Ноћне фигуре

С Википедије, слободне енциклопедије
Ноћне фигуре
Постер филма
Изворни насловNachtgestalten
Жанрхорор
РежијаРичард Освалд
СценариоРичард Освалд
ПродуцентРичард Освалд
Темељи се наElagabal Kuperus аутора Карла Ханса Стробла
Главне улогеПол Вегенер
Рајнхолд Шунцел
Ерна Морена
Конрад Вајт
Директор
фотографије
Карл Хофман
СценографГвидо Зебер
Продуцентска
кућа
Richard-Oswald-Produktion
ДистрибутерDecla-Bioscop
Година1920.
Трајање106 минута
Земља Вајмарска република
Језикнеми
немачки међупреводи
IMDb веза

Ноћне фигуре (нем. Nachtgestalten) немачки је неми хорор филм из 1920. године, од редитеља, сценариста и продуцента Ричарда Освалда. Главне улоге тумаче Пол Вегенер, Рајнхолд Шунцел, Ерна Морена и Конрад Вајт.[1] Централни лик филма је окрутни мултимилијардер Томас Безуг. Инспирисан је романом Elagabal Kuperus аутора Карла Ханса Стробла.[2]

Уметнички директор филма је Ханс Драјер, док је кинематограф Карл Хофман, који је касније сарађивао са редитељима као што су Фриц Ланг и Ф. В. Мурнау.[2] Филм је сниман у Берлину. Премијерно је приказан 6. јануара 1920. Пошто до данас није сачувана ниједна копија, сматра се изгубљеним.

Радња[уреди | уреди извор]

Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Мултимилијардер Томас Безуг је најбогатији и најусамљенији човек на свету. Он је инвалид, који се помежа кретати само помоћу штака и то уз пуно муке. Веома је окрутан, а због фанатичне љубави према свом сину, држи га као мајмуна у кавезу...

Улоге[уреди | уреди извор]

Глумац Улога
Пол Вегенер Томас Безуг
Рајнхолд Шунцел секретар
Ерна Морена Елизабет
Ерик Чарел Арнолд Безуг
Конрад Вајт кловн
Анита Бербер плесачица
Пол Билт проналазач
Теодор Лос
Вили Ален

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Hutchings, стр. 323
  2. ^ а б Workman, Christopher; Howarth, Troy (2016). "Tome of Terror: Horror Films of the Silent Era". Midnight Marquee Press. p. 227. ISBN 978-1936168-68-2.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Hutchings, Peter. The A to Z of Horror Cinema. Scarecrow Press, 2009.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]