Магнетострикција

С Википедије, слободне енциклопедије
Принцип магнетострикције, ре-оријентација магнетских домена под дјеловањем спољног магнетског поља. Ово доводи до минијатурних деформација објекта.

Магнетострикција је особина феромагнетских материјала да под утицајем магнетског поља незнатно мијењају димензије. Магнетострикцијски ефект настаје кад тијела при скупљању и растезању мијењају пермеабилност због магнетострикције.

Магнетострикција и магнетострикцијски ефект се тумаче теоријом магнетских подручја (домена) у феромагнетским материјалима. У њима су атомски магнети домена поравнани у једном од 6 праваца с олакшаном магнетизацијом. Домени сличног правца се оријентишу као и спољно магнетско поље, до одређене тачке — тачке засићења. Деформације тијела су реда милионитих дијелова милиметра.

Магнетостриктивна својства имају гвожђе, кобалт, и никл, и већина њихових легура. У пракси се често користе легуре никл-кобалт, кобалт-челик и ферити.

М. се користи у ултразвучним претварачима (генераторима и пријемницима). Радне фреквенције су од 1 до 100 kHz.

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]