Мала хидроелектрана Врело
| Мала хидроелектрана Врело | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Најближе насеље | Перућац, Бајина Башта
|
| Река | Врело |
| Почетак изградње | 1927. |
| Подаци о језеру | |
| Подаци о електрани | |
| Тип | прибранска |
| Инсталисана снага | 90 MW |
Мала хидроелектрана Врело је изграђена на истоименој реци у Перућцу, 1927. године, по пројекту хидротехничког инжењера др Миладина Пећинара. Инсталисана снага хидроелектране износи 90kW електричне енергије. Из хидроелектране после Перућца, осветљени су Бајина Башта и Калуђерске Баре. Хидроелектрана је обновљена и реконструисана 1987. године, на њену шездесету годишњицу.[1]
Положај и изглед[уреди | уреди извор]
Налази се у месту Перућац, на десној обали реке Врело, удаљена шездесетак метара од Перућачког врела испод стрмог одсека планине Таре, из моћног извора који формира речни ток који на прилазу Дрини, у коју се улива, прави изузетно атрактивне слапове, после којих се преко стрмог одсека стропоштава у Дрину.
Река Врело је најкраћа река у Србији. Дугачка је 365 метара, па је често називају „Година”. Хидроелектрана „Врело“ и река Врело представљају посебан туристички драгуљ читавог краја.
Опис[уреди | уреди извор]
Ниска брана са преливним пољем ХЕ Врело подигнута је испод самог моста којим се пружа пут Перућац – Бајина Башта. Са њене десне стране налази се улаз- на грађевина, а од ње канал дужине 60 метара којим се вода из реке, под притиском, одводи у електрану. Зграда електране изграђена је на заравњеном делу обале Дрине од солидног материјала, на два спрата: први за турбину, а други за електрични део.
- Грађевинско — техничке карактеристике мале хидроелектране „Врело”
| Тип бране | Ниска гравитациона преграда са бочним захватом и табластим затварачем |
| Грађевинска висина | 2,1 m |
| Водоток | Перућачко врело |
| Слив | Дрина |
| Инсталисани проток | 2,25 m3/s |
| Инсталисана снага | 0,06 MW |
| Турбине | Francis турбина, произвођача „Ganz Danubius Budapest“ (1927) |
| Генератори | Генератор трофазне наизменичне струје, произвођача „Ganz“ (1927) - снага: 60 kW |
| Могућа годишња производња | 0,48 GWh |
| Напомена | Године 1985/86. извршена је репарација и модернизација електромашинске опреме и монтиран је генератор произвођача “Sever Subotica” |
Галерија[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Бела књига Електропривреде Србије” ЈП ЕПС, Београд (2011)
Литература[уреди | уреди извор]
- Лексикон националних паркова Србије - ТАРА. Београд: ЈП Службени гласник; ЈП Национални парк Тара;ГИ "Јован Цвијић"-САНУ. 2015. стр. 47. ISBN 978-86-519-1899-8.
- „Од Ђетиње до Ђердапа” ЗЕП, Београд (1979)
