Сана Марин
Сана Марин | |||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||||||||||||||||||
Датум рођења | 16. новембар 1985. | ||||||||||||||||||||||||||||
Место рођења | Хелсинки, Финска | ||||||||||||||||||||||||||||
Породица | |||||||||||||||||||||||||||||
Супружник | Маркус Рејкенен | ||||||||||||||||||||||||||||
Деца | 1 | ||||||||||||||||||||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||||||||||||||||||||
Политичка странка | Социјалдемократска партија | ||||||||||||||||||||||||||||
|
Сана Марин (фин. Sanna Marin; Хелсинки, 16. новембар 1985) председница владе Финске од 10. децембра 2019. до 20. јуна 2023 године. Пре ове дужности била је министар транспорта и комуникација од 6. јуна 2019. године до 10. децембра 2019. године.
Каријера
[уреди | уреди извор]Рођена је 16. новембра 1985. године у Хелсинкију.[1] Живела је у Еспоу и Пиркали пре него што се преселила у Тампере.[2] Њени родитељи су се растали када је била веома мала; породица се суочила са финансијским проблемима, а отац се борио са алкохолизмом. Након што су се њени родитељи растали, одгајале су је мајка и њена партнерка.[3][4]
Средњу школу је завршила 2004. године у Пиркали.[5] Дипломирала је на Универзитету у Тампереу и магистрирала 2017. године.[6]
Придружила се социјалдемократској омладини 2006. године и била први потпредседник од 2010. до 2012.[7][8] Била је кандидат на општинским изборима у Финској 2008, али није изабрана.[3][7] Активније се почела бавити политиком од 2012. године.[9] На изборима 2012. године, изабрана је у градско веће Тампереа са само 27 година, што је био преломни тренутак у њеној политичкој каријери.[10][11] Била је председавајућа Градског већа од 2013. до 2017.[12] Године 2017. била је поново изабрана у Градско веће.[6] Она је такође члан скупштине Савета регије Тампере.[6] Била је чланица Регионалног савета Пирканскe земљe од 2013. до 2016.[1]
Марин је 2014. године изабрана за заменика председника Социјалдемократске партије Финске.[6] Године 2015, када је имала 30 година, изабрана је у парламент Финске као посланик из изборног округа Пирканскаа.[13][14] Четири године касније, поново је изабрана.[15] Дана 6. јуна 2019. године постала је министарка транспорта и комуникација.[6]
У децембру 2019. Социјалдемократска странка ју је именовала да наследи Антија Ринеа на место премијера Финске. Након што је Рине напустио функцију премијера, дана 10. децембра 2019. постала је председница Владе Финске, уједно најмлађи премијер Финске у историји.[16][17] Марин је такође трећа жена на тој функцији, после Анели Јетенмеки и Мари Кивинијеми — које су обе биле чланице Партије центра. Позната је по томе што се залаже за увођење флексибилног радног времена у земљи, што подразумева да се ради четири дана недељно по шест сати дневно.[18]
Приватни живот
[уреди | уреди извор]У јануару 2018. године родила је ћерку Ему, а њен супруг се зове Маркус Рејкенен.[19][20][21] Супружници су поднели документе за развод маја 2023, после 3 године брака и 19 година заједничког живота.[22][23]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Sanna Marin: Minister of Transport and Communications” (PDF). European Parliament. Приступљено 10. 12. 2019.
- ^ Kuka Sanna? Архивирано на сајту Wayback Machine (22. септембар 2022) Sanna Marin's website. Retrieved 10 January 2017.
- ^ а б Greenall, Robert (9. 12. 2019). „Sanna Marin: The rising star set to lead Finland's 5.5 million”. BBC News. Приступљено 9. 12. 2019.
- ^ Burtsov, Petri; Heikkilä, Melissa (12. 12. 2019). „Comrades, meet Finland's new PM”. Politico. Приступљено 13. 12. 2019.
- ^ Esfandiari, Sahar. „The rapid rise of Sanna Marin, the 34-year-old Finnish woman set to become the youngest serving world leader”. Business Insider. Приступљено 9. 12. 2019.
- ^ а б в г д Sanna Marin Parliament of Finland (in Finnish). Retrieved 9 December 2019.
- ^ а б Hemmilä, Ilkka (18. 5. 2018). „SDP:n uraohjus nousi 10 vuodessa Pirkanmaan ääniharavaksi – Sanna Marin haluaa ravistella puolueita”. Maaseudun Tulevaisuus (на језику: фински). Приступљено 10. 12. 2019.
- ^ „Ansioluettelo | Sanna Marin”. www.sannamarin.net. Архивирано из оригинала 03. 12. 2019. г. Приступљено 10. 12. 2019.
- ^ Lemola, Johanna; Specia, Megan. „Who is Sanna Marin, the world's youngest prime minister?”. The Irish Times. Приступљено 10. 12. 2019.
- ^ „Finland anoints Sanna Marin, 34, as world's youngest-serving prime minister”. The Guardian. 9. 12. 2019. Приступљено 9. 12. 2019.
- ^ Candidates elected Tampere Ministry of Justice of Finland. Retrieved 10 January 2017.
- ^ „Elected”. vaalit.fi. Приступљено 3. 7. 2017.
- ^ Candidates elected Ministry of Justice of Finland. Retrieved 10 January 2017.
- ^ „Sanna Marin”. eduskunta.fi (на језику: фински). Приступљено 9. 12. 2019.
- ^ „Valitut”. tulospalvelu.vaalit.fi. Приступљено 3. 12. 2019.
- ^ „Social Democrats selects Marin as its candidate to succeed Rinne”. helsinkitimes.fi. Приступљено 9. 12. 2019.
- ^ Lemola, Johanna; Specia, Megan (9. 12. 2019). „Sanna Marin of Finland to Become World's Youngest Prime Minister”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 10. 12. 2019.
- ^ „Najmlađa premijerka na svetu uvodi četvorodnevnu radnu nedelju”. b92.net. Приступљено 7. 1. 2019.
- ^ Matson-Mäkelä, Kirsi (31. 1. 2019). „Kansanedustaja Sanna Marinille syntyi vauva”. Yle Uutiset (на језику: фински). Приступљено 3. 12. 2019.
- ^ „Finnish prime minister will be world's youngest”. The Mercury News. CNN Wire Service. 9. 12. 2019. Приступљено 9. 12. 2019.
- ^ Avins, Jenni (9. 12. 2019). „Finland's Sanna Marin, 34, will be the world's youngest sitting prime minister”. Quartz. Приступљено 10. 12. 2019.
- ^ Lehto, Essi (10. 5. 2023). „Finland prime minister divorces husband”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 10. 5. 2023.
- ^ „Finland’s prime minister Sanna Marin files for divorce”. The Guardian (на језику: енглески). Reuters. 2023-05-10. Приступљено 2023-05-10.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- Сана Марин на сајту IMDb (језик: енглески)
- Од касирке до премијерке („Политика”, 12. јануар 2020)
- Сана Марин на сајту Twitter