Кнежевина Далмација и Либурнија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кнежевина Далмација и Либурнија
(недостаје слика заставе) (недостаје слика грба)
Застава Грб
The early Medieval Balkans.png
Тзв."Приморска Хрватска" око 900. године
Географија
Континент Европа
Регија Балкан
Друштво
Званични језици Старословенски језик, латински
Религија Паганизам, хришћанство
Владавина
Облик владавине Кнежевина
Титула владара Кнез
Владар Борна
Историјско доба Средњи век
Оснивање 9. век
Престанак 925.
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Simple Labarum.svg Византијско царство Краљевина Хрватска Italy and Illyria 1084 v2.svg
Портал:Историја

Кнежевина Далмација и Либурнија (позната и као Приморска Хрватска, Хрватска кнежевина, Кнежевина Хрватска, Далматинска Хрватска, Приморска кнежевина, Далматинска кнежевина) је била средњовековна јужнословенска кнежевина на подручју Далмације и Либурније.

Назив "Приморска Хрватска"[уреди]

У савременој историографији најчешће се Кнежевина Далмација и Либурнија назива Приморском Хрватском, што је термин осмишљен од стране хрватских историографа 19. века, у време националног буђења Хрвата. Појам је настао из потребе да се раносредњевековна Хрватска јужно од реке Купе, историјски и правно повеже са бившом Краљевином Славонијом, за коју је такође осмишљен термин "Панонска Хрватска". Иако су оба термина убрзо прихваћена од већине угледних историчара и ушла у употребу у свим релевантним светским научним и образовним институцијама, познато је да се у раносредњевековним историјским изворима не помињу под наведеним називима, већ као Далмација, Либурнија, Горња Панонија, Доња Панонија, итд. С тим у вези, угледни хрватски историчар Иво Голдштајн наводи[1]:

Викицитати „Новаковић константно пише "Приморска Хрватска", иако тако нешто у повијести није уопће постојало. То су хисториографски појмови, измислили су их историчари прошлих генерација како би нагласили хрватство тих покрајина које се није истицало у називима оног времена. Међутим, у доба Људевита Посавског постоје Далмација и Славонија, затим се у изворима спомињу и Панонија, Либурнија, Илирик, а тек се у другој половици 9, па у 10. и 11. ст. јавља и афирмира име Хрватска. Данас за упорабу назива "Приморска Хрватска" и других сличних, нема више оправдања, они само уносе забуну и треба их одбацити.“
(Иво Голдштајн, Поново о Србима у Хрватској у 9. стољећу, Хисторијски зборник, год. XXXVII (1), стр. 241-242.)

Први историјски утврђени документ у којем се појављују називи "Хрват" и "Хрватска" на подручју Далмације и Либурније, јесте повеља кнеза Трпимира (Трпмимирова даровница) од 4. марта 852. године, где се Трпимир назива "кнезом Хрвата" (Dux Croatorum), а његова земља "Краљевством Хрвата" (Regnum Croatorum). Међутим, истакнути хрватски историчари оспорили су и њену аутентичност[2].

Географско одређење[уреди]

Кнежевина Далмација и Либурнија, према хрватским историографима, налазила се на подручју западног дела некадашње римске провинције Далмације, са средиштем од Велебита до реке Цетине, где је граничила са Србијом [3]. У историјским изворима Срби се као народ на простору Далмације помињу још почетком 9. века[4]. Такозваној "Приморској Хрватској" обично се прибраја и Либурнија - од Истре (јужно од реке Раше) до јужног Велебита. Изгледа да је Либурнија имала нарочити положај унутар тзв. "Приморске Хрватске“. У ово је подручје спадала и покрајина Гацка, која се протезала у унутрашњост до Уне и Купе. Покрајина Гацка била је подељена на три жупе: Гацку, Лику и Крбаву. Њоме је управљао бан, док је свим осталим крајевима управљао директно кнез, који су били у вазалном односу према франачким владарима. Углавном, географски смештај, значај и управа "склавиније", којој су хрватски историографи наденули име "Приморска Хрватска", поклапају се са границама прве хрватске средњевековне државе, описане у делу "О управљању царством" Константина Порфирогенита.

Уз овако дефинисану "Приморску Хрватску" сместило се још неколико словенских држава, које се заједно понекад називају "склавиније". Према најранијим доступним историјским изворима (хроника франачког летописца Ајнхарда), као и век касније код Порфирогенита, осим горње Србије у чијем саставу су биле Рашка и Босна, то су биле и: Паганија или Неретљанска крајина, која се простирала од Цетине до Неретве, а припадали су јој и острва Брач, Хвар, Корчула, Мљет, Вис и Ластово; даље на југу налазило се Захумље (између Неретве и Дубровника) и Травунија (од Дубровника од Боке которске). Неки историчари сматрају да је и Дукља (на просторима данашње Црне Горе) била једна од "склавинија" која је насељена Србима, иако то Порфирогенит није поменуо[5].

До 9. века од децентрализованих територијалних заједница којима су управљали племенски поглавари, ствара се језгро хрватске државе под заједничком влашћу кнеза у долинама река Цетине, Крке и Зрмање с центрима у Биограду, Нину, Солинском пољу и Книну. Приобални градови Задар, Трогир, Сплит, Дубровник и Котор, заједно с острвима Рабом, Крком и Осором (данашњи Црес и Лошињ) остају под византијском влашћу и од 9. века чине тему Далмацију, којом је управљао царски намесник у Задру. То је био плод Ахенског мира из 812. године, којим су све снажнији Франци поделили власт на Јадрану с Византијом и то тако да су далматински градови и острва припали Византији а хрватски копнени дио франачком интересном подручју.

У вазалном односу према Францима[уреди]

Франачко царство (према подели из 843. у суседству Хрвата.

Након смрти Карла Великог, на власт долази његов син Луј Побожни (814840), а у фурланској марки влада Кадолах који улази у сукоб с панонским Словенима и Људевитом Посавским. Године 814., заједно с кнезом Људевитом Посавским, кнезом Доње Паноније (dux Pannoniae inferioris) пошао је и гудушачански (гачки) кнез Борна у Падерборн да се поклони новом цару приликом његовог ступања на франачки престо. Године 818. на државном Сабору у Херисталу присутно је Људевитово изасланство, али и изасланство Борне, гудушчанског кнеза (dux Guduskanorum), који је с народом пребегао пред Бугарима и потражио франачку заштиту[4]. Неки слависти попут (Шафарика), као и домаћи историчари, закључили су да је на основу Ајнхародовог летописа могуће закључити да је Борна, заједно с Тимочанима, пребегао из данашње Источне Србије 818. године.[6]. Пребегли Борна ће у борбама против Људевита стати на франачку страну, придобијајући тако за себе јаку силу која ће га моћи одбранити од Бугарске и Византије. Након првог неуспелог похода на Људевита, умире Кадолах, а наслеђује га маркгроф Балдерик који 819. започиње нови поход преко Карантаније. С југа се диже и Борна, сада именован у Ајнхардовим „Франачким аналима“ као dux Dalmatiae (кнез Далмације). Ипак, на Купи део његових снага, и то баш његови Гачани, прелази на страну панонских Словена. Следеће године Борна прво шаље изасланство, а онда и лично одлази цару на договор о будућим корацима против Људевита. Борна умире исте године, а „Франачки љетописи“, пригодом смрти, називају га dux Dalmatiae atque Liburniae (кнез Далмације и Либурније). Археолошки налази из тога доба сведоче о великом франачком утицају, а нађени су бројни примерци франачкога накита и оружја, нарочито мачева.

Борну је наследио његов нећак (или можда унук) Владислав (821835), кад су почеле и борбе против Млечана. У фебруару 821. цар Луј је потврдио Владислава као кнеза Далмације и Либурније на сабору у Ахену. Цар је на овом сабору опет разговарао о ратним плановима против Људевита. Франци су одлучили да поново нападну Људевита са три стране. Пошто је претходно одолео Францима у више наврата, Људевит је напослетку био присиљен да се повуче из свог утврђења Сиска и склони код Срба за које Ајнхард вели да „држе велики део Далмације“ ("Liudevitus Siscia civitate relicta, ad Sorabos, quae natio magnam Dalmatie partem obtinere dicitur, fugiendo se contulit")[4]. Историчари се углавном слажу с тим да се вести о Људевитовом бекству односе на територију Босне, док једино нису сагласни у томе о ком се делу Босне заправо ради. Такође, највећи број познатих историчара слаже се у оцени да је Борна утемељитељ прве династије која ће владати средњевековном Хрватском, која се налазила у претходно описаним границама.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Ivo Goldstein, Ponovo o Srbima u Hrvatskoj u 9. stoljeću, Historijski zbornik, god. XXXVII (1), стр. 241-242.
  2. ^ Lujo Margetić, Krsni list hrvatske države (Trpimirova darovnica) i međunarodni položaj hrvatske države narodnih vladara, Starine, Knjiga 62, Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb, 2004, pp. 2
  3. ^ Gyula Moravscik, Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio, Dumbarton Oaks, Washington, 1967, стр. 153-165.
  4. ^ а б в Annales Regni Francorum, http://www.thelatinlibrary.com/annalesregnifrancorum.html, Pristupljeno: 19.09.2013.
  5. ^ Јоhn V. A. Fine, Jr, The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century, University of Michigan Press, 1991, стр. 53.
  6. ^ Svetislav M. Prvanović, Ko je bio hrvatski knez Borna (Da li je poreklom iz Istočne Srbije), Rad JAZU, 1957, стр. 301-310.

Литература[уреди]

  • Fine, John Van Antwerp (1991). The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century. University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-08149-3. 
  • Gyula Moravscik, Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio, Dumbarton Oaks, Washington, 1967.
  • Toma Arhiđakon, Historia Salonitana, Književni krug, Split, 2003.
  • Ivo Goldstein, Ponovo o Srbima u Hrvatskoj u 9. stoljeću, Historijski zbornik, god. XXXVII (1), pp. 235-246, Izvorni znanstveni članak , UDK 949.713 "8": 930.85 (=861), Društvo za hrvatsku povjesnicu, Zagreb, 1984.
  • Lujo Margetić, Krsni list hrvatske države (Trpimirova darovnica) i međunarodni položaj hrvatske države narodnih vladara, Starine, Knjiga 62, Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb, 2004.
  • Lujo Margetić, Dolazak Hrvata, Književni krug Split, 2001.
  • Svetislav M. Prvanović, Ko je bio hrvatski knez Borna (Da li je poreklom iz Istočne Srbije), Rad JAZU, 1957.
  • Нада Клаић, Повијест Хрвата у раном средњем вијеку, Школска књига, Загреб, 1975.
  • Сима Ћирковић, Историја средњовековне босанске државе, Београд, 1964.

Спољашње везе[уреди]