Лујо Давичо
| лујо давичо | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 4. јун 1908. |
| Место рођења | Београд, Краљевина Србија |
| Датум смрти | јун 1942. (33/34 год.) |
| Место смрти | Никшић, Независна Држава Црна Гора |
| Професија | уметник |
| Деловање | |
| Члан КПЈ од | од пре рата |
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
Лујо Давичо (Београд, 4. јун 1908 — Никшић, јун 1942) био је балетски играч, педагог, композитор и учесник Народноослободилачке борбе.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 4. јуна 1908. године у Београду. Потиче из сефардске јеврејске породице.
Био је ученик Школе за ритмику и пластику Маге Магазиновић. Године 1930. је завршио школовање у Институту Жак-Далкроза.[1]
Радио је као наставник ритмичке гимнастике у Музичкој школи „Станковић“ и на Музичкој академији. Био је играч, педагог и кореограф. Свој рад је заснивао на ритмичкој гимнастици и пластици Далкроза, а у кореографије је уносио и елементе из српских народних игара.
У предратном периоду приступио је револуционарном покрету и постао члан тада илегалне Комунистичке партије Југославије (КПЈ). До почетка рата активно је учествовао у скаутској организацији и компоновао револуционарне песме.
После окупације Краљевине Југославије, 1941. године, прешао је у Подгорицу, где је приступио Народноослободилачком покрету и постао учесник Народноослободилачке борбе. Као припадник НОП-а, 26. јуна 1942. године извео је диверзантску акцију, бацивши бомбу у мензу где су се хранили италијански официри. Том приликом погинула су два, а рањено више официра.
После ове акције, Италијани су успели да га ухапсе. Био је изведен пред Преки суд у Никшићу, који га је осудио на смртну казну.
Балетска школа „Лујо Давичо“ у Београду, основана 1947. године, од 1960. године носи његово име.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Ko je bio Lujo Davičo? - Društvo - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2020-02-22. Приступљено 2023-02-03.
- ^ „О школи - историјат”. Балетска школа"Лујо Давичо". Приступљено 30. 10. 2023.
Литература[уреди | уреди извор]
- Др Јаша Романо „Јевреји Југославије 1941-1945. Жртве геноцида и учесници Народноослободилачког рата“ Архивирано на сајту Wayback Machine (21. фебруар 2021). Београд 1980. година.