Разговор:Кнез Бранимир

Кнез Бранимир

Далматински кнез Бранимир (879-~892) се, истина, не помиње у делу ,,Геста регум Сцлаворум, али би требао... Заправо се помиње, али о чему се овде ради?

Дело ,,Геста регум... је, истина, пуно пропуста, уметака и грешака, што ненамерних (Ко ради, тај и греши.), што намерних (Политика... Ко кривотвори, никад није сасвим сигуран у своје приче.), али ово дело зато не треба тек тако у целини искључиво сматрати безвредном измишљотином и одбацивати. Свакако је боље што га има, него да га нема. Треба имати у виду та давна времена и могућности и начин састављања историјских дела у тим временима. У та стара времена, није било савремених кинеских радњи савремених свесака и оловака и да писци у њима записују белешке, да пишу, бришу, измењују и допуњују податке, који им требају за састављање дела. Тада се писало на основу свог личног сведочења дешавањима, на основу усмених предања и сећања на прочитана постојећа дела, уколико не постоји могућност да се директно преписује из тих постојећих дела, и углавном се није обраћала пажња на ситније детаље. Тада још није било штампања књига, све се радило ручно, па би и бројне грешке остале неисправљене, јер се журило у завршавању посла, а и требало је много више времена у скупљању грађе, него данас. Од ,,силних посејаних грешака, већим проблемом сматрам недовољан или слаб рад и труд историчара да исправно растумаче и разграниче шта се тачно издешавало и да то исправно и разлажу.

Читавши и сам то дело (Геста регум Сцлаворум) у пдф формату, дошао сам до следећег.

01. Кнез Сеислав, син кнеза Радослава и брат кнеза Предислава, оца кнеза Павлимира Ратника, био је далматински кнез Седеслав, тј. Здеслав, односно исправно - Светислав. По делу, он је владао 12 Дукљом, а по свој прилици, пошто га је на власти сменио брат Петрислав, помогао му је да постане владар Далмације. Друга ствар је то, да није он ратовао против Мађара који су га бацили у реку Саву, већ пола века млађи и далеко познатији српски кнез Часлав. Наследници српског кнеза Часлава су били кнежеви Тихомир, Људомир, Људомирови синови Тугомир (Тихомир II) и Људовид, деда Стефана Немање - кнез Вукан итд., српски кнез Тихомир (955-970) није могао бити савременик далматинског кнеза Седеслава (876-879), јер је био млађи око једног столећа од њега, већ је то требао бити далматински кнез Бранимир (879-892). Да ли је та пишчева грешка била случајна или намерна, то би се требало запитати. Захваљујући тој грешци знамо како се звао наследник српског кнеза Часлава. Занимљиво!?

02. Српски кнез Људомир (971-1006/07) је погинуо од стране дукљанског кнеза Петрислава, оца дукљанског кнеза Јована Владимира (1008-1016), а не од стране Павлимира Ратника или Павлимировог оца Петрислава. Отац Јован Владимира је највероватније био вазал Византије, а Људомир цара Самуила, и то би могао бити једини разлог њиховог међусобног ратовања.

03. Пошто је умро бугарски цар Петар (927-969), каже дело, ромејски цар је покорио Бугарску, а онда и Србију... Истина, цар Јован Цимискије је 970. покорио Бугарску, Петрове синове, Бориса II и Романа, је уштројио и покорио Бугарску, Роман је формално био бугарски владар, а Борис је утамничен у Византији, одакле се никад није жив вратио. Романа је заробио цар Василије Бугароубица 991. год. и Бугарска није постојала наредна 2 века. Србија је покорена 971. год., кад је основан ромејски капетанат Рас. Дукљанин каже да је српски владар, наследник кнеза Часлава, по паду Бугарске отишао у Дукљу, код кнеза Прелимира, унука кнеза Павлимира Ратника, са синовима Пиеном и Радиградом и кћерком Прехвалом. Извор каже да је кнез Прелимир оженио Прехвалу, ал то није тачно, Прелимир је већ тад имао 4 велика сина: Хвалимира, Борислава, Драгослава и Свевлада, вероватно је хтео Прехвалом да ожени првенца, али од тога није било ништа. Прехвалу је 15-ак год касније оженио Драгомир Хвалимиров, брат од стрица Прелимирових синова. На крају крајева, пре ће бити да су Прелимир, са синовима Хвалимиром и Бориславом и Тихомир са синовима Радиградом и Пиеном погинули против Ромеја и тако њихове државе постале вазали Византије и да су то биле све до дукљанског кнеза Стефана Војислава (1018-1048) и српског кнеза Вукана (1075-1113), него да су их ослободили. После Прелимира су владали његови синови Драгослав и Свевлад, као Цимискијеви вазали, док их није протерао и заменио кнез Хвалимир, деда кнеза Стефана Војислава. Кнеза Тихомира је наследио најмлађи син, Људомир, Прехвалин брат, који је био вазал Византије, а касније и цара Самуила.

Летопис Дукљански има и многих других ноторних грешака, а ове су неке од њих. Маркон Падрино (разговор) 20:50, 17. септембар 2021. (ЦЕСТ)