Стокхолм
| Стокхолм Stockholm (шведски) | |
|---|---|
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Шведска |
| Округ | Стокхолмски |
| Основан | 1252. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2021. | 978.770 |
| — густина | 5.229,31 ст./km2 |
| Агломерација (2010.) | 1.372.565 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 59° 19′ 30″ С; 18° 03′ 00″ И / 59.325° С; 18.05° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 0—50 m |
| Површина | 187,17 km2 |
  Стокхолм Стокхолм на карти Шведске | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Карин Вангард |
| Позивни број | 08 |
| Веб-сајт | |
| start | |
Стокхолм (швед. Stockholm)[1] је главни и најнасељенији град у Шведској, као и највећа урбана област у нордијским земљама. Приближно 980.000 људи живи у општини,[2] од којих је 2,1 милион у урбаној зони и 2,4 милиона у градској области.[2] Град се простире на четрнаест острва где се језеро Меларен улива у Балтичко море. Изван града на истоку, и дуж обале, налази се ланац острва Стокхолмског архипелага. Подручје је насељено још од каменог доба, у 6. миленијуму пре нове ере, а као град га је основао 1252. године шведски државник Биргер Јарл. Такође је и седиште округа Стокхолм. Очекује се да ће број становника општине Стокхолм достићи милион људи 2024. године.[3]
Стокхолм је културни, медијски, политички и економски центар Шведске. Сам регион Стокхолма чини више од једне трећине БДП-а земље, и налази се међу првих 10 региона у Европи по БДП-у по глави становника. Оцењен као Алфа− глобални град, највећи је у Скандинавији и главни центар за корпоративно седиште у нордијском региону. У граду се налазе неки од најбољих универзитета у Европи, као што су Каролинска институт, Стокхолмска економска школа, Краљевски институт за технологију КТХ и Универзитет у Стокхолму. Он је домаћин годишње церемоније доделе Нобелове награде и банкета у Стокхолмској концертној дворани и Градској кући Стокхолма. Један од најцењенијих музеја у граду, Музеј Васа, је најпосећенији неуметнички музеј у Скандинавији. Стокхолмски метро, отворен 1950. године, добро је познат по уређењу својих станица; називана је најдужом уметничком галеријом на свету. Шведска национална фудбалска арена налази се северно од центра града, у Солни. Авичи Арена, национална дворана, налази се у јужном делу града. Град је био домаћин Летњих олимпијских игара 1912.
Стокхолм је седиште шведске владе и већине њених агенција, укључујући највише судове у правосуђу, и званичне резиденције шведског монарха и премијера. Влада има седиште у згради Росенбада, Риксдаг (шведски парламент). Стокхолмска палата је званична резиденција и главно радно место шведског монарха, док палата Дротнингхолм у суседном Екероу служи као приватна резиденција краљевске породице.
Порекло назива[уреди | уреди извор]
Назив града води порекло од старошведских речи Сток (Stock) и Холм (holm) и буквалном преводу значи „место или утврда на острвцету“. Ово има смисла ако се зна да се најстарији (и данас средишњи) део града управо налази на острвцету Хелгеандхолмен.
Географија[уреди | уреди извор]
Град Стокхолм се налази у источном делу Шведске и Скандинавског полуострва.
Удаљеност Стокхолма од важних градова у окружењу:
- од Гетеборга, другог по величини града у држави, град је удаљен 470 km североисточно;
- од главног града Норвешке, Осла, град је удаљен 520 km источно;
- од главног града Финска, Хелсинкија, град је удаљен 520 km западно (морем);
- од главног града Летоније, Риге, град је удаљен 550 km северозападно (морем);
- од Малмеа, трећег по величини града у држави, град је удаљен 610 km североисточно;
- од главног града Данске, Копенхагена, град је удаљен 660 km североисточно.
Географија[уреди | уреди извор]
Рељеф[уреди | уреди извор]
Стокхолм се развио близу источне обале Балтичког мора. Град се развио на стратешки месту где је раздаљина између великог шведског језера Меларен и Балтичког мора најмања. Стога је дати положај стратешки важан — град је образован како би штитио улаз у систем језера, која су „срж“ унутрашњости земље. Градско подручје бреговито, а надморска висина се креће се 0-50 м.
Клима[уреди | уреди извор]
Према Кепеновој класификацији климата Стокхолм има умереноконтиненталну климу. Због севернијег положаја града, дневна светлост доста варира од више од 18 сати средином лета, до само 6 сати крајем децембра. Упркос свом положају, Стокхолм има релативно благе температуре и много топлије и сунчаније време током године од већине других места на сличним латитудама, или чак од неких што су јужније, углавном због утицаја Голфске струје. Град годишње има 1.981 сунчаних сати.[4]
Лета су топла и пријатна са просечном дневном највишом температуром од 20—22 °C (68—72 °F) и најнижом од 13 °C (55 °F), али температура често прелази 25 °C (77 °F). Зиме су хладне са просечном температуром од −5—1 °C (23—34 °F), и ретко пада испод −10 °C (14 °F). Пролеће и јесен колебају се од хладних до благих. Највиша температура икада измерена у Стокхолму је 34,4 °C (93,9 °F); најнижа је −28,3 °C (−18,9 °F). Годишња количина падавина је 539 mm (21,2 in) са 164 влажна дана. Снег углавном пада од децембра до марта.
| Клима Стокхолма, 1981—2010 (пад. и сун. 1961—1990, екст. 1756—) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 11,0 (51,8) |
12,2 (54) |
17,8 (64) |
26,1 (79) |
29,0 (84,2) |
32,2 (90) |
36,0 (96,8) |
35,4 (95,7) |
27,9 (82,2) |
20,2 (68,4) |
14,0 (57,2) |
12,7 (54,9) |
36,0 (96,8) |
| Максимум, °C (°F) | 0,5 (32,9) |
0,6 (33,1) |
3,9 (39) |
9,9 (49,8) |
16,4 (61,5) |
20,1 (68,2) |
23,0 (73,4) |
21,4 (70,5) |
15,8 (60,4) |
9,9 (49,8) |
4,8 (40,6) |
1,7 (35,1) |
10,7 (51,3) |
| Просек, °C (°F) | −1,6 (29,1) |
−1,7 (28,9) |
1,2 (34,2) |
6,0 (42,8) |
11,7 (53,1) |
15,7 (60,3) |
18,8 (65,8) |
17,6 (63,7) |
12,7 (54,9) |
7,7 (45,9) |
3,0 (37,4) |
−0,3 (31,5) |
7,6 (45,7) |
| Минимум, °C (°F) | −3,7 (25,3) |
−3,9 (25) |
−1,5 (29,3) |
2,1 (35,8) |
7,0 (44,6) |
11,3 (52,3) |
14,5 (58,1) |
13,8 (56,8) |
9,6 (49,3) |
5,5 (41,9) |
1,2 (34,2) |
−2,3 (27,9) |
4,5 (40,1) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −32 (−26) |
−30 (−22) |
−25,5 (−13,9) |
−22,0 (−7,6) |
−6,5 (20,3) |
0,0 (32) |
4,3 (39,7) |
2,0 (35,6) |
−3,5 (25,7) |
−9,0 (15,8) |
−18 (0) |
−22,5 (−8,5) |
−32,0 (−25,6) |
| Количина падавина, mm (in) | 39 (1,54) |
27 (1,06) |
29 (1,14) |
29 (1,14) |
32 (1,26) |
55 (2,17) |
65 (2,56) |
59 (2,32) |
52 (2,05) |
49 (1,93) |
47 (1,85) |
45 (1,77) |
531 (20,91) |
| Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) | 9 | 7 | 7 | 6 | 6 | 9 | 9 | 9 | 8 | 9 | 10 | 10 | 100 |
| Сунчани сати — месечни просек | 40 | 72 | 135 | 185 | 276 | 292 | 260 | 221 | 154 | 99 | 54 | 33 | 1.821 |
| Извор #1: Météo Climat[5] | |||||||||||||
| Извор #2: SMHI[6] | |||||||||||||
Воде[уреди | уреди извор]
Стокхолм се налази близу источне обале Шведске, односно западне обале Балтичког мора. На датом месту Балтичко море је најуже, тј. ту се обале Шведске и суседне Финске највише приближавају, што је стратешки значајно. У односу на унутрашњост такође се увиђа стратешки значај Стокхолма, пошто је град смештен на кратком реци Нордстрем, која повезује оближње језеро Меларен, треће по величини у држави, и Балтичко море. Река такође дели историјске покрајине Упланд и Седерманланд, па се и град подељен између њих.
Средишњи делови Стокхолма налазе се на 14 острва који се настављају на Стокхолмски архипелаг. Скоро 30% града чине пловни путеви и још 30% чине паркови и зелене површине; 2009. Стокхолм је од Европске комисије добио титулу прве „Европске зелене престонице“.[7][8]
Историја[уреди | уреди извор]
Подручје Стокхолма било је насељено у раном средњем веку. Први помен града под данашњим називом везан је за годину 1252. Првобитно, град се развио као лука за извоз гвоздене руде из рудника у градском залеђу (област Бергслаген). Захваљујући овоме град је брзо постао значајно средиште трговине. Град је ускоро постао ханзеатска испостава насељена и Немцима. Они су чини градску власт до 1478. године.
Престоница Шведске град је „де факто“ постао 1436. Приликом ослобађања Шведске од данске врховне власти 1520. године у граду се десио покољ. 1523. године ту је устоличен први шведски краљ Густав Васа. Шведска убрзо постаје најважнији чинилац у политици северне Европе.
Ове околности омогућиле су брз раст града, посебно трговине, тако да је он 1600. године прешао цифру од 10 хиљада житеља. 1634. године Стокхолм је и званично постао престоница државе. Међутим, град нису мимоишле ни повремене пошасти. Тако је 1710. године од куге страдало око 20 хиљада становника или 36%.
У другој половини 19. века, са појавом индустрије и изградњом железничке мреже, долази до новог препорода града. Стокхолм доживљава благостање, које траје и дан-данас. Као очита слика тога овде су одржане Летње олимпијске игре 1912.
После Другог светског рата град је досегао своје управне границе. Тада је започета масовна изградња бројних предграђа. У њима данас живи готово исто толико становника као и у граду.
Становништво[уреди | уреди извор]
.jpg)
Стокхолм је данас највећи град у држави. Град има око 870.000 становника (податак из 2010. г.), а шире градско подручје близу 1,4 милиона становника. Метрополитенско подручје има, пак, близу 2,1 милиона становника. Последњих деценија број становника у градском подручју брзо расте, посебно у предграђима.
До средине 20. века Стокхолм су насељавали искључиво етнички Швеђани. Међутим, са јачањем усељавања у Шведску, становништво града је постало шароликије. По последњим подацима око 73% чине етнички Швеђани, док су остало усељеници. Најстарију досељеничку скупину чине Финци, чије је досељавање трајало до током прве половине 20. века. Данас су значајне скупине досељеника из Босне и Херцеговине, Сирије, Турске, Ирана.
Привреда[уреди | уреди извор]
Као и сви већи главни градови и Стокхолм се по својој привреди махом ослања на терцијарни и квартерни сектор, односно на трговину, услуге, управу, пословање, банкарство, образовање и науку.
Град је посебно везан за савремену индустрију из области електронике, рачунарства и информационих технологија. Светски позната предузећа из ових области, као што су „Електролукс“ и „Ериксон“, имају своја седишта у овом граду. Такође, Стокхолм је данас значајно поморско средиште, са огромном и технолошки модерном луком.[9]
Са друге стране, некадашња тешка индустрија и тежак саобраћај данас су махом измештени из града, што омогућује остварење високих еколошких стандарда градског живота.
Саобраћај[уреди | уреди извор]
Стокхолм је најважније саобраћајно чвориште у Шведској и једно најважнијих у северној Европи. Град је најважније чвориште ауто-путева и железничких пруга у држави, а градска лука је огромна и савремена.
Стокхолм опслужују чак три аеродрома:
- Међународни аеродром „Арланда“ је највећи аеродром. Налази се 37 km северно од Стокхолма;
- Аеродром Стокхолм-Брома је граду најближи аеродром, свега 7,5 km северозападно од средишта Стокхолма;
- Аеродром Стокхолм-Скавста је нешто удаљенији од Стокхолма (око 100 km југозападно), али је значајан за нискотарифне летове.
- Јавни превоз
Спрам своје величине, Стокхолм има изузетно развијену и разгранату мрежу јавног превоза. По последњим подацима то је и најскупљи јавни превоз на свету. Њега чине метро, два система градске и три система приградске железнице, мрежа трамвајских и аутобуских линија. Стокхолмски метро је далеко најважнији вид превоза, и има 3 линије.
Знаменитости[уреди | уреди извор]
Стокхолм је познат по свом очуваном старом језгру, али и по бројним „зеленим зонама“ града (паркови, алеје, парк-шуме), по чијем је уделу један од првих у свету. Окосница града је средњовековно градско језгро, тзв. Гамла Стан (у преводу Стари град) са средњовековним одликама — неправилна мрежа узаних улица и тргова на острву.
Северно од Гамле налази се део града настао у доба академизма, крајем 19. и почетком 20. века, препознатљив по булеварима, алејама, палатама и здањима управе и културе. То је политичко и економско „срце“ града.
Од појединачних грађевина потребно је издвојити:
- Немачка црква (Tyska kyrkan), у Гамли, из 16. века
- Кућа племића (Riddarhuset), из 17. века
- Бодне дворац (Bondeska palatset), из 17. века
- Државни универзитет (Tessinska palatset), из 17. века,
- Краљевска шведска опера, крај 19. века
- Градска кућа Стокхолма, прва трећина 20. века
- Стокхолмско градско читалиште, прва трећина 20. века
Град је већ деценијама стециште савремене архитектуре, па је последњих година подигнуто много нових четврти и велелепних „хајтек“ зграда.
Партнерски градови[уреди | уреди извор]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Краљевски двор -
Трг Стуреплан 1938. године -
Хоторгет блокови 1-5 -
Мариаторгет -
Ниброплан у Стокхолму 1953. године -
-
Бласиехолмен и хотел „Гранд“ у Стокхолму -
Авичи арена -
Зграда Риксдаг, Стокхолму -
Дворац Дротнингхолм -
Поглед на Стокхолм 1928. године -
Парк Кунгстрадгарден сликан између 1890—1905. -
Гарнисионен, најдужа пословна зграда у Шведској
.jpg)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Hedelin, Per (1997). Norstedts svenska uttalslexikon. Stockholm: Norstedts.
- ^ а б „Folkmängden per månad efter region, ålder och kön. År 2000M01 - 2023M06”. Statistikdatabasen (на језику: шведски). Приступљено 2023-08-30.
- ^ „Statistik och fakta om Stockholm - Stockholms stad”. start.stockholm (на језику: шведски). 2023-06-08. Приступљено 2023-08-30.
- ^ „Stockholm facts”. .nytimes.com. Приступљено 20. 9. 2009.
- ^ „Climate Normals for Sweden 1981–2010”. Météo climat. Приступљено 30. 12. 2016.
- ^ „Sunshine Hours of Stockholm” (PDF). Sveriges Meteorologiska och Hydrologiska Institut. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 05. 2019. г. Приступљено 19. 3. 2012.
- ^ „Stockholm wins EU green capital award - The Local”. Thelocal.se. Приступљено 16. 6. 2009.
- ^ „Microsoft Word - EGCA 2010-2011_Panel recommendations_6-FINAL.doc” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 16. 9. 2011. г. Приступљено 8. 7. 2009.
- ^ „Ports of Stockholm — Stockholms Hamnar”. Архивирано из оригинала 29. 6. 2014. г. Приступљено 1. 5. 2014.
Литература[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Градови домаћини Летњих олимпијских игара  | |||||
|---|---|---|---|---|---|
1 због Првог светског рата; 2 због Другог светског рата | |||||
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
