Корисник:Вуковиц б стефан/песак
 | Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Пољопривредном факултету универзитета у Београду у Београду. Датум уноса: новембар—децембар 2016. Ова група студената уређиваће у простору чланака. Немојте пребацивати чланак у друге именске просторе. Позивамо вас да допринесете његовом квалитету и помогнете студентима при уређивању. |
Код већине сувоземних биљака изданак се развија над земљом, у ваздуху. То су тзв. надземни (фотофилни,аерофилни) изданци. Многе вишегодишње биљке имају изданке у земљи. Неки од тих изданака су и изданци за магационирање хране у које убрајамо ризоме, кртоле, луковице, код неких биљака и репе.
Ризоми[уреди | уреди извор]
Ризоми су подземни изданци издуженог облика са неограниченим растењем. Осовина ризома је ваљкаста, задебљала и служи као резервоар хранљивих материја. Ризом се састоји од кратких чланака који су настали током висе вегетационих периода.Разлика између ризома и корена није само у грађи. Најбитнија разлика између ризома и корена је у томе сто ризом на себи има листове, а нема калиптру. Ризом представља подземно стабло са скраћеним интернодијама и ситним љуспастим лстићима. Јавља се код многих вишегодишњих зељастих биљака (подбел, пиревина, зубача, перуника и др.). На ризому се образују пазушни пупољци из којих се развијају изданци, а са доње стране адвентивни коренови. Ризом се јавља као хоризонтално и усправно растући ризом. Хоризонтално растући ризом имају подбел и пиревина, а усправно растући имају јагорчевина и боквица.
Кртоле[уреди | уреди извор]
Кртола је подземни изданак, најчешће задебљао, специфичног или цилиндричног облика, с' веома скраћеним интернодијама и добро развијеним паренхимом за резервисање. Раст кртоле је ограничен. Кртоле могу бити надземне и подземне. Надземне кртоле представљају задебљање главног стабла (нпр. код келераба), или бочних изданака (нпр. код неких епифитских тропских орхидеја). Подземне кртоле су или задебљања хипокотила или су то задебљали подземни дугачки изданци тзв. столоне (кромпир). Кртола се може формирати и задебљањем кратких ризома као сто је то случај код чичоке.
Луковица[уреди | уреди извор]
Луковица је метаморфозирани изданак који служи биљци за преживљавање неповољног периода у току године, а такође и за вегетативно размножавање. Луковица предзставља подземни скраћени изданак са сочним љуспастим листовима, где се магацинирају хранљиве материје. Јављају се код многих монокотила и неких пролећница. Луковице могу бити туникатне које имају спољашње заштитне листове, и црепасте где се листови прекривају као црепови на крову (овакав облик луковице има љиљан)
Литература[уреди | уреди извор]
- Проф. др Момцило Којић, проф. др Софија Пекић, проф. др Зора Дајић Ботаника, издавачка кућа Драганиц,Нови Београд, 2004
- Драгана Ранчић, Светлана Аћић и Иван Шоштарић, Практикум из пољопривредне ботанике са радном свеском,Београд, 2016