Психоанализа и религија
| Психоанализа и религија | |
|---|---|
 | |
| Настанак и садржај | |
| Ориг. наслов | Psychoanalysis and Religion |
| Аутор | Ерих Фром |
| Језик | еглески |
| Жанр / врста дела | Психологија |
| Издавање | |
| Датум | 1950. |
| Број страница | 224 |
| Тип медија | Тврди повез |
| Класификација | |
| ISBN ? | 0-300-00089-8 |
Психоанализа и религија јесте књига немачког социолога и психолога Ериха Фрома, објављена 1950. године.
Опис
[уреди | уреди извор]Фром, као припадник психоанализе, процењује непрестану напетост између традиционалне религије и филозофије психоанализе, за коју многи сматрају да тумачи задовољство инстинктивних и материјалних жеља као једини животни циљ. Фром сматра да психоанализа није непријатељ религије, нити њен савезник. Она се више бави људском реалношћу иза теолошких доктрина и остварењем људских вредности, које се крију иза свих религиозних учења.[1]
Као што доказују ово и његова друга дела, Фром је био фасциниран психолошким аспектима религије и нечим што се чинило свеприсутном потребом људи за религијом. Фром је поставио објашњење за овај феномен, на који људи реагују и који су утешени структуром и дисциплином црквене власти. Религија помаже људима да пронађу заједништво и бар мало контроле над својим животима, па је стога одбрана од осећања немоћи и усамљености. "За неке људе повратак у религију је одговор, не као чин вере, већ како би избегли недопустиву сумњу; они ову одлуку не доносе из преданости, већ у потрази за сигурношћу." (Од 1950, стр. 4) Самосвест, са својим потенцијалом да изазове акутна емоционална осећања, може бити застрашујућа и надмоћна. Религија може помоћи у ублажавању таквих страхова.[2]
У распознавању позитивних и негативних ефеката религије на појединце, Фром је направио разлику између ауторитарних и хуманистичких религија. Ауторитарни религијски ентитети шире уверење да су људи на милост и немилост свемогућег Бога, док хуманистички промичу уверење да је Божја моћ видљива у гриви појединца. Према Фрому, ауторитарне религије омаловажавају појединца негирајући његов индивидуални идентитет, док хуманистичке пружају личну потврду и раст.[2]
Док је Фром предвиђао могућност да религија може имати позитиван утицај у животу појединца, можда олакшавајући срећу и удобност, његова критика служи углавном за осуду, на врло основном нивоу, већине религијских редова, посебно оних који се најчешће практикују у западној култури. Сходно томе, Фромову тезу одбацује већина теолога.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Psihoanaliza i religija - Erih From | Delfi knjižare (на језику: енглески).
- ^ а б в Burger, Jerry (2007-04-16). Personality (на језику: енглески). Cengage Learning. ISBN 978-0-495-09786-0.