Кнежевина Доња Панонија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кнежевина Доња Панонија


Knezevina donja panonija.png
Кнежевина Доња Панонија у време владавине кнеза Прибине
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа
Главни град Блатноград
Друштво
Службени језик Словенски језици
Религија Паганизам, хришћанство
Политика
Облик државе Кнежевина
 — Кнез Прибина
Историја
Историјско доба Средњи век
 — Оснивање 9. век
 — Укидање 9. век
Земље претходнице и наследнице
Претходнице: Наследнице:
Аварски каганат Кнежевина Угарска Flag of Hungary (11th c. - 1301).svg
Портал:Историја
Простирање Белобрдске културе, 10-12. век
Кнежевина Доња Панонија у време владавине кнеза Коцеља

Кнежевина Доња Панонија или Блатенска кнежевина је била једна од првих словенских држава. Постојала је у 9. веку, а престоница државе је био град Блатноград у Панонској низији. Кнежевина је обухватала делове територије данашње Мађарске, Србије, Хрватске, Словеније и Аустрије.

Панонски Словени су били средњовековни становници Панонске низије.[тражи се извор] У 9. веку су имали своју државу, Кнежевину Доњу Панонију. Касније су, између 10. и 12. века, били једни од носилаца Белобрдске археолошке културе. У ове Словене је спадао један део Јужних Словена (на југу), као и један део Западних Словена (на северу).[1]

Историја[уреди]

На подручју Средњег Подунавља, најмлађа налазишта културе Авара датирана су у први део 9. века, а значајан део становништва у домену ове културе чинили су Словени. У првој половини 9. века, на простору Панонске низије је основана словенска Кнежевина Доња Панонија, чије је седиште било у Блатнограду, у близини Блатног језера (данашње језеро Балатон). Први владар ове кнежевине био је Прибина (847-861). Прибину је наследио његов син по имену Коцел (861-876). Кнез Велике Моравске, Сватоплук, је 884. године припојио подручје ове кнежевине сопственој држави.

Номадски Мађари су се појавили у Панонској низији 895. године. Они су запосели подручје у делу слива Тисе и долини средњег тока реке Дунав. Ту су се суочили са отпором месних словенских становника. Овај отпор је, међутим, био убрзо сломљен. Мађари су у 10. веку разбили војску Велике Моравске. Ово је знатно утицало на пад и распад ове словенске кнежевине.

Након насељавања Мађара на подручју Панонске низије, на њих су привредни утицај извршили месни словенски земљорадници у сливу средњег тока Дунава, са којима су дошли у контакт. Досељени номадски Мађари су потом усвојили полуномадски начин живљења. Касније су започели и бављење земљорадњом. Утицај Словена староседелаца на Мађаре огледа се и у чињеници да су Мађари усвојили нови облик сахрањивања покојника.

Након што су покорили локалне Словене у сливу средњег тока Дунава, Мађари су задржали словенски жупанијски облик територијалне организације. Ове словенске територијалне заједнице трансформисане су у комитате. Управа над овим комитатима је поверена ишпанима (жупанима).

На подлози наслеђа месних Словена из ранијих раздобља, настала је белобрдска археолошка култура. Она је зачета у 10. веку, на бази контакта културе Словена са културом досељених Мађара у сливу средњег тока Дунава. Белобрдска култура се развијала од 10. до 12. века. Становништво ове културе укључивало је и Словене и Мађаре. Другим речима, Белобрдска култура представља раздобље симбиозе Словена и Мађара. У овом раздобљу, Мађари су преузели многе елементе словенске културе, док су Словени преузели мађарски језик. Сматра се да се највећи део потомака Панонских Словена асимиловао у мађарски народ. Ипак, на одређеним периферним подручјима која је захватала Белобрдска култура, Мађари нису омели културни развој месних Словена.

Владари[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]