Башкортостан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Република Башкортостан
Башкортостан Республикаһы
Республика Башкортостан
Застава Башкортостана Застава Башкортостана
Застава Грб
Положај Башкортостана
Држава Застава Русије Русија
Главни град Уфа
Федерални округ Поволшки
Површина 143.600 км²
Становништво 2014.
 - Број Раст4.068.836[1]
 - Густина становништва 28 ст/km2
Већи градови Башкортостана
Башкортостан

Башкортостан, или званично Република Башкортостан (рус. Респу́блика Башкортоста́н; башк. Башҡортостан Республикаһы, Başqortostan Respublikahı), такође позната и као Башкирија, је конститутивни субјект Руске Федерације[2] са статусом аутономне републике на простору између Волге и Урала. Њен главни град је Уфа.

Република се налази на југоистоку европског дела Русије, југозападно од планине Урал. Башкортостан је, по броју становника, најнасељенија аутономна република у Русији са више од четири милиона становника. Од осталих република у саставу Русије, с Башкортостаном се граниче и Удмуртија и Татарстан. Привреда републике заснива се на експлоатацији и преради нафте.

Ова република има веома јаке везе са суседном аутономном републиком, Татарстаном.[3][4]

У Башкортостану су Руси најбројнији народ, док је по вероисповести највише сунита.[1]

Етимологија[уреди]

Назив републике Башкортостан долази од титуларног народа Башкири, који су, након Руса (око 36%), други најбројнији народ у овој републици (са око 29 %), и персијског постфикса -стан који означава земљу. Башкири су народ туркијског порекла, традиционално сунитски муслимани.

Реч Башкир се први пут јавља у V веку са појавом приволшких Башкира. Већина башкирских етимолога сматра да реч баш-кир произилази од туркијских речи баш -прави, главни и кор (корт) - племе, род, што би Башкире означавало као „Главно племе“.

Историја[уреди]

Подручје данашњег Башкортостана некада је била такозвана „Велика Хунгарија“ (Magna Hungaria), завичај данашњег мађарског народа. Ислам је продро међу Башкире у 10. веку и до 14. века постао доминантна религија. Џингис-кан је око 1220. завладао Башкортостаном. Под монголском владавином Башкири су били до средине 16. века, када су се њихове племенске поглавице добровољно прикључиле царству Ивана Грозног. Губернија у Уфи је основана 1865. док је Аутономна Башкирска совјетска република настала 1919. Дана 25. фебруара 1992. године територија је добила садашње име: Република Башкортостан.

Становништво[уреди]

Демографија
1989. 2002. 2010.
3.950.482 4.104.336 4.072.292


Религије[уреди]

Највећи део становништва су сунитски муслимани,[5] углавном Башкири и Татари.

Већина Руса, Чуваша и Украјинаца су православци. Већина Маријаца су пагани. Велики део становништва Башкортостана чине нерелигиозни људи. Такође, у републици живи и око 13.000 Јевреја, који имају нови Јеврејски центар, саграђен 2008.[6]

Према званичном истраживању из 2012.[7] 30% становништва Башкортостана су муслимани, 25,2% су православци, 3% су хришћани који не припадају ниједној заједници, 1% припада некој од других православних цркава, док су 2% становништва родноверни, маријски пагани или тенгристи. Такође, 15% становништва је агностици, 8% су атеисти, а 7,8% припадају некој другој религији или нису дали одговор на питање.[7]

Етничке групе[уреди]

Етничке
групе
1926. 1939. 1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010.[a]
Број  % Број  % Број  % Број  % Број  % Број  % Број  % Број  %
Башкири 625.845 23,5% 671.188 21,2% 737.744 22,1% 892.248 23,4% 935.880 24,3% 863.808 21,9% 1.221.302 29,8% 1.172.287 29,5%
Руси 1.064.707 39,9% 1.281.347 40,6% 1.418.147 42,4% 1.546.304 40,5% 1.547.893 40,3% 1.548.291 39,3% 1.490.715 36,3% 1.432.906 36,1%
Татари 621.158 23,3% 777.230 24,6% 768.566 23,0% 944.505 24,7% 940.436 24,5% 1.120.702 28,4% 990.702 24,1% 1.009.295 25,4%
Чуваши 84,886 3,2% 106.892 3,4% 109.970 3,3% 126.638 3,3% 122.344 3,2% 118.509 3% 117.317 2,9% 107.450 2,7%
Маријци 79.298 3% 90.163 2,9% 93.902 2,8% 109.638 2,9% 106.793 2,8% 105.768 2,7% 105.829 2,6% 103.658 2,6%
Украјинци 76.710 2,9% 99.289 3,1% 83.594 2,5% 76.005 2% 75.571 2% 74.990 1,9% 55.249 1,3% 39.875 1%
Остали 113.232 4,2% 132.860 4,2% 129.686 3,9% 122.737 3,2% 115.363 3% 111.045 2,8% 118.856 2,9% 109.249 2,7%

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Напомене[уреди]

  1. 97.572 људи су били регистровани у бази података, али нису пријавили етничку припадност. Процењује се да су пропорције етничких група ове групе сличне остатку становништва.[8]

Спољашње везе[уреди]