Pređi na sadržaj

Melanoakantom

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vidi još: Staračke bradavice
Melanoakantom
Specijalnostidermatovenerologija
Dijagnostički metodNa osnovu kliničkog pregleda, biopsija kože

Melanoakantom je retka varijanta seboroične keratoze koja se sastoji od dobroćudne (benigne) proliferacije keratinocita i melanocita.[1] Da bi se potvrdila dijagnoza melanoakantoma, treba konsultovati dermatologa.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Termin melanoakantom uveli su Mišima i Pinkus 1960. godine.[2]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Učestalost

Kožni melanoakantom koji se generalno smatra retkom bolešću, kao primarna dijagnoza javljao se u:

  • 5 od 500.000 uzastopnih uzoraka biopsije kože u jednoj seriji iz Sjedinjenih Američkih Država.[3]
  • jednom slučaju u seriji od 189 uzastopnih seboroičnih keratoza dijagnostikovanih među španskim pacijentima.

Dok su Simon i saradnici[4] otkrili da kožni melanoakantom predstavlja 28% svih seboroičnih keratoza, Korejska anketa o seboroičnim keratozama utvrdila je da je melanoakantom prisutan u 9,2% slučajeva kod 271 testiranih.[5]

Rasa

Kožni melanoakantom se češće opisuje kod belaca nego kod drugih. Međutim, lezija je retka u svim etničkim grupama.

Pol

Kožni melanoakantom se razvija kod muškaraca i žena sa istom učestalošću.

Starost

Kožni melanoakantom se razvija kod ljudi srednjih i starijih godina ( 46-81 godina), sa prosečnom starošću od 55-65 godina.[3][6]

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Melanoakantom se može naći i na koži i na oralnoj sluzokoži, međutim oralni melanoakantomi su reaktivne lezije, a kožni melanoakantomi se smatraju benignim neoplastičnim lezijama.[7]

Imperativ je pavilno identifikovati ovu leziju jer se klinički može pogrešno dijagnostikovati kao maligni melanom.

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Za melanoakantome nisu potrebne ni laboratorijske ni slikovne studije. Jednostavna biopsija brijanjem ili ekscizijom, u zavisnosti od mesta melanoakantoma, može se uraditi u dijagnostičke svrhe. Pošto su lezije epidermalne i površne, ekscizija dermisa i subkutisa u osnovi melanoakantoma nije potrebna niti se preporučuje.

Dermatoskopske karakteristike[8] uključuju otvore slične komedonimaa, masnim prstim i nepravilno raspoređenim tačkama. Poređenje ovih karakteristika između melanoakantoma i melanoakantomskih melanoma pokazalo je da se mogu klinički preklapati u izgledu i na dermoskopiji.[9]

Melanoakantom je jedan od najčešćih benignih tumora koji mogu imati dermatoskopske karakteristike koje ukazuju na malignitet.[10] Reflektivna konfokalna mikroskopska procena melanoakantoma može pokazati karakteristike koje sugerišu na nodularni melanom,[11] sa dendritičnim pagetoidnim ćelijama.[12]

Mikroskopski pregled melanoakantoma kože otkriva benigni akantom koji se sastoji od keratinocita i dendritičnih melanocita. Mogu se videti:[13]

  • akantoza,
  • hiperkeratoza,
  • parakeratoza,
  • papilomatoza
  • biseri malih rogova.

Veliki dendritični melanociti sa obilnim granulama melanina se šire po celoj leziji.

Citološka atipija nije karakteristika melanocita ili keratinocita u melanoakantomu. Opisana su dva tipa melanoakantoma: difuzni tip u kome su melanociti neravnomerno raspoređeni po leziji i klonski tip u kome su melanociti i keratinociti skupljeni u mala gnezda.[3]

Elektronsko mikroskopske studije otkrivaju da je transfer melanina iz ovih visoko dendritičnih melanocita u susedne keratinocite delimično ili, u nekim slučajevima, potpuno poremećen.[14]

Testovi imunoprecipitacije i imunofluorescentne studije pokazuju da melanoakantom nije povezan sa malignim melanomom.[15][16]

Terapija[uredi | uredi izvor]

Farmakološke terapije nisu dostupne za melanoakantome.

Jednostavna ekscizija je lekovita za melanoakantome. Kožni melanoakantom je benigni i može se ukloniti kiretažom. Međutim, jedna teorija sugeriše da kožni melanoakantom može biti samoograničen i da se rešava bez intervencije.

Krioterapija se može koristiti ako je dijagnoza sigurna i ako nije potreban histološki pregled. Koagulacija argon plazme je nova opcija lečenja oralnog melanoakantoma.[17]

Ožiljci se mogu očekivati nakon hirurškog ili krioterapijskog uklanjanja melanoakantoma.

Standardna naknadna nega može biti potrebna za procenu zarastanja i rešavanje kozmetičkih problema.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Vasani, ReshamJ; Khatu, SwapnaS (2013). „Melanoacanthoma: Uncommon presentation of an uncommon condition”. Indian Dermatology Online Journal. 4 (2): 119. ISSN 2229-5178. doi:10.4103/2229-5178.110638. 
  2. ^ MISHIMA, YUTAKA (1960-04-01). „Benign Mixed Tumor of Melanocytes and Malpighian Cells”. Archives of Dermatology. 81 (4): 539. ISSN 0003-987X. doi:10.1001/archderm.1960.03730040043009. 
  3. ^ a b v Prince C, Mehregan AH, Hashimoto K, Plotnick H (avgust 1984). „Large melanoacanthomas: a report of five cases”. J Cutan Pathol. 11 (4): 309—17. .
  4. ^ Simon P, Requena L, Sanchez Yus E (april 1991). „How rare is melanoacanthoma?”. Arch Dermatol. 127 (4): 583—4. .
  5. ^ Roh NK, Hahn HJ, Lee YW, Choe YB, Ahn KJ (april 2016). „Clinical and Histopathological Investigation of Seborrheic Keratosis”. Ann Dermatol. 28 (2): 152—8. .
  6. ^ Vion, B.; Mérot, Y. (1989). „Melanoacanthoma of the Penis Shaft”. Dermatology. 179 (2): 87—89. ISSN 1018-8665. doi:10.1159/000248319. 
  7. ^ Lakshminarayanan, Vidya; Ranganathan, Kannan (2009-01-13). „Oral melanoacanthoma: a case report and review of the literature”. Journal of Medical Case Reports. 3 (1). ISSN 1752-1947. doi:10.1186/1752-1947-3-11. 
  8. ^ Chung E, Marghoob AA, Carrera C, Marchetti MA. Clinical and Dermoscopic Features of Cutaneous Melanoacanthoma. JAMA Dermatol. 2015 Jun 17.
  9. ^ Roh D, Ha DL, Kim Y, Shin K, Kim HS, Ko HC, et al. Comparison of Dermoscopic Features Between Melanoacanthomas and Melanoacanthoma-Like Malignant Melanomas in Korean Patients. J Cutan Med Surg. 2020 Nov 26. 1203475420977470.
  10. ^ Papageorgiou V, Apalla Z, Sotiriou E, Papageorgiou C, Lazaridou E, Vakirlis S, et al. The limitations of dermoscopy: false-positive and false-negative tumours. J Eur Acad Dermatol Venereol. 2018 Jan 5.
  11. ^ Shahriari N, Grant-Kels JM, Rabinovitz HS, Oliviero M, Scope A (oktobar 2016). „In vivo reflectance confocal microscopy features of a melanoacanthoma”. Dermatol Pract Concept. 6 (4): 27—30. .
  12. ^ Porto, Ana Carolina Souza; Blumetti, Tatiana Pinto; Macedo, Mariana Petaccia de; Braga, Juliana Casagrande Tavoloni (2019). „Melanoacanthoma: a potential pitfall of reflectance confocal microscopy”. Anais Brasileiros de Dermatologia. 94 (6): 747—750. ISSN 0365-0596. doi:10.1016/j.abd.2019.01.002. 
  13. ^ „Cutaneous Melanoacanthoma: Practice Essentials, Background, Etiology”. emedicine.medscape.com. 2023-03-22. 
  14. ^ SCHLAPPNER, O. L. A.; ROWDEN, G.; PHILLIPS, T. M.; RAHIM, Z. (1978). „Melanoacanthoma”. Journal of Cutaneous Pathology. 5 (3): 127—141. ISSN 0303-6987. doi:10.1111/j.1600-0560.1978.tb00949.x. 
  15. ^ Lambert MW, Lambert WC, Schwartz RA,; et al. (januar 1985). „Colonization of nonmelanocytic cutaneous lesions by dendritic melanocytic cells: a simulant of acral-lentiginous (palmar-plantar-subungual-mucosal) melanoma”. J Surg Oncol. 28 (1): 12—8. .
  16. ^ Lambert, W. Clark; Lambert, Muriel W.; Mesa, Myra L.; Schneider, Lawrence C.; Fischman, Gary J.; Abbey, Albert H.; Brodkin, Roger H.; Elam, Moses D.; Anderson, William A. (1987). „Melanoacanthoma and Related Disorders”. International Journal of Dermatology. 26 (8): 508—510. ISSN 0011-9059. doi:10.1111/j.1365-4362.1987.tb02290.x. 
  17. ^ Andrews, Brian T.; Trask, Douglas K. (2005). „Oral Melanoacanthoma: A Case Report, a Review of the Literature, and a New Treatment Option”. Annals of Otology, Rhinology & Laryngology. 114 (9): 677—680. ISSN 0003-4894. doi:10.1177/000348940511400904. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Меланоакантом&oldid=27857825”