Разговор:Списак хрватских владара

Неопходна хитна и темељна прерада, ако не и потпуно брисање

Овај чланак садржи нис запрепашћујућих фактографских грешака и измишљотина. Уређивач је некритички пренео све што је затекао на хрватској верзији Википедије, и није се чак ни потрудио да хравтски новоговор преведе на српски језик. --Хаеул (разговор) 19:14, 23. децембар 2019. (ЦЕТ)

Узевши у обзир композиције следећих дела и списе следећих хроничара: Ајнхардову хронику, Геста регум Сцлаворум, Ј. Т. Пешина итд., долазимо до следећих закључака (Био ја геније или лудак, можда само ја).

Како се доказано зна да су неки хрватски владари преузети од других народа или само измишљени, (и то: Кубрат (био бугарски владар) и његови синови Моухло, Лобелос, Косег, Клук, Туга и Буга (сви измишљени), затим, Кубер (Кубратов син), Порга или Порин (Кубратов унук од сина Алцека, аварског кана (Историја Хрвата, велики ватикански фалсификат, др. Стеван Томовић.)), Радослав (деда српског кнеза Властимира), Вишеслав (заправо Војислав, прадеда српског кнеза Властимира), Будимир (српски кнез Будимир (Мутимир), син кнеза Властимира), Војномир (Хормидор = Хордомир, тј. Гордомир, отац моравског кнеза Момира и деда кнеза Растислава (Ј. Т. Пешин.)), Ратимир (син словенског краља Бладина, Сенудслављевог унука), Бра(ти)слав (Братислав, син Светополка Великог (870-894) од Моравске), Илко (митски владар), Мунцимир (српски кнез Мутимир (заправо Будимир)), Томислав (Домаслава, краљица Далмације, супруга краља Павлимира Ратоборног), Трпимир јр. + Крешимир I (Тресимир и Тугомир код Дукљанина / Десимир, син Павлимира и Домаславе), Михаил Крешимир II (Михаил Вишевић + Прелимир, унук Павлимира Ратника), Мирослав (стриц Јована Владимира и Стефана Војислава), Држислав ((D)Легет(слав) / Драгослав, син краља Прелимира), Светислав (Силвестар / Свевлад, син краља Прелимира), Крешимир III (Хвалимир, син краља Десимира), Стјепан + Стјепан Праска (Стефан Војислав), Крешимир IV (имао кћер Неду, тако се звала мати зетског краља Михаила I) + Звонимир (Михаило I Светомир или Славомир (Саганек / Спеланк и Суинимир / Суономир) од Зете) и Петар Св(ет)чић или Сла(в)чић (Петар Константин Бодин)), долазимо напослетку до тога да су стварни и независни владари Далмације били Борна (Божегост Божен, брат Момира Моравског (Ј. Т. Пешин.)), Владислав (Растислав, братанац Момира Моравског), Ми(ло)слав (Милослава, ћерка Драгомисла, супруга Растислава Моравског, по Ј. Т. Пешином), Прибина (преименован у Трпимир), Домагој (неретвански кнез и узурпатор далматинског престола), Светислав (брат Предислава и стриц Павлимира Ратоборног), Бранимир (из Равних котара?), Павлимир Ратник, Домаслава, Десимир, Предимир, Драгослав, Свевлад, Хвалимир, Петар, Јован Владимир, Драгомир, Стефан Војислав, Гојислав, Михаило I Светомир, Петар Константин Бодин и Михаило II, а смрћу последњег су Загорје и Далмација пале под Мађарску (у распону 1102-1105 год.). Загорјем су владали: Људевид Посавски, Прибина, потом у саставу Моравске (њом као удеони кнез владао Братислав (помиње се и као Предислав), син Светополка Моравског (870-894)), затим под Мађарском...

Маркон Падрино (разговор) 13:09, 23. новембар 2021. (ЦЕТ)

Ти си се баш заиграо као мало дијете. Није Wикипедија створена за комедијаше, већ за озбиљан рад. Нађеш ли какву погрешку, пријави или дај свој допринос у побољшавању чланка, умјесто што се играш с именима измишљених и полуизмишљених владара из Љетописа Попа Дукљанина. Wалтер9 (разговор) 00:15, 9. јануар 2022. (ЦЕТ)

Било како било, треба избацити непостојеће владаре, које су повјесни знанственици НДХ убацили у уџбенике, а комунистичка Југославија наставила традицију и оставити само оне постојеће...

Ово су били прави владари кнежевине Паноније (Загорје и Славонија) и кнежевине Далмације и Либурније (Крбавска и Истра).

Панонска кнежевина Владар Владавина Напомена Људовид Посавац 811. – 823. Био је брат кнеза Борена. Био је византијски вазал. Прибина 823. – 833. и 840. – 861. Панонија је била у саставу Моравске, од 833. до 840. године. Збачен је од стране свог стрица, Момира I од Моравске, вратио је Панонију под своју власт, помоћу Франачке. Горчило 861. – 876. Био је франачки вазал. Панонија је припојена Моравској 876. године. Моравска је пала под Мађарску 907. године. Кнежевина Далмација Владар Владавина Напомена Борна 811. – 821. Био је брат Људовида Посавца. Био је франачки вазал. Растислав 821. – 846. Боренов и Људовидов братанац. Владао је Далмацијом док није постао кнез Моравске. Прибина 846. – 861. Измирио се са стрицем Мојмиром I од Моравске и био је владар Далмације. Био је самосталан владар Далмације. Горчило 861. – 876. Био је франачки и византијски вазал. Светислав 876. – 879. Збацио је и заменио је Горчила на престолу. Бранимир 879. – 894. Био је самостални владар Далмације. Далмацију је напослетку, 894. год., себи припојила Дукља, у време кнеза Предимира (879–910) и кнегиње Доброславе (910–930), и у њеном саставу је била, док је није освојила Мађарска, 1102. године, у време краља Михаила Војислављевића (1098–1102). Владари Дукље: Предимир (879-910), Доброслава (910-930), Десимир (930-947), Предимир (947-971), Драгослав (971-976), Свевлад (976-980), Хвалимир (980-990), Петар (990-1007), Јован Владимир (1007-1016), Драгомир (1016-1018), Стефан Војислав (1018-1048), Гојислав (1048-1051), Михаило Светомир (1051-1081), Петар Константин Божин (1072-1098) и Михаило (1098-1102)... Маркон Падрино (разговор) 14:35, 12. март 2022. (ЦЕТ) Први поднаслов Ђе Белош Вукановић к’о хрватски бан? --93.86.58.121 (разговор) 18:46, 4. октобар 2009. (ЦЕСТ) Обнашао је ту дужност. У чему је проблем? I Хрват Габриел Борић је чилеански предсједник па што? Wалтер9 (разговор) 00:25, 9. јануар 2022. (ЦЕТ) Котроманићи нису хрватски владари Котроманићи су били српска владарска династија у средњовековној Босни, која је владала приближно од 1250. до 1463. године. Котроманићи су владали на српском етничком простору,и зато се не могу сматрати "хрватским владарима". Наравно да нису. Краљ Твртко I Котромановић (1338-1391), као и његови претходници, али и наследници, пре би се могли идентификовати као Срби, него као Хрвати. Да могу да оживе, као да би пре тврдили да су Срби... Маркон Падрино (разговор) 12:48, 23. новембар 2021. (ЦЕТ) То су твоје произвољне опаске и нагађања. Баш нигдје не пише да су Котроманићи били поријеком Срби, не спомиње се уопће откуд су, нити постоје критерији по којима би их требало убројити у српске владарске династије. Такођер, повијесна је чињеница да су владали и дијеловима хрватског етничког простора којим су босански владари кроз повијест овладали одузевши их Хрватској. Треће, оно што се зна о поријеклу краља Твртка I. је да му је мајка, дакле предак првог реда, била Хрватица из рода Шубића, а једна од бака, предак другог реда, Српкиња, родом из династије Немањића. Четврто, Твртко I. је узео наслов "краља Хрватске и Далмације" пред смрт 1390. године и као такав сасвим оправдано улази у ред хрватских владара. Wалтер9 (разговор) 00:21, 9. јануар 2022. (ЦЕТ)