Меланипа

С Википедије, слободне енциклопедије

Меланипа је у грчкој митологији било име више личности.

Митологија[уреди | уреди извор]

  • Кћи тесалског краља Еола и Хипе, коју су називали и Арна или Антиопа.[3] Она је са Посејдоном имала два сина, Еола и Беота. Плашећи се од свог оца, децу је сакрила међу говеда. Међутим, дечаци су нађени и краљ је наредио да их убију. Меланипа је на све начине покушавала да их спаси и коначно је признала да су њени. Еол је одлучио да је казни, али ју је спасила мајка. Према другом предању, Еол је ослепео кћерку и бацио је у тамницу, а дечаке оставио саме у планини. Тамо их је хранила крава, све док их нису нашли и предали Метапонту и његовој супрузи Теано, који су их одгајили. Када су одрасли, сазнали су за судбину своје мајке. Они су је спасили, а деду убили. Посејдон је својој љубавници вратио вид. Њоме се оженио Метапонт, пошто се његова жена у међувремену убила.[4]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ theoi.com: Melanippe, Приступљено 12. 4. 2013.
  2. ^ Greek Myth Index: Melanippe Архивирано на сајту Wayback Machine (25. септембар 2010), Приступљено 12. 4. 2013.
  3. ^ Greek Myth Index: Boeotus Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јун 2010), Приступљено 12. 4. 2013.
  4. ^ а б Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
  5. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Meleager; Grief for his death
  6. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Romulus; Prince of Athens emigrates