Мирослав Јовановић (историчар)

С Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили другу особу, погледајте чланак Мирослав Јовановић.
Мирослав Јовановић
Лични подаци
Датум рођења(1962-05-01)1. мај 1962.
Место рођењаБеоград, ФНРЈ
Датум смрти8. јануар 2014.(2014-01-08) (51 год.)
Место смртиБајина Башта, Србија
Научни рад
ИнституцијаФилозофски факултет у Београду

Мирослав Јовановић (Београд, 1. мај 1962 — Бајина Башта, 8. јануара 2014) био је српски историчар, редовни професор на Одељењу за историју, Филозофског факултета у Београду. Био је један од највећих познавалаца руске емиграције у ХХ веку, руске историје и историје Балкана.

Образовање и академска каријера:[уреди | уреди извор]

У Београду је завршио основну и средњу школу. Дипломирао, магистрирао и докторирао је на Одељењу за историју, Филозофског факултета у Београду. Под менторством проф. др Андреја Митровића магистарску тезу „Досељавање руских избеглица у Краљевину СХС 1919-1924“ одбранио је 1993, а докторску тезу „Руска емиграција на Балкану 1920-1940“ током 2001. године.[1].

Био је запослен од 1989. на Филозофском факултету у Београду, на Одељењу за историју. Одржао је и низ предавања на иностраним универзитетима: у Москви (Историјски факултет Московског државног универзитета, Универзитету Московског државног института међународних односа МИД Русије), Софији (Историјски факултет Софијског државног универзитета), Бањој Луци и Берлину.[1].

Научни рад[уреди | уреди извор]

Основна подручја научног интересовања била су му теме из савремене историје. На првом месту, истраживао је историју руске емиграције у првој половини XX века, а поред тога обрађивао је теме из руске историје (СССР) и историје Балкана. Бавио се и методологијом и теоријом историјске науке, у оквиру кога је остао посебно запажен његов рад на тему историје српске историографије, као и друштвене и културне историје српског народа у XIX и ХХ веку.[1].

Учествовао је као координатор и руководилац на неколико међународних пројеката: Repräsentationen des sozialistischen Jugoslawien im Umbruch (2012—2013), History and History Teaching in Southeast Europe (2000—2002), Москва и Србија: Београд и Русија – пет векова историје (2007—2014), Русская политика на Балканах и в Сербии (Югославии) (2011—2014). Био је уредник и члан редакција страних и домаћих часописа и публикација: „Русский сборник: Исследования по истории России“, Москва; „Годишњак за друштвену историју“, Београд; „Зборник радова Народног музеја“, Чачак; библиотека „Serbica“ и „Rossica“, Удружење за друштвену историју, Београд и едиције “Историјска мисао”, Српска Књижевна Задруга, Београд.[1]. Основао је Центар за савремену историју Балкана при Филозофском факултету у Београду (2006) и Центар за руске студије при Филозофском факултету у Београду (2010).[2]

Био је председник Управног одбора Архива Србије и члан Управног одбора Института за новију историју Србије. Налазио се на месту директора Одељења за историју, Андрићевог института у Андрићграду, а био је и председника Међународног научног одбора за обележавање 100-годишњице Првог светског рата.[3]

Добитник је Награде града Београда за друштвене и хуманистичке науке за 2012. годину за дело Срби и Руси 12—21 век (Историја односа).

Библиографија[4][уреди | уреди извор]

Аутор је осам монографија, једанаест томова приређене грађе, осамдесет стручних чланака и великог броја краћих публицистичких текстова, енциклопедијских одредница, приказа, фељтона, итервјуа и превода.

Монографије[уреди | уреди извор]

  1. Досељавање руских избеглица у Краљевину СХС 1919-1924, Београд 1996, 385.
  2. Језик и друштвена историја. Друштвеноисторијски оквири полемике о српском књижевном језику, Београд 2002, 230.
  3. Србија 1804-2004: три виђења или позив на дијалог, Београд 2005, 205. (са Љубодрагом Димићем и Дубравком Стојановић); Србија 1804-2004: три виђења или позив на дијалог Архивирано на сајту Wayback Machine (19. фебруар 2014) (друго е-издање), Београд 2009, 234. (са Љ. Димићем и Д. Стојановић)
  4. Русская эмиграция на Балканах (1920—1940), Москва 2005, 484.
  5. Руска емиграција на Балкану (1920—1940), Београд 2006, 559.
  6. Србија 1804-2004: 200 година развоја оптерећеног дисконтинуитетима - седам теза, Београд: Нова Европа, 2006, 71.
  7. Криза историје: српска историографија и друштвени изазови краја 20. и почетка 21. века, Београд 2009, 263. (са Радивојем Радићем)
  8. Срби и Руси 12—21 век (Историја односа), Београд: Народна библиотека Србије 2012, 254.

Приређена грађа[уреди | уреди извор]

  1. В. Станојевић, Историја српског војног санитета. Наше ратно санитетско искуство, (приређивач са Мирославом Перишићем, аутор поговора, писац биографија аутора, састављач библиографије, приређивач докумената), Београд 1992. (2. издање)
  2. Between the archives and the field: A dialogue on historical anthropology of the Balkans. (Editor, with Karl Kaser and Slobodan Naumović), Belgrade-Graz 1999, 276.(друго издање: Lit Verlag: Münster-Hamburg-Berlin-London 2004)
  3. Childhood in South East Europe: Historical Perspectives on Growing Up in the 19th and 20th Century, (Editor with Slobodan Naumović), Belgrade-Graz 2001, 302.(друго издање: Lit Verlag: Münster-Hamburg-Berlin-London 2004)
  4. Gender relations in South Easetrn Europe: Historical Perspectives on Womanhood and Manhood in 19th and 20th Century, (Editor with Slobodan Naumović), Belgrade-Graz 2002, 410.(друго издање: Lit Verlag: Münster-Hamburg-Berlin-London 2004)
  5. Против Вука: Српска грађанска интелигенција 18. и 19. века о језику и његовој реформи, Београд 2004, 410.
  6. Модерна српска држава 1804-2004: хронологија, (Аутор-редактор са Љ. Димићем, Љ. Трговчевић, М. Ристовићем, Д. Стојановић, П. Марковићем, Б. Прпом и М. Перишићем) Београд 2004, 534.
  7. Сербия о себе, (Редактор-составитель), Москва, Издательство "Европа" 2005, 507.
  8. Живети у Београду: Документа Управе града Београда. Књига 1-6, (Приређивач са Предрагом Марковићем, Мирославом Перишићем, Дубравком Стојановић, Миланом Ристовићем и Гораном Милорадовићем), Београд 2003-2008.
  9. Срби о Русији и Русима: Од Елизавете Петровне до Владимира Путина (1750—2010) – Антологија, (приређивач), Београд 2011, 857.
  10. Москва–Србија, Београд–Русија = Москва–Сербия, Белград–Россия: документа и материјали. Том I- II. Друштвене и политичке везе, (Председник редакције), Београд – Москва 2009, 2011.

Изабрани чланци[уреди | уреди извор]

  1. “Стаљинизам”, у: Историјски гласник 1-2 (1993), 103-119.
  2. “Русија у егзилу. Оквири, домети и начелни проблеми истраживања”, у: Руска емиграција у српској култури ХХ века. Зборник радова том I, Београд 1994, 22-37;
  3. “Boljševička agentura na Balkanu 1920-1923. (Teze o organizaciji, strukturi, planovima i praksi)”, u: Istorija 20. veka , 2 (1995), 37-50.
  4. “Kraljevina SHS i antiboljševička Rusija 1918-1924. Skica za sveobuhvatno tumačenje”, u: Tokovi istorije 1-2 (1995), 93-126;
  5. “Прогнана елита. Социјална структура руске избегличке колоније у Краљевини СХС”, у: Годишњак за друштвену историју, Год. II, св. 3 (1995), 297-321.
  6. “У лавиринту традиција: Од ‘Св. Саве’ до ‘Митраљете’ и ‘Ћићка’ (Савремени називи основних школа у Србији). Прилог истраживању проблема обележавања традиција у савременом животу Србије”, у: Годишњак за друштвену историју, Год. IV, св. 1 (1997), 97-111.
  7. “’Instability and infertility’ – famili and marital relations of the Russian refugees in the Kingdom of Yugoslavia. Three theses towards understanding of some basic problems”in: M.Jovanovic, K.Kaser, S.Naumovic (editors), Between the archives and the field: A dialogue on historical anthropology of the Balkans. Belgrade – Graz 1999, 101-114.
  8. «'Умреть за Родину': Первая мировая война или столкновение 'обичного человека' с тотальной войной», в: Последняя война Императорской России, Сб. статей под редакцией О. Р. Айрапетова, Москва 2002, pp. 136-157.
  9. «Наслеђе «ви[[е классе»: одраз друштва у српском књижевном, културном и научном наслеђу 18. века (Прилог проучавању српских грађанских традиција 18. века)», у: Годишњак за друштвену историју Год. IX, св. 1-3, (2002), 7-27.] Архивирано на сајту Wayback Machine (19. фебруар 2014)
  10. „O „krilatom Vuku“ i „Aždajama graždanske misli“: Stereotipi i mitovi o Vuku Karadžiću i njegovim oponentima (u nauci)“, u: Istorija i sećanje: studije istorijske svesti, Beograd 2006, 191-228.
  11. “Das russische Exil in den Balkanstaaten nach dem Ende des Burgerkrieges 1919-1920/22”, in: D. Dahlmann (Hg.), Unfreiwilliger Aufbruch: Migration und Revolution von der Franzosischen Revolution bis zum Prager Fruhling, Essen 2007, 81-114.
  12. „Руска православна загранична црква у Југославији током двадесетих и тридесетих година 20. века“, у: Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати. Књига 3 (2008),160-178.
  13. „20. октобар: од ослобођења до окупације Београда (Радикална трансформација једног политичког симбола)“, у: Ослобођење Београда 1944. Зборник радова, Београд 2010, 505-523.
  14. „Tri Titove Juogslavije: moćna, napredna i zločinačka – Tri kontekstualna okvira istoriografskih tumačenja istorije socijalističke Jugoslavije“, u: Tito – Viđenja i tumačenja. Zbornik radova, Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2011, s. 552-561.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Проф. др Мирослав Јовановић (1962—2014) Архивирано на сајту Wayback Machine (12. фебруар 2014), IN MEMORIAM Проф. др Мирослав Јовановић(1962—2014), председник Управног одбора Архива Србије Архивирано на сајту Wayback Machine (2. фебруар 2014)
  2. ^ „Проф. др Мирослав Јовановић (1962—2014)”. Архивирано из оригинала 12. 2. 2014. г. Приступљено 1. 2. 2014. 
  3. ^ „[https://web.archive.org/web/20140202230730/ Архивирано] на сајту [[Wayback Machine]] (2. фебруар 2014) IN MEMORIAM Проф. др Мирослав Јовановић(1962—2014), председник Управног одбора Архива Србије”. Архивирано из оригинала 02. 02. 2014. г. Приступљено 01. 02. 2014.  Спољашња веза у |title= (помоћ); Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  4. ^ „Библиографија проф др Мирослава Јовановића”. Архивирано из оригинала 3. 2. 2014. г. Приступљено 1. 2. 2014. 

Спољашње везе:[уреди | уреди извор]

Мирослав Јовановић на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мирослав_Јовановић_(историчар)&oldid=26941166”