Пређи на садржај

Мидхат Шамић

С Википедије, слободне енциклопедије
Мидхат Шамић
Лични подаци
Датум рођења(1907-03-16)16. март 1907.
Место рођењаСарајево, Аустро-угарска
Датум смрти23. јануар 1990.(1990-01-23) (82 год.)
Породица
ДецаЈасна Шамић

Мидхат Шамић (Сарајево 1907 — 1990), био је југословенски и босанскохерцеговачки књижевник (романист, методичар, методолог и преводилац), те члан Академија наука и умјетности Босне и Херцеговине (АНУБиХ). Добитник је више одликовања.

Школовање[уреди | уреди извор]

Мидхат Шамић, рођен је 16. марта 1907. године у Сарајеву. У свом родном граду завршио је основну и средњу школу. Након тога одлази за Београд где уписује Филозофски факултет. Завршио је студије француског језика и књижевности, упоредне књижевности са југословенском књижевношћу и латински језик 1931. године. Одмах након дипломирања, па све до 1950. године радио је као професор у средњим школама у Приједору, Сарајеву и Београду. Кратко време је био професор и у вишој Педагошкој школи у Сарајеву у којој је предавао француски језик.[1]

Рад на Универзитету[уреди | уреди извор]

На место професора Филозофског факултета долази одмах при његовом оснивању, тј. 1950. године. Предавао је француску књижевност до XVIII века. На факултету је прешао сва наставничка звања, од предавача до професора. У периоду између 1954—1956. године радио је у Паризу као лектор српско-хрватског језика на Сорбони. Две године касније, тачније 1958. године, одбранио је државни докторат са две тезе: Les Voyageurs français en Bosnie... (главна теза) i Les Sources historiques de la Chronique de Travnik од Иве Андрића (допунска теза), за шта му је додељен највиши степен у оцењивању: mention très honorable. Од 1969. био је дописни члан АНУБиХ, а редовни члан постаје 1973. године. У АНУБиХ је обављао и различите дужности: сектретар Одељења за књижевност и уметност, члан Председништва, а једно време је био и потпредседник Академије. Основне две области којима је Шамић посветио своју научну пажњу јесу упоредна књижевност и француска књижевност.[1]

Дела[уреди | уреди извор]

Значајна дела из прве области односе се на проучавање књижевно-културних веза и додира Француске и Босне у једној изузетно узбурканој историјској епохи (крај XVIII и почетак XIX века). Нека дела објављена су на француском језику у Француској. Ту се, пре свега, мисли на студију Les voyageurs français en Bosnia à la fin du 18e siècle et au début du 19e et le pays tel qu’ils l’ont vu (1960). Под насловом Француски путници у Босни на прагу XVIII века и њихови утисци о њој, иста студија објављена је и на српском језику (1966). У ову групи Шамићевих дела спадају још и следеће расправе и студије: Фра Грго Мартић и Французи (1957); Историјски извори "Трговачке хронике" Иве Андрић и њихова уметничка транспозиција (1962); Из стране и упоредне књижевности (1968). Мидхат Шамић је писао и о великом броју француских писаца, а најзначајнији му је рад из француске књижевности и монографија Живот и дјело доба А. Жида(1976). Шамић је такође био истакнут преводилац са француског језика. Посебно су му запажени преводи Золиних романа. Бавио се и проблемима методологије и технике научно-истраживачког рада, што је резултирало књигом "Како настаје научно дјело" (1968, 1969, 1972).[2] Осим тога, Шамић се бавио и проблемима медотике страних језика . Његов приручник "Методика наставе и техника учења живих језика", с посебним освртом на енглески, француски, руски и немачки (1959) помагао је, у време када је настао, да се напреди настава страних језика код нас.

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Методика наставе и технике учења живих језика, Свјетлост, 2. изд., Сарајево 1959.
  • Les Voyageurs français en Bosnie à la fin du 18e siècle et au début du 19e..., Didier, Paris 1960.
  • Историјски извори Травничке хронике Иве Андрића и њихова умјетничка транспозиција, Веселин Маслеша, Сарајево 1962.
  • Из стране и упоредне књижевности, Свјетлост, Сарајево 1968.
  • А. Гиде и Р. Мартин ду Гард: Књижевно пријатељство, АНУБиХ, Сарајево 1975.
  • Личност, дело и доба А. Жида у свјетлу његова дневника, АНУБиХ, Сарајево 1976.
  • Како настаје научно дјело, Свјетлост, Сарајево 1977. (десетак издања)

Преведене књиге[уреди | уреди извор]

  • А. Тибоде, Историја француске књижевности; изабрани одломци из ђела Монтаигнеа и Хугоа.

Награде и одликовања[уреди | уреди извор]

Добитник је 27-јулске награде 1968. године, награде ЗАВНОБиХ-а, Спомен-плакете Сарајева, Плакете Универзитета у Сарајеву, као и одликовања (Орден рада са златним венцем, Орден заслуга за народ са сребрним зрацима).[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Ћирковић, Сима. Енциклопедија српске историографије. Михаљчић Раде. Београд: Народна Библиотека Србије. стр. 718—719. ISBN 978-86-80269-35-1. 
  2. ^ Šamić, Midhat (1988). Kako nastaje naučno djelo. Sarajevo: Svjetlost. стр. 151—164. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мидхат_Шамић&oldid=26938021”