Пређи на садржај

Окамова бритва

С Википедије, слободне енциклопедије
Цртеж из 1341. године

Окамова бритва или Окамова оштрица је принцип који се приписује енглеском логичару и фрањевачком фратару из 14. века, Вилијаму Окамском.[1] Принцип налаже да објашњење било ког феномена треба да прави што је мање могуће претпоставки,[2][3] елиминишући оне претпоставке које не утичу на закључке хипотезе или теорије, која је у питању. Овај принцип се често описује латинском изреком: entia non sunt multiplicanda praeter necessitatem, у грубом преводу: ентитети се не смеју умножавати више него што је неопходно. Алтернативна верзија гласи Pluralitas non est ponenda sine necessitate у преводу, Умножавање не треба претпостављати уколико за то нема потребе.[4]

Принцип Окамове бритве се врло често парафразира на следећи начин: Ако су сви остали критеријуми једнаки, најједноставније решење је најбоље.[5] Другим речима, када је више конкурентских теорија једнако у осталим погледима, принцип предлаже да се изабере теорија која уводи најмање претпоставки и постулира најмање ентитета. Један пример примене Окамове бритве је одбијање хипотезе о луминоферозном етеру као одговор на Ајнштајнову теорију релативитета.

Слично, у науци се Окамова бритва користи као абдуктивна хеуристика у развоју теоријских модела, а не као ригорозни арбитар између кандидатских модела.[6][7] У научној методи, Окамова бритва се не сматра необоривим принципом логике или научним резултатом; склоност ка једноставности у научној методи заснива се на критеријуму кривотворљивости. За свако прихваћено објашњење неке појаве може постојати изузетно велики, можда чак и несхватљив, број могућих и сложенијих алтернатива. Будући да погрешна објашњења увек могу бити оптерећена са ad hoc хипотезама како би се спречило њихово фалсификовање, једноставније теорије су пожељније од сложенијих, јер се лакше проверавају.[8][9][10]

Историја

[уреди | уреди извор]

Фраза Окамова бритва појавила се тек неколико векова након смрти Вилијама Окамског 1347. Либерт Фројдмант у својој књизи О хришћанској филозофији душе заслужан је за ову фразу говорећи о „novacula occami“.[11] Окамски није измислио овај принцип, али „бритва” - и њена повезаност са њим - могу бити последица учесталости и ефикасности са којом ју је користио.[12] Окамски је начело изнео на различите начине, али најпопуларнију верзију, „Ентитети се не смију умножавати без потребе” (Non sunt multiplicanda entia sine necessitate) формулирао је ирски фрањевачки филозоф Џон Панч у свом коментару на дела Дунса Скота 1639.[13]

Занимљивост

[уреди | уреди извор]

Често интерпретирање Окамове бритве у смислу да је најбоље решење оно које је и најједноставније, искоришћено је у филмуКонтакт“, где је главну улогу имала Џоди Фостер. Наиме, фантастичне тврдње (и доживљаји) главне јунакиње су наишли на осуду и неверицу научне јавности. У покушају да скрене пажњу на своја убеђења, унела је оправдану сумњу дајући тако и могућност и простор паранормалним феноменима. Противаргумент њеним тврдњама је био управо подупрт Окамовом оштрицом (једноставније решење је било рационално, односно да се контакт са ванземаљском расом није ни догодио). У филму се више пута провлачи овај принцип; чак на тај начин лик који Фостерова тумачи, а који је атеиста, објашњава зашто бог не постоји.

  1. ^ „What is Occam's Razor?”. math.ucr.edu. Приступљено 1. 6. 2019. 
  2. ^ Who sharpened Occam’s Razor?
  3. ^ Schaffer, Jonathan (2015). „What Not to Multiply Without Necessity” (PDF). Australasian Journal of Philosophy. 93 (4): 644—664. S2CID 16923735. doi:10.1080/00048402.2014.992447. 
  4. ^ Енциклопедија Британика, Приступљено 17. 4. 2013.
  5. ^ Duignan, Brian. „Occam's Razor”. Encyclopedia Britannica. Приступљено 11. 5. 2021. 
  6. ^ Hugh G. Gauch, Scientific Method in Practice, Cambridge University Press, 2003, ISBN 978-0-521-01708-4.
  7. ^ Hoffman, Roald; Minkin, Vladimir I.; Carpenter, Barry K. (1997). „Ockham's Razor and Chemistry”. International Journal for Philosophy of Chemistry. 3: 3—28. 
  8. ^ Alan Baker (2010) [2004]. „Simplicity”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. California: Stanford University. ISSN 1095-5054. 
  9. ^ Courtney, A.; Courtney, M. (2008). „Comments Regarding 'On the Nature of Science'”. Physics in Canada. 64 (3): 7—8. Bibcode:2008arXiv0812.4932C. arXiv:0812.4932Слободан приступ. 
  10. ^ Sober, Elliott (1994). „Let's Razor Occam's Razor”. Ур.: Knowles, Dudley. Explanation and Its Limits. Cambridge University Press. стр. 73—93. 
  11. ^ Sober, Elliott (2015). Ockam's Razor: A User's Manual. Cambridge University Press. стр. 4. ISBN 978-1107692534. 
  12. ^ Roger Ariew, Ockham's Razor: A Historical and Philosophical Analysis of Ockham's Principle of Parsimony, 1976
  13. ^ Johannes Poncius's commentary on John Duns Scotus's Opus Oxoniense, book III, dist. 34, q. 1. in John Duns Scotus Opera Omnia, vol.15, Ed. Luke Wadding, Louvain (1639), reprinted Paris: Vives, (1894) p.483a

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]