Пређи на садржај

Перућац

Координате: 43° 57′ 14″ С; 19° 25′ 16″ И / 43.954° С; 19.421166° И / 43.954; 19.421166
С Википедије, слободне енциклопедије
Перућац
Поглед на насеље Перућац и реку Дрину са Таре
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗлатиборски
ОпштинаБајина Башта
Становништво
 — 2022.Пад 428
Географске карактеристике
Координате43° 57′ 14″ С; 19° 25′ 16″ И / 43.954° С; 19.421166° И / 43.954; 19.421166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина316 m
Перућац на карти Србије
Перућац
Перућац
Перућац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број31256
Позивни број031
Регистарска ознакаBB

Перућац је насеље у Србији у општини Бајина Башта у Златиборском округу. Према попису из 2022. било је 428 становника. У рејону села се налази хидроелектрана „Бајина Башта“ и некропола стећака Мраморје, из XIV века.

Овде се налази Рајаковића кућа.

Некропола стећака

[уреди | уреди извор]

Мраморје или Багруша је средњовековна некропола стећака која спада међу најочуваније некрополе тог поднебља[1]. Потиче из XIV века и простире се између реке Дрине и магистралног пута који прати њен ток, на самом улазу у насеље. Локалитет се налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од изузетног значаја[1][2], али је и поред тога угрожен реком Дрином са једне и ширењем самог Перућца, са друге стране[1].

Географија

[уреди | уреди извор]

Река Врело настаје од јаког крашког врела Перућац на надморској висини од 234 метра у подножју планине Таре. Вода Врела потиче од дренираних падавина са пространог платоа Таре. Просечна издашност перућачког врела је 330 л/с, док је просечна температура воде око 10 степени. Река Врело је бистра, провидна речица која се водопадом висине 10м улива у Дрину.

Врело је порибљено калифорнијском пастрмком. По хумкама и обалама Врела расту јова, јаребика, јасен, горски јавор, брест, црна зова, орах...

На Врелу је 1927. године пуштена у рад мини хидроелектрана, инсталисане снаге 60књ са просечном годишњом производњом 300 000 кwh.

Дужина тока реке Врело је 365м. Важи за једну од најкраћих река Европе. Зову је и рекла година.

Има све што имају и оне много веће светске реке - велики, моћни извор из кога куља беличаста вода, један рибњак на десној обали, воденицу на левој, једну леву притоку у виду бистрог поточића, насеље на левој обали, два моста...

Дирна са реком Врело је у акцији избора седам српских чуда природе у организацији Туристичке организације Србије проглашена за прву природну лепоту.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Перућац живи 691 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 41,4 година (40,3 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 317 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,67.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 608
1953. 629
1961. 666
1971. 569
1981. 802
1991. 687 683
2002. 845 860
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
832 98,46%
Црногорци
  
3 0,35%
Југословени
  
2 0,23%
Хрвати
  
1 0,11%
Македонци
  
1 0,11%
непознато
  
3 0,35%
Становништво према полу и старости[5]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 139 122 173 148 232 244 317


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 86 87 50 62 16 10 4 0 1 1 2,67
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 340 108 207 11 13 1
Женски 384 88 206 72 17 1
УКУПНО 724 196 413 83 30 2
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 154 11 6 0 33
Женски 94 13 1 0 30
Укупно 248 24 7 0 63
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 14 36 10 17 6
Женски 2 0 12 22 2
Укупно 16 36 22 39 8
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 1 3 5 2 5
Женски 1 0 0 6 2
Укупно 2 3 5 8 7
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 2 0 0 3
Женски 3 0 0 0
Укупно 5 0 0 3

Галерија слика

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Некропола стећака — Споменици културе у Србији”. САНУ. 
  2. ^ „Споменици културе од изузетног значаја“ Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (15. октобар 2008) (Министарство културе Републике Србије) (језик: српски)
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]