Протонаука

Протонаука (од речи прото- + наука) означава најраније епохе у историји науке када је научни метод тек настајао.

Једна од протонаука је алхемија. Тако је Исак Њутн крајем 17. века и почетком 18. века доприносио наукама хемије и физике, иако је званично био алхемичар и природни филозоф. Са тачке гледишта из 21. века, Њутн се класификује као протонаучник.

У филозофији науке постоји неколико дефиниција протонауке. Стога, друго значење протонауку убацује у данашњи свет надовезујући се на разлику између тврдих и меких наука (енгл. Hard and soft science) по којој се науке рангирају по томе колико имају ригорозну методологију. У овом смислу се природне науке попут физике и хемије посматрају као науке, док се психоанализа може класификовати као протонаука због њене теоријске основе и недостатка емпиријских доказа. У овом контексту, протонаука се разликује од псеудонауке, јер се она ипак мења са новим доказима док се у псеудонауци првобитна хипотеза не мења без обзира на доказе.

Филозоф хемије Јап Бракел дефинише протонауку као "проучавање нормативних критеријума за експерименталну употребу технологије у науци".^[1] Томас Кун је истакао да протонаука ствара закључке који се могу тестирати, али ... ипак подсећа на филозофију и уметност, а не модерну науку. Мислим на, на пример, у областима као што су хемија и еликтрицитет до средине 18. века, изучавање наследства и филогенетских стабала до средине 19. века или многе друштвене науке данас. Истичући да оне задовољавају критеријуме тестирања, Попер се пита да ли дискусије у протонаучним пољима "доводе до јасног прогреса".^[2]

Термин пренаучни значи у односу на епоху пре него што је наука постојала. На пример, традиционална медицина је постојала хиљадама година пре него што је настала медицинска наука и због тога се многи њени аспекти означавају као пренаучни. У сличном, али мало различитом смислу, протонаучне теме (као што су алхемија током Њутновог времена) се могу назвати пренаучном, у ком случају су прото- и пре- синоними.

Неке протонауке постају део званичне науке.^[3] Тако је из астрологије настала астрономија или из алхемије хемија.

Види такође

Референце

^ Brakel, Jaap, "protoscience and protochemistry", Philosophy of chemistry: between the manifest and the scientific image, Leuven Univ Pr, December 2000
^ Kuhn, Thomas (1970). Imre Lakatos and Alan Musgrave, ур. Criticism and the growth of knowledge, Proceedings of the International Colloquium in the Philosophy of Science [held at Bedford college, Regent's Park, London, from July 11th to 17th 1965] (Reprint изд.). Cambridge: Cambridge Univ. Press. стр. 244—245. ISBN 978-0-521-09623-2.
^ Reflections on the reception of unconventional claims in science на сајту Wayback Machine (архивирано 2012-04-19), newsletter Center for Frontier Sciences, Temple University (1990). Archived from the original in April 19, 2012.

Литература

Kuhn, Thomas (1970). Imre Lakatos and Alan Musgrave, ур. Criticism and the growth of knowledge, Proceedings of the International Colloquium in the Philosophy of Science [held at Bedford college, Regent's Park, London, from July 11th to 17th 1965] (Reprint изд.). Cambridge: Cambridge Univ. Press. стр. 244—245. ISBN 978-0-521-09623-2.
H Holcomb, Moving Beyond Just-So Stories: Evolutionary Psychology as Protoscience. Skeptic Magazine, 1996.
D Hartmann, Protoscience and Reconstruction. Journal of General Philosophy of Science, 1996.
R Tuomela, Science, Protoscience and Pseudoscience. Rational Changes in Science.
JA Campbell, On artificial intelligence. Artificial Intelligence Review, 1986.
G Kennedy, Psychoanalysis: Protoscience and Metapsychology. 1959.
AC Maffei, Psychoanalysis: Protoscience Or Science?. 1969.
N Psarros, The Constructive Approach to the Philosophy of Chemistry. Epistemologia, 1995.

Спољашње везе

Questions to help distinguish a pseudoscience from a protoscience (a new science trying to establish its legitimacy). Adapted from "BCS Debates a Qi Gong Master," Rational Enquirer, Vol 6, No. 4, Apr 94

[1] Brakel, Jaap, "protoscience and protochemistry", Philosophy of chemistry: between the manifest and the scientific image, Leuven Univ Pr, December 2000

[2] Kuhn, Thomas (1970). Imre Lakatos and Alan Musgrave, ур. Criticism and the growth of knowledge, Proceedings of the International Colloquium in the Philosophy of Science [held at Bedford college, Regent's Park, London, from July 11th to 17th 1965] (Reprint изд.). Cambridge: Cambridge Univ. Press. стр. 244—245. ISBN 978-0-521-09623-2.

[3] Reflections on the reception of unconventional claims in science на сајту Wayback Machine (архивирано 2012-04-19), newsletter Center for Frontier Sciences, Temple University (1990). Archived from the original in April 19, 2012.

[1]

[2]

[3]