Будапест
Будапест
Луxембоург
Луxембоург
Берлин
Берлин
Брусселс
Брусселс
Холстебро
Холстебро
Готхенбург
Готхенбург
Дублин
Дублин
Милан
Милан
Хелсинки
Хелсинки
Ницосиа
Ницосиа
Единбургх
Единбургх
Гранада
Гранада
Виенна
Виенна
Роме
Роме
Wеимар
Wеимар
Хäмеенлинна
Хäмеенлинна
Атхенс
Атхенс
Стоцкхолм
Стоцкхолм
Дубровник
Дубровник
Порто
Порто
Рига
Рига
Турин
Турин
Таллинн
Таллинн
Дурхам
Дурхам
Тáбор
Тáбор
Ставангер
Ставангер
Басел
Басел
Бари
Бари
Парис
Парис
Вентспилс
Вентспилс
Киев
Киев
Потсдам
Потсдам
Ставангер
Ставангер
Биаłyсток
Биаłyсток
Ливерпоол
Ливерпоол
Реннес
Реннес
Леувен
Леувен
Тромсø
Тромсø
Франкфурт
Франкфурт
Лвив
Лвив
Лиллехаммер
Лиллехаммер
Гренобле
Гренобле
Загреб
Загреб
Истанбул
Истанбул
Амстердам
Амстердам
Муницх
Муницх
Зурицх
Зурицх
Тбилиси
Тбилиси
Измир
Измир
Тампере
Тампере
Леипзиг
Леипзиг
Дублин
Дублин
Белфаст
Белфаст
Реннес
Реннес
Лааx
Лааx
Валенциа
Валенциа
Хамбург
Хамбург
Yереван
Yереван
Роттердам
Роттердам
Вилниус
Вилниус
Брно
Брно
Трондхеим
Трондхеим
Интернационална заседања
















Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Еуропеан Yоутх Парлиамент | Абоут ЕYП” (на језику: енглески). Приступљено 2019-11-08. 
  2. ^ www.амстердам2012.еу http://www.amsterdam2012.eu/introduction/. Приступљено 2019-11-05.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  3. ^ „Еуропеан Yоутх Парлиамент”. Сцхwарзкопф-Стифтунг Јунгес Еуропа (на језику: енглески). Приступљено 2019-11-05. 
  4. ^ „Еуропеан Yоутх Парлиамент | Теам” (на језику: енглески). Приступљено 2019-11-05. 
  5. ^ „Еуропеан Yоутх Парлиамент | Органисатион” (на језику: енглески). Приступљено 2019-11-05. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Званични сајт Европског парламента младих

Званични сајт Шварцкопф Фондације

Платформа чланова ЕПМ-а

Инфромативни видео о раду ЕПМ-а