Лапорац
Лапорац, (енгл. marl, фр. marne, нем. Mergel, рус. мергель) је седиментна стена изграђена од честица глине и калцијум-карбоната или доломита (доломитични лапорац), при чему проценат калцијум-карбоната варира у широком распону од 25 до 75%[1], од чега зависи њена чврстоћа (величина једноаксијалног притиска). Обично је врло ситнозрна стена, жућкасте, сивкасте, или зеленкасте боје, и често се јавља у слојевима мале дебљине. Најчешће су танкоплочасти или листасти. Јављају се, међутим, и као дебелослојевити (скоро масивни).
Некарбонатни део у лапорцима чине минерали глина – каолинит, монморионит, илит, а карбонатни део – калцит, или ређе доломит. Лапорци се стварају у маринским (морским басенима) или језерским басенима (слатководна средина) уз истовремено таложење карбонатног и глиновитог материјала.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Геолошка терминологија и номенклатура IV петрологија, Београд, 1975
Литература
[уреди | уреди извор]- Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. Основи петрологије. Београд: Наука
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
 | Овај чланак у вези са геологијом је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
