Пређи на садржај

Корисник:Новиикорисникк/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Међународни савет организација фолклорних фестивала и народних уметности
Conseil international des organisations de festivals de folklore et d'arts traditionnels
СкраћеницаCIOFF (CIOFF)
Датум оснивања8. август 1970.; пре 53 године (1970-08-08)
СедиштеKonfolan,  Француска
Веб-сајтwww.cioff.org

Међународни савет организација фолклорних фестивала и народних уметности (ЦИОФФ, француски: Цонсеил интернатионал дес органисатионс де фестивалс де фолклоре ет д'артс традитионнелс) је међународна невладина организација (НГО) у званичном партнерству са УНЕСЦО-ом и акредитована је да пружи саветодавне услуге Комитету Конвенције УНЕСЦО-а о очувању нематеријалне културне баштине. ЦИОФФ има 63 пуна члана, 21 придруженог члана и 18 дописних чланова широм света и 3 партнерска члана. Седиште се налази у Конфолану у Француској. Пуни чланови су националне секције са циљем да сачувају традиционалну уметност, организују фолклорне фестивале или сличне активности, као и да уједине добровољне организације које раде у области плеса, музике, народних костима, обичаја и етнографије. Националне секције припадају секторима у организацији према њиховој географској локацији.

Циљеви[уреди | уреди извор]

Циљеви организације су очување, промоција и ширење традиционалне уметности и фолклора.

Догађаји[уреди | уреди извор]

Сваке године се широм света одржава више од 350 фолклорних фестивала које организује ЦИОФФ. Сваке четири године, ЦИОФФ светска организација организује Фолклоријаду. То је главни фестивал на којем су позвани сви чланови ЦИОФФ-а да пошаљу фолклорне групе из својих земаља како би приказали разноврсност фолклора. ЦИОФФ је организовао 5 Фолклоријада. Фолклоријада 2020. планирана је за период од 18. јула до 1. августа у Републици Башкортостан, Русија[1]

Година Локација Белешке
1996 Брунссум, Холандија
2000 Токио и друге градове у Јапану
2004 Печуј и Будимпешту, Мађарска
2008 Кина отказано због природне катастрофе у Кини
2012 Ансеонг, Кореја
2016 Закатекас, Мексико
2020 Република Башкортостан, Русија одложено за 2021. због пандемије

Култура[уреди | уреди извор]

Два веома важна циља ЦИОФФ-а су ширење идеја Конвенције о заштити и промоцији разноликости културних израза[2] и сарадња на спровођењу Конвенције о очувању нематеријалне културне баштине[3] УНЕСЦО-а.

Оснивање[уреди | уреди извор]

Организација је основана 8. августа 1970. године у Конфолану у Француској од стране Хенрија Курсажеа и још 9 особа. 11. јула 1984. године, ЦИОФФ је добио категорију међусобних неформалних односа са УНЕСЦО-ом (Статус C). Од тада је ЦИОФФ постао члан Међународних невладиних организација УНЕСЦО-а. У септембру 1990. године, ЦИОФФ је унапређен у категорију Формалних консултативних односа са УНЕСЦО-ом (Статус Б).

Председници[уреди | уреди извор]

  • Хенри Курсажеа, Француска (1970–1989)
  • Гај Ландри, Канада (1989–1997)
  • Кари Берголм, Финска (1997–2005)
  • Др. Удомсак Сакмунвонг, Тајланд (2005–2013)
  • Филип Боасан, Француска (2013–03/2022)
  • Норберт Милер, Немачка (03/2022-09/2022)
  • Др. Алејандро Камацхо Гонзалес, Мексико (09/2022-)

Организациона структура[уреди | уреди извор]

Општа скупштина[уреди | уреди извор]

Општа скупштина (ГА) је највиши орган ЦИОФФ-а. Одржава се сваке године у једној од земаља чланица. То је орган доношења одлука, јер одређује циљеве и формалне смернице рада организације и доноси одлуке о предлозима које представља савет. ГА такође бира чланове Савета на период од 4 године. Савет се састаје два пута годишње.

Генерални сектретијат[уреди | уреди извор]

Генерални секретаријат има своје седиште у Стоктону на Тизу у Уједињеном Краљевству и надгледа га генерални секретар.

Комисије[уреди | уреди извор]

За развој основних тема у свеобухватном пољу активности ЦИОФФ-а и за саветовање савета и Опште скупштине, успостављене су сталне комисије. То су Комисија за фестивале, Правна комисија и Културна комисија.

Одбори[уреди | уреди извор]

Одбори се оснивају ради бављења одређеним питањима.

Радне групе[уреди | уреди извор]

За решавање привремених проблема или обављање послова на одређеним пројектима могу се основати радне групе.

Управни органи[уреди | уреди извор]

Управни органи ЦИОФФ-а су Извршни одбор (ЕXЦО), састављен од председника, два потпредседника, благајника и генералног секретара, и Савет који се састоји од ЕXЦО-а, председавајућих комисија, представника сектора, представника УНЕСЦО-а и председавајућег Одбора за координацију младих.

Чланови[уреди | уреди извор]

Афрички сектор: Алжир, Бенин, Боцвана, Камерун, Конго РДЦ, Централна Африка, Комори, Египат, Габон, Гамбија, Гвинеја Бисау, Гвинеја Конакри, Обала Слоноваче, Кенија, Малави, Мали, Мауританија, Мароко, Сенегал, Сијера Леоне, Јужноафричка Република, Уганда, Того, Тунис, Замбија, Зимбабве

Азијатски и пацифички сектор: Бангладеш, Кина, Тајван, Индија, Индонезија, Иран, Јапан, Краљевина Јордан, Република Кореја, Кувајт, Киргистан, Малезија, Непал, Нови Зеланд, Пакистан, Палестина, Филипини, Катар, Саудијска Арабија, Сирија, Тахити, Тајланд, Тимор Лесте, Турска, Уједињени Арапски Емирати (УАЕ), Узбекистан.

Централни и северноевропски сектор: Јерменија, Аустрија, Белорусија, Белгија, Чешка Република, Естонија, Финска, Грузија, Немачка, Мађарска, Ирска, Израел, Летонија, Литванија, Луксембург, Холандија, Норвешка, Пољска, Румунија, Русија, Словенија, Украјина, Уједињено Краљевство (Тренутно су Белорусија и Русија суспендоване)

Латиноамерички и карипски сектор: Аргентина, Боливија, Бразил, Чиле, Колумбија, Костарика, Куба, Еквадор, Салвадор, Гватемала, Мексико, Панама, Парагвај, Перу, Порто Рико, Венецуела

Северноамерички сектор: Канада, Сједињене Америчке Државе, Свети Винсент и Гренадини

Југоисточни сектор: Албанија, Азербејџан, Босна и Херцеговина, Бугарска, Хрватска, Кипар, Кипар Северни Део, Француска, Грчка, Италија, Црна Гора, Северна Македонија, Португал, Србија, Шпанија, Швајцарска

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]