Порфирије Гаски

С Википедије, слободне енциклопедије
Порфирије Гаски; фреска из Манастира св. Дионисија на Светој Гори, XVI век

Свети Порфирије (око 347-420. године) био је епископ гаски.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Родио се у Солуну у богатој породици. Своју младост до двадесетпете године провео је у родном граду, када је напустио родитељски дом и светски живот и удаљио се у Мисирску пустињу.[2] Под старањем духовника, Порфирије се ту замонашио и проведео пет година. Онда је посетио Свету Земљу у друштву са својим другом, иноком Марком. Близу Јерусалима подвизавали су се у некој пештери опет пет година. Тада је, међутим, изгубио снагу у ногама па више није могао ићи. Ипак, пузећи на коленима, он је стално посећивао Божије службе. По веровању, једне ноћи у визији му се јавио сам Бог и исцелио га од болести у ногама, те је постао потпуно здрав. Када је изабран за епископа у Гази, Порфирије се с тешким срцем примио те дужности. У Гази је затекао само 280 хришћана; сви остали житељи су били идолопоклоници, и то врло фанатични.[3] Само својом великом вером и стрпљењем Порфирије је успео да Газане преведе у хришћанство. Морао је лично путовати у Цариград цару Аркадију и патријарху Јовану Златоусту, да тражи потпору у тешкој борби с идолопоклоницима. Жељену потпору је добио. Идолске храмове је затворио, кумире порушио и сазидао цркву са тридесет мермерних стубова. Зидање овог храма помогла је нарочито царица Евдокија. Порфирије је поживео довољно дуго да види цео град Газу преобраћену у хришћанство. Преминуо је 420. године. За њега се верује да је био чудотворац „за живота и после смрти“. Мошти му почивају и сада у Гази.[3]

Православна црква слави га 26. фебруара по црквеном, а 11. марта по грегоријанском календару.

Напомене[уреди | уреди извор]

Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Свети Порфирије, Епископ гаски | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]”. www.spc.rs (на језику: српски). Архивирано из оригинала 30. 12. 2021. г. Приступљено 2021-12-30. 
  2. ^ „СВЕТИ ПОРФИРИЈЕ, ЕПИСКОП ГАСКИ (ПОЧЕТАК ПОСТА)”. Црква Христа Спаситеља у Убу. 2019-09-29. Приступљено 2024-01-24. 
  3. ^ а б „Свети Порфирије, епископ Гаски”. Православна Митрополија црногорско-приморска (Званични сајт) (на језику: српски). 2023-03-10. Приступљено 2024-01-24. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]