Меланоакантом
Меланоакантом | |
---|---|
Специјалности | дерматовенерологија |
Дијагностички метод | На основу клиничког прегледа, биопсија коже |
Меланоакантом је ретка варијанта себороичне кератозе која се састоји од доброћудне (бенигне) пролиферације кератиноцита и меланоцита.[1] Да би се потврдила дијагноза меланоакантома, треба консултовати дерматолога.
Историја[уреди | уреди извор]
Термин меланоакантом увели су Мишима и Пинкус 1960. године.[2]
Епидемиологија[уреди | уреди извор]
Учесталост
Кожни меланоакантом који се генерално сматра ретком болешћу, као примарна дијагноза јављао се у:
- 5 од 500.000 узастопних узорака биопсије коже у једној серији из Сједињених Америчких Држава.[3]
- једном случају у серији од 189 узастопних себороичних кератоза дијагностикованих међу шпанским пацијентима.
Док су Симон и сарадници[4] открили да кожни меланоакантом представља 28% свих себороичних кератоза, Корејска анкета о себороичним кератозама утврдила је да је меланоакантом присутан у 9,2% случајева код 271 тестираних.[5]
Раса
Кожни меланоакантом се чешће описује код белаца него код других. Међутим, лезија је ретка у свим етничким групама.
Пол
Кожни меланоакантом се развија код мушкараца и жена са истом учесталошћу.
Старост
Кожни меланоакантом се развија код људи средњих и старијих година ( 46-81 година), са просечном старошћу од 55-65 година.[3][6]
Клиничка слика[уреди | уреди извор]
Меланоакантом се може наћи и на кожи и на оралној слузокожи, међутим орални меланоакантоми су реактивне лезије, а кожни меланоакантоми се сматрају бенигним неопластичним лезијама.[7]
Императив је павилно идентификовати ову лезију јер се клинички може погрешно дијагностиковати као малигни меланом.
Дијагноза[уреди | уреди извор]
За меланоакантоме нису потребне ни лабораторијске ни сликовне студије. Једноставна биопсија бријањем или ексцизијом, у зависности од места меланоакантома, може се урадити у дијагностичке сврхе. Пошто су лезије епидермалне и површне, ексцизија дермиса и субкутиса у основи меланоакантома није потребна нити се препоручује.
Дерматоскопске карактеристике[8] укључују отворе сличне комедонимаа, масним прстим и неправилно распоређеним тачкама. Поређење ових карактеристика између меланоакантома и меланоакантомских меланома показало је да се могу клинички преклапати у изгледу и на дермоскопији.[9]
Меланоакантом је један од најчешћих бенигних тумора који могу имати дерматоскопске карактеристике које указују на малигнитет.[10] Рефлективна конфокална микроскопска процена меланоакантома може показати карактеристике које сугеришу на нодуларни меланом,[11] са дендритичним пагетоидним ћелијама.[12]
Микроскопски преглед меланоакантома коже открива бенигни акантом који се састоји од кератиноцита и дендритичних меланоцита. Могу се видети:[13]
- акантоза,
- хиперкератоза,
- паракератоза,
- папиломатоза
- бисери малих рогова.
Велики дендритични меланоцити са обилним гранулама меланина се шире по целој лезији.
Цитолошка атипија није карактеристика меланоцита или кератиноцита у меланоакантому. Описана су два типа меланоакантома: дифузни тип у коме су меланоцити неравномерно распоређени по лезији и клонски тип у коме су меланоцити и кератиноцити скупљени у мала гнезда.[3]
Електронско микроскопске студије откривају да је трансфер меланина из ових високо дендритичних меланоцита у суседне кератиноците делимично или, у неким случајевима, потпуно поремећен.[14]
Тестови имунопреципитације и имунофлуоресцентне студије показују да меланоакантом није повезан са малигним меланомом.[15][16]
Терапија[уреди | уреди извор]
Фармаколошке терапије нису доступне за меланоакантоме.
Једноставна ексцизија је лековита за меланоакантоме. Кожни меланоакантом је бенигни и може се уклонити киретажом. Међутим, једна теорија сугерише да кожни меланоакантом може бити самоограничен и да се решава без интервенције.
Криотерапија се може користити ако је дијагноза сигурна и ако није потребан хистолошки преглед. Коагулација аргон плазме је нова опција лечења оралног меланоакантома.[17]
Ожиљци се могу очекивати након хируршког или криотерапијског уклањања меланоакантома.
Стандардна накнадна нега може бити потребна за процену зарастања и решавање козметичких проблема.
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Vasani, ReshamJ; Khatu, SwapnaS (2013). „Melanoacanthoma: Uncommon presentation of an uncommon condition”. Indian Dermatology Online Journal. 4 (2): 119. ISSN 2229-5178. doi:10.4103/2229-5178.110638.
- ^ MISHIMA, YUTAKA (1960-04-01). „Benign Mixed Tumor of Melanocytes and Malpighian Cells”. Archives of Dermatology. 81 (4): 539. ISSN 0003-987X. doi:10.1001/archderm.1960.03730040043009.
- ^ а б в Prince C, Mehregan AH, Hashimoto K, Plotnick H (август 1984). „Large melanoacanthomas: a report of five cases”. J Cutan Pathol. 11 (4): 309—17. .
- ^ Simon P, Requena L, Sanchez Yus E (април 1991). „How rare is melanoacanthoma?”. Arch Dermatol. 127 (4): 583—4. .
- ^ Roh NK, Hahn HJ, Lee YW, Choe YB, Ahn KJ (април 2016). „Clinical and Histopathological Investigation of Seborrheic Keratosis”. Ann Dermatol. 28 (2): 152—8. .
- ^ Vion, B.; Mérot, Y. (1989). „Melanoacanthoma of the Penis Shaft”. Dermatology. 179 (2): 87—89. ISSN 1018-8665. doi:10.1159/000248319.
- ^ Lakshminarayanan, Vidya; Ranganathan, Kannan (2009-01-13). „Oral melanoacanthoma: a case report and review of the literature”. Journal of Medical Case Reports. 3 (1). ISSN 1752-1947. doi:10.1186/1752-1947-3-11.
- ^ Chung E, Marghoob AA, Carrera C, Marchetti MA. Clinical and Dermoscopic Features of Cutaneous Melanoacanthoma. JAMA Dermatol. 2015 Jun 17.
- ^ Roh D, Ha DL, Kim Y, Shin K, Kim HS, Ko HC, et al. Comparison of Dermoscopic Features Between Melanoacanthomas and Melanoacanthoma-Like Malignant Melanomas in Korean Patients. J Cutan Med Surg. 2020 Nov 26. 1203475420977470.
- ^ Papageorgiou V, Apalla Z, Sotiriou E, Papageorgiou C, Lazaridou E, Vakirlis S, et al. The limitations of dermoscopy: false-positive and false-negative tumours. J Eur Acad Dermatol Venereol. 2018 Jan 5.
- ^ Shahriari N, Grant-Kels JM, Rabinovitz HS, Oliviero M, Scope A (октобар 2016). „In vivo reflectance confocal microscopy features of a melanoacanthoma”. Dermatol Pract Concept. 6 (4): 27—30. .
- ^ Porto, Ana Carolina Souza; Blumetti, Tatiana Pinto; Macedo, Mariana Petaccia de; Braga, Juliana Casagrande Tavoloni (2019). „Melanoacanthoma: a potential pitfall of reflectance confocal microscopy”. Anais Brasileiros de Dermatologia. 94 (6): 747—750. ISSN 0365-0596. doi:10.1016/j.abd.2019.01.002.
- ^ „Cutaneous Melanoacanthoma: Practice Essentials, Background, Etiology”. emedicine.medscape.com. 2023-03-22.
- ^ SCHLAPPNER, O. L. A.; ROWDEN, G.; PHILLIPS, T. M.; RAHIM, Z. (1978). „Melanoacanthoma”. Journal of Cutaneous Pathology. 5 (3): 127—141. ISSN 0303-6987. doi:10.1111/j.1600-0560.1978.tb00949.x.
- ^ Lambert MW, Lambert WC, Schwartz RA,; et al. (јануар 1985). „Colonization of nonmelanocytic cutaneous lesions by dendritic melanocytic cells: a simulant of acral-lentiginous (palmar-plantar-subungual-mucosal) melanoma”. J Surg Oncol. 28 (1): 12—8. .
- ^ Lambert, W. Clark; Lambert, Muriel W.; Mesa, Myra L.; Schneider, Lawrence C.; Fischman, Gary J.; Abbey, Albert H.; Brodkin, Roger H.; Elam, Moses D.; Anderson, William A. (1987). „Melanoacanthoma and Related Disorders”. International Journal of Dermatology. 26 (8): 508—510. ISSN 0011-9059. doi:10.1111/j.1365-4362.1987.tb02290.x.
- ^ Andrews, Brian T.; Trask, Douglas K. (2005). „Oral Melanoacanthoma: A Case Report, a Review of the Literature, and a New Treatment Option”. Annals of Otology, Rhinology & Laryngology. 114 (9): 677—680. ISSN 0003-4894. doi:10.1177/000348940511400904.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Класификација | |
---|---|
Спољашњи ресурси |
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |