Келераба

Из Википедије, слободне енциклопедије
Келераба
KohlrabiinMarket.jpg
Келераба
Припитомљен
Таксономија
Царство: Plantae
Одељак: Magnoliophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Brassicales
Породица: Brassicaceae
Род: Brassica
Врста: B. oleracea
Варијетет: B. oleracea var. gongylodes

Келераба (лат. B. oleracea var. gongylodes) култивар је (узгојена сорта) дивљег купуса, биљке из фамилије Brassicaceae. Узгаја се ради исхране људи, а од биљке користи се стаблова кртола. Име потиче од немачких речи Kohl (купус) и Rübe /Rabi (репа) јер подсећа на ове биљке.

Келераба се може јести свежа или кувана. Одликује се великим садржајем угљених хидрата (посебно дисахарида), витамина C, калијума и има значајну енергетску вредност (103 kJ).

Опис[уреди]

Келераба

Келераба је једногодишња купусњача и она се највише гаји у башти. Корен келерабе је вретенаст или разгранат са слабо развијеним бочним жилицама. Стабло у приземном делу нагомилава хранљиве материје, тако одебљава и добија округао, овалан или јајаст облик. Маса овог задебљалог стабла (кртоле) може достићи и преко 500 g. Има мали садржај целулозе, али његовим старењем се повећава садржај целулозе и биљка губи на квалитету. Задебљало стабло је беле, светлозелене или љубичасте боје. Лист келерабе је са дугом лисном дршком, издужен и назубљен по ивици. Може бити светлозелене, тамнозелене и љубичасте боје. Цвет је ситан као код осталих купусњача, а цваст је растресита метлица са 300—600 цветова.

Сорте келерабе су:

  • Бечка бела
  • Бечка плава
  • Деликатес бели
  • Деликатес плави
  • Голијат бели и др.

Услови успевања[уреди]

Келераба је осетљива на ниске температуре и недостатак воде, па се због тога мора током целе вегетације уједначено и редовно заливати. Потребна је влажност земљишта 70 %. Најбоље успева на лаким земљиштима неутралне до слабокиселе реакције. За што бољи принос, потребно је ђубрити органским ђубривима.

При гајењу келерабе у заштићеном простору температура се мора одржавати изнад 7 °C, јер ако је нижа, већи број биљака пролази кроз стадијум јеровизације (на температури од 2 °C до 7 °C) и даје генеративне органе. Чак и краткотрајна висока температура преко 25 °C доводи до значајних оштећења. Оптимална температура за гајење у јануару је 10-12 °C дању и 6-8 °C ноћу, у фебруару и новембру 12-15 °C ,односно 8-10 °C ноћу, у марту, априлу и октобру 15-18 °C дању, односно 10-12 °C ноћу и у децембру 8-10 °C дању и 4-6 °C ноћу. Келераба није осетљива на недостатак светлости.

Технологија производње[уреди]

Келераба се гаји као претходна и накнадна култура, а веома често и као међуусев између редова салате, краставца, парадајза. За садњу келерабе је потребно 300—500 g семена за 1 ha. Она се обавља на растојању редова 25—50 cm и у реду 25—30 cm.

Гајење келерабе

Време производње келерабе

Начин производње Сетва Садња Почетак бербе
рана са агротекстилом 1. 1—5. 2. 1. 3—25. 3. 4. 5—15. 5.
отворено поље-пролећна 15. 2—25. 3. 1. 4—1. 5. 15. 5—16. 6
летња 28. 4—15. 6. 1. 6—15. 7. 15. 7—30. 8.
јесења 21. 6—20. 7. 23.7—25. 8. 4. 9—25. 10.

Берба се обавља када задебљало стабло достигне пречник 5—8 cm. Биљке се чупају, оштрим ножем се одсецају корен и листови. Принос келерабе зависи од сорте и износи 10—30 t/ha, а у заштићеном простору се креће од 0.5 до 3 kg/m².

Производња семена келерабе је иста као код купуса. У првој години се производе изводнице које се крајем октобра саде на стално место. Изводнице се саде у бразде на растојању 80—100 cm са растојањем у реду 25—30 cm. Биљкe се загрћу земљом. Принос семена је 200 до 300 kg/ha.

Лековита својства[уреди]

Келераба је добра за јачање имунитета јер садржи витамин C, који такође подстиче апсорпцију гвожђа одговорног за снабдевање крви кисеоником. Позитивно делује на кардиоваскуларни систем и смањује ниво лошег холестерола у крви. Утиче на стабилизацију нивоа шећера у крви, па се препоручује код људи који болују од хипогликемије и дијабетеса. Редовним конзумирањем келерабе смањује се и ризик од појаве камена у бубрегу, помаже у превенцији карцинома дебелог црева, позитивно делује на здравље костију, лимфни систем, везивно ткиво, зубе и десни.[1]

Литература[уреди]

  • Старовић, М., Лазић, Б.: Поссебно ратарство и повртарство, Завод за уџбенике Нови Сад и Завод за уџбенике и наставна средства Београд, 1992.
  • Бранка Лазић: Повртарство, Завод за уџбенике и наставна средства Београд, прво издање 2003.

Види још[уреди]

Референце[уреди]